Брисел жели више независности од Берлина

МЕРКЕЛОВОЈ СЕ НИСУ ДОПАЛЕ ИЗЈАВЕ ПРЕДСЕДНИКА ЕК

О НЕЕФИКАСНОСТИ ПОЛИТИКЕ „КРЕСАЊА ТРОШКОВА“

• Жозе Барозо изјавио да је чврста економска политика „достигла свој максимум“. Имао је у виду да - упркос смањењу трошкова у ЕУ - спољни дуг њених чланица наставља да расте
• Контрирајући, Меркел указала да се Берлин залаже за оштру контролу националних економија од стране ЕУ и подсетила да је то једини пут ка уједињеној Европи

         НЕМАЧКОЈ канцеларки Ангели Меркел није се допала изјава предедника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза о несврсисходности даљих мера чврсте економске политике.  

         Контрирајући Барозу, она је охладила одушевљење евроскептика, који су се понадали да су могућа попуштања за националне државе у питањима буџетске политике. Јер, Меркелова је ставила до знања да ће последњу реч увек имати ЕУ којој земље-чланице дугују. А такође: да ће ЕУ и убудуће бити делегирано право реализовања заједничке финансијске политике.

         Ове варнице на највишем нивоу - почетак су одавно сазревајуће „побуне“ Брисела против Берлина, сматрају стручњаци.   

         Да подсетимо: Барозо је изјавио да је чврста економска политика „достигла свој максимум“.

         Имао је у виду да - упркос смањењу трошкова у ЕУ - спољни дуг њених чланица наставља да расте. Конкретно, повећао се дуг проблематичних земаља, мада добијају помоћ од европских кредитора: у Португалу за 16%, у Италији за 6%.

         А општи државни дуг земаља које улазе у зону евра, 2012. године достигао је 90,6% БДП.  

         Није случајно што је управо Берлин оштро одреаговао на Барозово фактичко признавање пораза финансијске политике ЕУ.

         Немачка је једина земља Уније, која је завршила 2012. годину са буџетским суфицитом. А Меркел је истакла да се Берлин залаже за оштру контролу националних економија од стране ЕУ и подсетила да је то једини пут ка уједињеној Европи.   

         Барозова изјава упућена је директно на адресу Берлина - од сада Брисел жели да спроводи политику независнију од Немачке.    

         То не изненађује у светлу моћног грађанског протеста у Европи: према Бриселу се све чешће упућују оптужбе да спроводи политику Немачке на штету заједничких европских интереса. Појачава се и националистичко расположење. Нарочито после кипарских догађаја, кад су европски кредитори тражили од власти на острву да се уведе једнократни порез на уштеђевину обичних грађана.  

         У ЕУ расте и број политичких партија које заговарају излазак из зоне евра. Не само у проблематичним земљама“ као што су Италија и Грчка, већ и у самој Немачкој, у којој део становништва не жели да плаћа за сиромашне комшије. Тако, Немци све акивније подржавају странку „Алтернатива за Немачку“, која заговара враћање марке. Та партија на изборима, планираним за септембар, може да рачуна на гласове 5% бирача.  

         - Бриселу је потребно да се дистанцира од Берлина, да не добије радикални и чак протестни парламент, који може да доведе у питање меродавност потеза Европске комисије, - процењује шеф катедре за политику ЕУ на московском Међународном државном факултету за међународне односе Олег Барабанов.  

         Плод несугласица између Меркелове и Бароза може бити и ништа мање опасно по ЕУ захлађење односа Брисела и Берлина.

         То захлађење биће, опет, ударац имиџу Европске Уније и појачаће опште неповерење према јединственом финансијском систему.

         То може у ближој будућности моће довести у питање и саму  идеју стварања јединственог фискалног савеза, чије детаље шефови земаља-чланица ЕУ треба да размотре у јуну.  

         Превела Марија Петрова