Немци отели дете руским научницима

ПОЧЕЛО ОД ТОГА ШТО СУ ДОКУМЕНТЕ ЗА ПОВРАТАК У РУСИЈУ ОДЛУЧИЛИ ДА ДОБИЈУ У НЕМАЧКОЈ УМЕСТО У ШВАЈЦАРСКОЈ

Југендамт, не хвала!

• „Кад смо стигли у Немачку, одлучили смо да јутро дочекамо на железничкој станици у Штутгарту. Ту нас је приметила једна од радница на станици и саопштила сарадницима Југендамт да нека породица спава са дететом у чекаоници”, прича Валериј Грицак-Гренер
• Од тада представници Југендамт нису скидали очи са породице Грицак. Сарадници штутгартског одељења проверавали су боравак руских научника у локалном хотелу и захтевали од њих да под хитно нађу стално пребивалиште и да деветогодишњег сина Виљема упишу у школу. А након месец дана дете су одвели у сиротиште
• Виљем и ја смо 4. јула били у хотелској соби. Јулија је била кренула да добије додатне папире да бисмо нашег сина уписали у школу. Дошли смо из шетње и пресвлачили се. Тада су покуцали на врата, рекао сам да сачекају минут док се не обучемо, али су провалили уз страшну буку у нашу собу
• У собу је упало троје сарадника штутгартског одељења Југендамта и 10 полицајаца. Покушао сам да заштитим дете. Одмах сам позвао бројеве које сам имао – амбасаду РФ и свештеника Руске цркве. Дете је било престрашено и само је плакало...
• Грицака су физички савладали, ставили му лисице и почели да туку. Дете су одвели у сиротиште „Верахајм”

         НЕМАЧКЕ власти су – из чиста мира - професору Валерију Грицаку-Гренеру и његовој жени одузели сина након одлуке супружника да се врате у Русију.

         Валериј Грицак-Гренер је доктор физике и математике. Његова жена Јулија Грицак такође је доктор наука. А „цивилизовани Запад” их је натерао да од немачких власти траже да им врате сина Виљема-Валерија којег су последњи пут видели у фебруару ове године.

         Немачки социјални органи су руским научницима одузели дете још у октобру, након одлуке породице Грицак-Гренер. А да све буде још симболичније: након њене одлуке да се врати у Русију.

Отети Виљем-Валериј Грицак

         Судски процес је одржан 30. октобра 2012. године. Суд је био – Суд за породичне односе града Штудгарта. А одлука:  родитељима се одузима право да васпитавају сина Виељема. Уз образложење: „Родитељи-научници имају чудан поглед на свет који лоше утиче на дете”.

         „Уопште нисам схватио шта су они имали у виду са таквом формулацијом”, изјавио је Валериј Грицак.

         „Адвокат породице покушава да оспори одлуку, али му не дају нужна документа. Забринути смо за живот и здравље нашег сина. Тужилаштво Штутгарта тренутно проверава једну од надзорница у интернату „Верахајм” која је ухваћена у сексуалном злостављају једне штићенице, та иста жена била је и Виљемов васпитач.”

         Ових дана су сарадници сиротишта „Верахајм Хебсак”, где се последњих пола године налазио дечак, изјавили да брачни пар Грицак више никада неће видети своје дете.

         У сиротишту су изјавили да Виљема одвозе на друго место и да више немају намеру да о његовој судбини реферишу „бившим родитељима”.

         „Нашег сина су једноставно отели”, каже Валериј Владимирович.

         Према његовим речима, јувенилна служба Немачке – управа за послове омладине, Југендамт - сматра се једном од најсуровијих у свету.

         Последњих месеци родитељима су дали да виде своје дете само на два часа недељно и то под контролом сарадника сиротишта. А сада се Валериј и Јулија плаше да су дечака изгубили заувек.

         Обоје мисле да им је последња нада помоћ руских власти.

         „Служба за заштиту деце узела је Вељема, јер је била убеђена да родитељи нису у стању да се о њему брину на потребан начин. Ствар је веома тешка и није тако једноставно схватити понашање власти. Чак иако се не слажем са таквом процедуром, убеђен сам да власти чине све из најбољих намера. Проблем је што они то раде потпуно неправилно”, каже адвокат Грицакових Јен Елвинг.

