БЖЕЖИНСКИ: Обама није имао стратегију за Сирију, а сада је касно

УТИЦАЈНИ ВЕТЕРАН АМЕРИЧКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ ЗА НЕМАЧКИ ШПИГЛ

• Председник Обама је одржао говор у стилу школског надзорника, захтевајући да Асад оде. Одлична идеја, али Асад га није послушао
• У случају Сирије, ту није само Русија, него и Иран, који није безначајан. А у позадини имамо Кину, која нема симпатије према ономе што ми радимо
• У Сирији ратују салафити који имају подршку Саудијаца. Знамо да су укључене и групе из Ирака, знамо да су Курди укључени, а знамо и да је знатан број сиријских избеглица пребегао у Турску. То је изузетно сложена збрка у којој нисте у стању да направите добар избор. Једноставно јуришање у непознато не би било нимало мудро. Ако бисмо и учинили то, ко би био на нашој страни?

        НЕМА сумње да је бивши амерички саветник за националну безбедност у време Картерове администрације (у периоду 1977-81), Збигњев Бжежински (85), и даље утицајна и важна особа америчке спољне политике. 

       У разговору за немачки лист Шпигл (Дер Спиегел) он не крије да није задовољан начином на који се Обама поставио поводом Сирије. При том наглашава да је требало од самог почетка тражти подршку Русије и Кине за рушење Асада.

       Бжежински чак прецизира да Обама није имао стратегију за рушење Асада, а тврди да је сада већ касно. Упосталом, ево шта рекао немачком листу. 

       ШПИГЛ: Господине Бжежински, ви сте се одувек залагали за спољнополитичку стратегију која би комбиновала интересе САД с моралним поводом. Ако применимо тај концепт на Сирију, шта бисте предложили?

       Бжежински: Жао ми је што ово морам да кажем, али сам ја један од оних који истичу да не можемо више пуно тога направити сада у овој фази. Ово је стварност коју морамо прихватити. САД су почеле лоше онда кад је насиље избило. Председник Обама је одржао говор у стилу школског надзорника, захтевајући да Асад оде. Одлична идеја, али Асад га није послушао. Да ли је Обама имао план како да га натера да оде? Заправо и није. Ишли смо у УН с резолуцијом која је требало да исфорсира Асадов одлазак, али се нисмо претходно консултовали с Русима и Кинезима. Кад су блокирали нашу резолуцију, критиковали смо их преко наше амбасадорке у УН истичући да су инфантилни, али то није начин да се задобије њихова подршка. Укратко: нисмо имали стратегију. Једина стратегија значајног удара била је организовање војне инвазије.

       ШПИГЛ: Да ли је то још један пример противречности између Обамине реторике и политике?

       Бжежински: У овом конкретном случају није се чак радило ни о реторици. То је била једноставно изјава у стилу оног надзорника без икакве стратегије за примену.

ШПИГЛ: Израел је тврдио прошле недеље да може доказати да је сиријска влада употребила хемијско оружје. Британија и Француска су такође дале слична упозорења. У четвртак је министар обране САД, Чак Хејгел, рекао да је сиријска војска употребила мању количину хемијског оружја. Ако јесте, то би значило да је Асад прешао црвену линију коју је означио председник Обама прошлог лета. Хоће ли САД сада бити присиљене да интервенишу?

       Бжежински: Уколико се потврди да је Асадов режим употребио хемијско оружје, треба видети хоће ли Русија и Кина подржати у УН резолуцију која би предложила изборе под међународним надзором у којима би се свако могао такмичити за положај шефа државе. Радило би се о решењу које би Асад вероватно одбацио. Тада би Кина и Русија могле напокон подржати колективну акцију.

       ШПИГЛ: Видите ли могућност да се руски председник Владимир Путин наговори на то да пусти Асада да падне?

       Бжежински: У случају Сирије ту није само Русија, него и Иран, који није безначајан. А у позадини имамо Кину, која нема симпатије према ономе што ми радимо, делом и због тога што су забринути за стабилност приступа блискоисточним енергетским ресурсима.

       ШПИГЛ: Желите ли да кажете да је ситуација у Сирији прекомплексна да би се интервенисало?

       Бжежински: 'Комплексна' није довољна реч. Ради се о изузетно компликованој ситуацији. Све до недавног извештаја Дејвида Игнатиуса за Вашингтон Пост нисам имао прилику да прочитам озбиљну анализу или опис који би сажео праву природу разних побуњеничких група. Знамо и да су неки од њих салафити који имају подршку Саудијаца. Знамо да су укључене групе из Ирака, знамо да су Курди укључени, а знамо и да је знатан број сиријских избеглица пребегао у Турску. Поента је у томе да је ово изузетно сложена збрка у којој нисте у стању да направите добар избор. Једноставно јуришање у непознато не би било нимало мудро. Ако бисмо и учинили то, ко би био на нашој страни?