Лукићева оставка Звездашима

СПАСИО КЛУБ ОД ГАШЕЊА, АЛИ НЕ И ДА БУДЕ ШАМПИОН ГРУПНЕ ФАЗЕ ЛИГЕ ШАМПИОНА ИЛИ ЛИГЕ ЕВРОПЕ

• У мају 2009. године, кад сам долазио у Црвену звезду, имао сам много циљева, амбиција, поштења и љубави за мој клуб. Остало је сада само поштење и љубав а то није довољно за место председника, али је више него довољно за место на западној трибини „Маракане“
• За све што нисам успео искључиви кривац сам ја. Ипак, одлазим подигнуте главе јер знам да сам радио поштено и са много љубави, јер знам да је моја породица директно трпела због мог посла, јер нисам из клуба изнео ниједну столицу или направио било какав лични профит. Напротив, Звезди сам дао читавог себе
• Звезда је део свих вас и морате бити ту за њу увек, сада највише! Четири милиона људи морају бити заједно у борби за повратак највећег клуба на своје место

         Поштовани Звездаши,

         Обраћам вам се овим писмом у тренутку кад напуштам председничку улогу у мојој и вашој Црвеној звезди.

         Подносим оставку на место председника ФК Црвена звезда и тиме омогућавам Управном одбору клуба да што пре распише изборе за председника ФК Црвена звезда. Нећу више бити на челу клуба који је за мене најбољи на свету и који ми је део живота једнако као и моја породица.

         Нећу вам претерано образлагати своју одлуку. Једноставно мислим да је време за такав потез. Изгубио сам енергију, снагу и могућности које треба да красе првог човека најбољег српског клуба и зато је непотребно задржавати се на месту које захтева много, много више. Одувек сам истицао да фотеља није мој циљ у Звезди већ јака и стабилна Звезда коју треба извести на нови европски пут и вратити је у друштво великана Старог континента.

         Мислим да то, после три и по године, нисам више у стању да урадим.

         У мају 2009. године, кад сам долазио у Црвену звезду, имао сам много циљева, амбиција, поштења и љубави за мој клуб. Остало је сада само поштење и љубав а то није довољно за место председника, али је више него довољно за место на западној трибини „Маракане“, одакле ћу од данас гледати моју, једну, једину, Црвену звезду.

         Хтео сам тада да освојимо титулу шампиона Србије – нисам успео. Хтео сам да финансијски потпуно стабилизујемо клуб – нисам успео. Желео сам да Црвена звезда буде учесник групне фазе Лиге шампиона или Лиге Европе – нисам успео.

         Хтео сам да у Црвеној звезди окупим све легенде клуба, које желе, и да заједно гурамо и вучемо Звезду ка трофејима и успесима – нисам успео.

         Мислио сам да је Фондација Црвене звезде пут ка директној новчаној помоћи навијача ка клубу – нисам успео.

         Хтео сам јаког генералног спонзора на црвено-белим дресовима – успео сам.

         Хтео сам да грми Маракана од бројности Звездаша на утакмицама – успео сам.

         Желео сам да Маркетинг Црвене звезде буде лидер у региону кад је спорт у питању – успео сам.

         Хтео сам Звездин тим састављен од младих и талентованих играча, који су будућност српског фудбала и Звезде – успео сам.

         Желео сам да Црвену звезду спасим од гашења, пред којим је била на корак у мају 2009. године – успео сам.

         Нећу овом приликом да улазим у детаље, не желим да претерано објашњавам. Није тренутак за тако нешто, а и свестан сам да су прави Звездаши, којима се и обраћам, уједно и стални хроничари збивања у нашем клубу и да знају врло добро коме све јака Звезда није у интересу. Али то је прошлост и уверен сам да ће неки нови људи који дођу на моје место умети да се изборе са сваким спољним фактором.

         Хвала вам што сте ми директно помогли да остварим све оно што сам успео. За све што нисам успео искључиви кривац сам ја. Ипак, одлазим подигнуте главе јер знам да сам радио поштено и са много љубави, јер знам да је моја породица директно трпела због мог посла, јер нисам из клуба изнео ниједну столицу или направио било какав лични профит. Напротив, Звезди сам дао читавог себе, као што сам радио у прошлости и као што ћу наставити да радим у будућности али из неке друге перспективе.

         На крају, али не мање важно, можда чак и најважније, позивам све Звездаше да помогну својој вољеној, позивам све способне људе да се укључе у рад Црвене звезде, да се кандидују на изборима који су расписани и да сви као један стану испред клуба који им је многима улепшао живот, дао осмех или чак решио егзистенцијална животна питања. На исти начин сам и пре неколико месеци, пред изборе у мају 2012. године, позивао заинтересоване да се јаве, да дођу, да преузму, помогну, и тада сам желео да одем, али нико се није јавио.

         Ја сам био спреман још тада да се повучем, ја сам још тада осећао немоћ, умор и засићење, али...

         Звезда је део свих вас и морате бити ту за њу увек, сада највише!

         Четири милиона људи морају бити заједно у борби за повратак највећег клуба на своје место.

         Време је опет за Црвену звезду.

         Хвала вам свима и видимо се на Маракани јер Звезда је живот, све друго су ситнице...

Владан Лукић