         Доктор физике и математике професор Валериј Грицак-Гренер рођен је у Мурманску. Почетком `80-их добио је државну награду СССР за патенте у области информатике и математике. Један је од добитника награде Мађарске академије наука из области математике и четири НАТО-награде.

„Ја желим да се брзо вратим родитељима.”

         Написао је 43 књиге и 600 научних радова.

         Године 1987. Грицак је заједно са својом женом уз дипломатски пасош отишао у иностранство где је сарађивао са водећим европским универзитетима.

         На факултету за математику, информатику и природне науке Хамбуршког универзитета, потврдили су да је Валериј Грицак пре 3–4 године неколико пута држао предавања као гостујући професор. У деканату знају да је неко време имао пословни однос са универзитетима у Штутгарту и Женеви.

         Урадили смо много заједничких истраживања. И желим да истакнем да је Валериј у њима дао велики допринос науци. Помагала нам је и његова жена Јулија Грицак. Он је диван научник који је има јединствена достигнућа и због тога га много поштујем. Последњи пут смо разговарали пре годину дана.

         „Не знам шта се са њим догодило, али сам уверен да тај човек не може бити крив. Свим срцем сам уз њега”, изјавио је Хамид Арабнија, професор информатике Универзитета у Џорџији.

         Последње три године породица Грицак живела је у Швајцарској, а њихов син Виљем-Валериј ишао је у школу (отац тврди да је дечак за једну годину ванредно завршио четири разреда школе).

         Грицак каже да има дипломатски пасош, а његова жена и син Виљем документа и пасош РФ.

         Породица је 2012. године одлучила да се врати у Русију. У Швајцарској се одуговлачило са издавањем папира, након чега су породици немачке колеге професора Грицака предложиле да све обави у тој земљи јер ће брже превазићи бирократске проблеме. Чак су га позвале да одржи неколико предавања на универзитету у Хамбургу и Штутгарту.

         Професор је на тај пут кренуо са сином и супругом.

         „Одлучили смо да јутро дочекамо на железничкој станици. Ту нас је приметила једна од радница на станици и саопштила сарадницима Југендамт да нека породица спава са дететом у чекаоници”, прича Грицак.

         Од тада представници немачких јувенилних власти нису скидали око са породице Грицак. Сарадници штутгартског одељења Југендамт вршили су проверу научника који су боравили у локалном хотелу и захтевали од њих да под хитно нађу стално пребивалиште и деветогодишњег Виљема упишу у школу. А након месец дана дете су одвели у сиротиште.

         „Виљем и ја смо 4. јула били у хотелској соби”, говори професор тешко налазећи праве речи.

         „Јулија је кренула да добије додатне папире да бисмо нашег сина уписали у школу. Дошли смо из шетње и пресвлачили се. Тада су покуцали на врата, рекао сам да сачекају минут док се не обучемо. Тада су провалили уз страшну буку у нашу собу. У собу је упало троје сарадника штутгартског одељења Југендамта и 10 полицајаца. Покушао сам да заштитим дете. Одмах сам позвао бројеве које сам имао – амбасаду РФ и свештеника Руске цркве. Дете је било престрашено и само је плакало...”

         Грицака су физички савладали, ставили му лисице и почели да туку. Дете су одвели у сиротиште „Верахајм”.

         „Мене су убацили у притвор до јутра. Истина, ни тада ни после тога нису ми уручили никакву оптужницу. Након повратка затекао сам полупану хотелску собу, а газда је тражио да се иселимо. Првих месец и по дана нико нам није давао објашњења. Стално сам звао амбасаду и молио за помоћ, али сарадници амбасаде свих ових месеци нису узели учешће у решавању наше судбине, само су нас посаветовали да комуницирамо са полицијом”, жали се професор Валериј Грицак.

         Унија за људска права Немачке укључила се са намером да помогне породици професора.

         „Кршење права Руса у Немачкој болна је тема. До сада имамо око 50 захтева исељеника из Русије којима су одузели децу. Спремни смо да се укључимо и пружимо помоћ у враћању деце. Али, не треба се надати да ће процес бити лак”, рекао је прес-секретар Уније Дмитриј Рудковски.
 

         Превео Горан Шимпрага