Хејг на мукама, од Меркелове затражено да „не гледа устрану”

АМЕРИЧКА ШПИЈУНСКА АФЕРА „ПРИЗМА”

НАМЕТНУЛА НЕЗГОДНА ПИТАЊА И САВЕЗНИЦИМА САД

Седиште америчке NSA

• Вашингтон може пријатељске владе практично неограничено снабдевати информацијама о приватној интернет комуникацији самих њихових грађана
• У Британији која је успоставила најтешње обавештајне везе са Вашингтоном, као главни амерички савезник у ратовима у Ираку и Авганистану, политичари су поставили питање да ли је приступ подацима до којих је дошао Вашингтон омогућавао служби GCHQ  (Британски штаб за комуникације) да избегне ограничења саопствених надлежности
• Британски шеф дипломатије Вилијам Хејг појавио се на телевизији како би уверио Британце да обавештајни агенти Лондона нису заобилазили законе који ограничавају њихове активности тако што су добијали информације до којих је дошао Вашингтон
• Немачке опозиционе партије затражиле да Ангела Меркел уради више како би заштитила своје грађане од америчког шпијунирања, захтевајући одговоре када председник Барак Обама идућег месеца буде дошао у посету Берлину
• Аустралијске обавештајне и безбедносне службе траже да телекомуникационе компаније и интернет провајдери континуирано сакупљају и складиште личне податке како би се допринело борби против тероризма и криминала. Ова иницијатива је предмет трогодишњих преговора иза затворених врата

       ОТКРИВАЊЕ великог тајног америчког програма праћења интернет активности наметнуло је незгодна питања савезницима САД, који су принуђени да објасне да ли су дозвољавали Вашингтону да шпијунира њихове грађане и да ли су извлачили корист од овог задирања у приватност које би у њиховим државама било илегално.

       Амерички званичници потврдили су постојање тајног програма под именом „Призма“ који им је, према документима који су процурели преко листова Вашингтон пост и Гардијан, омогућавао приступ и-мејловима, интернет ћаскањима и другим облицима комуникације из компанија попут Гугла, Фејсбука, Твитера и Скајпа.

       Амерички закон ограничава властима да задиру у приватност код куће, али практично не постављају никаква ограничења америчким шпијунима да надзиру комуникацију страних држављана, укључујући и све земље са којима Вашингтон размењује обавештајне податке, навео је Ројтерс.

       То би значило да Вашингтон може пријатељске владе практично неограничено снабдевати информацијама о приватној интернет комуникацији самих њихових грађана.

       Британски шеф дипломатије Вилијам Хејг јуче се појавио на телевизији како би уверио Британце да обавештајни агенти Лондона нису заобилазили законе који ограничавају њихове активности тако што су добијали информације до којих је дошао Вашингтон.

       У Немачкој, где је источнонемачка тајна полиција Штази деценијама прислушкивала грађане, опозиционе партије су навеле да канцеларка Ангела Меркел треба да уради више како би заштитила своје грађане од америчког шпијунирања, захтевајући одговоре када председник Барак Обама идућег месеца буде дошао у посету Берлину.

       У Аустралији, један извор из владе казао је Ројтерсу да би откривање америчких активности могло отежати усвајање закона који би тамошњој влади омогућио приступ интернет подацима у земљи.

       А на Новом Зеланду би најновији догађаји могли изазвати додатне непријатности за владу која је већ принуђена да призна да је нелегално шпијунирала оснивача сајта за дељење садржаја Мегауплоад, који се бори против изручења Сједињеним Државама због компјутерске пиратерије.

Хејг: То је бесмислица

       У Британији која је успоставила најтешње обавештајне везе са Вашингтоном, као главни амерички савезник у ратовима у Ираку и Авганистану, политичари су поставили питање да ли је приступ подацима до којих је дошао Вашингтон омогућавао служби GCHQ  (Британски штаб за комуникације) да избегне ограничења саопствених надлежности.

       Хејг није казао које је информације Британија добијала од САД о својим грађанима, али је навео да је „бесмислица“ да би GCHQ  користио сарадњу са Вашингтоном како би заобишао британске законе.

       „Идеја да људи из GCHQ  седе и смишљају како да заобиђу британске законе уз помоћ друге агенције у другој земљи је нереална“, казао је Хејг за BBC TV. „Наравно да размењујемо доста информација са САД, али уколико нам информације стужу из Америке то се регулише нашим законима.“

       У Немачкој која има строге законе о приватности, опозиција је навела да влада има одговорност да спречи да САД нашироко шпијунирају немачке грађане.

       „Нико нема проблем са тим што САД држи терористе под надзором - то је спречавало и терористичке нападе у Немачкој“, казао је Томас Оперман, посланик опозиционе Социјалдемократске партије.

       „Међутим, потпуни надзор свих грађана од стране САД је потпуно неприкладан. Немачка влада мора заштитити приватност Немаца и од САД“.

       „Меркелова не може само да гледа устрану као да се ништа није десило“, казала је Ренате Кинаст, једна од водећих политичарки из странке Зелених.

Препрека за нови закон у Аустралији

       Аустралијска конзервативна опозициона странка, која има шансе да побиједи на изборима у септембру, саопштила је да је „веома узнемирена“ због „Призме“ и забринута да је могло да дође до приступа подацима из Аустралије. Утицајна партија Зелених позвала је владу да објасни да ли су аустралијске обавештајне агенције имале приступ америчким подацима.

       „Пажљиво ћемо испитати сваку импликацију која се тиче безбедности и приватности Аустралијанаца“, казао је јуче шеф дипломатије Боб Кар у телевизијском интервјуу на питање да ли је Камбера сарађивала у овом програму.

       Аустралијске обавештајне и безбедносне службе траже да телекомуникационе компаније и интернет провајдери континуирано сакупљају и складиште личне податке како би се допринело борби против тероризма и криминала. Ова иницијатива је предмет трогодишњих преговора иза затворених врата. Један извор из владе казао је Ројтерсу да би то, у светлу недавних догађаја, могло бити још теже прогурати.

       На Новом Зеланду, интернет могул Ким Дотком који се бори против изручења САД оценио је да су у његовом случају америчке обавештајне агениције одиграле улогу у нелегалним шпијунским активностима новозеландских безбедносних служби.

       Новозеландска влада је признала да је њен биро за безбедност комуникација (ГЦСБ) нелегално пратио Доткомову комуникацију пре претреса његове куће 2012.

       „Обавештајна агенција ГЦСБ је шпијунирала моју породицу јер је праћење свега америчким агенцијама било доступно у реалном времену“, написао је Дотком на Твитеру. „Мој случај против ове шпијунске агенције на Новом Зеланду показаће степен сарадње са NSA (Национална агенција за безбедност).“

       Портпарол владе Новог Зеланда није жело да одговори на питање да ли је ГЦСБ сарађивао са NSA.

       Вијести