Иран „избомбардовали“ наградом „Сахаров“

ОДЛУКУ ДА НАГРАДУ ДОБИЈУ ИРАНСКИ ДИСИДЕНТИ САОПШТИО МАРТИН ШУЛЦ, ОНАЈ ШТО ЈЕ БЕОГРАДУ САСУО У ЛИЦЕ ДА ЋЕ МОРАТИ ДА ПРИЗНА КОСОВО

Мартин Шулц

• Добитници иранска правница и политичка активисткиња Насрин Сотудех и ирански филмски редитељ Џафар Панахи, а у најужој конкуренцији биле чланице руске панк групе Пуси Рајот и белоруски политички активиста Алес Биалиацки
• Рускиње и поменути Белорус, којима диригује Запад, нису добили награду само зато што Брисел и Стразбур знају да им је Иран важнији. Јер, Иран је следећа мета оних који су већ усрећили Авганистан, Ирак и Либију, а управо усрећују Сирију

        ДОБИТНИЦИ награде „Сахаров“ за 2012. годину, коју Европски парламент додељује за „изузетна достигнућа на пољу људских права и слободе мисли“,  постали су – гле „чуда“ - иранска правница и политичка активисткиња Насрин Сотудех и ирански филмски редитељ Џафар Панахи.

       Председник Европског парламента Мартин Шулц је на данашњој пленарној седници ЕП, која се одржава у Стразбуру, прочитао имена овогодишњих добитника ове престижне награде. То је онај што је Београду сасуо у лице да ће морати да призна Косово, па потом урушио медаље за толеранцију Иви Јосиповићу и Борису Тадићу.

       Када је објављено ко су добитници великом двораном Парламента проломио се аплауз. Како и не би кад водеће земље ЕУ и САД Иран стежу све суровијим економским санкцијама, а  увелико спремају (заједно са Израелом) и класичну агресију на ту земљу.

       Одлука о додели награде „Сахаров“ затп је у функцији својеврсног предбомбардовања Ирана. И, није случајно што  долази десет дана након што се сазнало да је Насрин Сотудех, која служи једанаестгодишњу затворску казну у затвору Евин код Техерана, ступила у штрајк глађу.

       Панахијеви филмови се баве социјалном сликом данашњег Ирана, животом у градовима и проблемом жена у иранском друштву.

       За свој филм „Круг“ из 2000-те, који проблематизује питање жене у опресивном исламском друштву, добио је највише признање Венецијанског филмског фестивала – „Златни лав“, награду филмског фестивала у Сан Себастијану и награду УНИЦЕФ-а.

       За филм „Офсајд“ који такође тематизује тежак положај жена, које су под притиском ригидних верских вођа али и друштвене заједнице и породица, Панахи је 2006. године добио „Сребрног медведа“ на Берлинском филмском фестивалу. Иранско Министарство управе забранило је дистрибуцију филма у иранским биоскопима, па „Офсајд“ није могао да буде номинован за награду „Оскар“ за најбољи страни филм.

       Панахи је због свог рада хапшен чак шест пута, а било му је препоручено да напусти Иран и оде у емиграцију, што је он одбио.

       Последњи пут је ухапшен у децембру 2010. године и оптужен је због „ковања завере са намером да почини злочин против националне безбјдности и пропаганде против Исламске републике“. Осуђен је на 6 година строгог затвора у Евину.

       Награду, на предлог Комитета за спољне односе додељује Европски парламент, а уз њу иде и новчани износ од 50 хиљада евра.

       Ако некоме можда још није јасно чему, заправо, „Сахаров“ служи, ваљда ће му бити јасније ако се зна да су, уз ирански двојац, у најужој конкуренцији ове године су биле чланице руске панк групе Пуси Рајот и белоруски политички активиста Алес Биалиацки.

       Рускиње и поменути Белорус, којима диригује Запад, нису добили награду само зато што Брисел и Стразбур знају да им је Иран важнији. Јер, Иран је следећа мета оних који су већ усрећили Авганистан, Ирак и Либију, а управо усрећују Сирију.