Сваком по Пашеко, тренери стари, али - где је Европа?
СА КАКВИМ СНАГАМА И ПРОМЕНАМА У БОРБУ ЗА ЕВРОПУ И У НОВУ СЕЗОНУ УЛАЗЕ "ВЕЧИТИ"?
о Шта ће црно-белима донети Станојевићево "тек ћете видети прави Партизан", с обзиром да је Партизан остао без стубова одбране?
о Хоће ли појачања из Шерифа, Рада, Борче, ОФК, Аланије, Ден Хага и друге бразилске лиге бити довољна за Лигу шампиона?
о Може ли Просинечки остварити своје и Звездине снове о балканској Барселони у ситуацији кад је председник клуба Владан Лукић морао унапред да саопшти навијачима: »Играче које желимо покушавамо да доведемо са што мање новца»?
о Евандро, Борха, Винисијус Пашеко и Димитријевић плаћени много мање него што заиста вреде, али тек ће се видети шта ће донети прикључивање првом тиму петорице јуниора, иако је то пут којим Звезда треба да иде
Пише: Бојан Миловановић
У првим данима могла су збивања са "вечитим" бити мање-више позната лака летња комедија. Са одласцима тек стасалих играча за мале паре, односно изгледати као наставак прелазног рока од пре три, десет или више година свеједно. Зависно од угла посматрања. Додуше, гарнирано доласцима странаца о којима ће се више сазнати тек пошто најзагриженији навијачи пусте у погон интернет претраживаче...
Кад замало да пукне брука: Тек ћете видети прави Партизан, поручио је у стилу премијера о нашој неизбежно бољој будућности тренер Александар Станојевић. Дан пред утакмицу са моћном тетовском Шкендијом. А кад ће му сванути, том Партизану? На јесен? На снегу? На пролеће кад се по већ устаљеном обичају подвлачи последња црта?
Али, треба бити поштен и рећи да је Станојевић недужан. Уосталом, тренери су најмање криви за хаос којим су окружени. Чим се завршило првенство, тим су му (посебно у одбрани) раскупусали менаџери и чувари клупске касе. Не заборавимо ни саветнике који никад не искључују мобилне телефоне, симпатизере недоступне вођама навијача... Наравно, и младе фудбалере који не престају да сањају о томе како што пре обезбедити себе и породицу пошто од малих ногу слушају причу старијих како се овде од поштеног рада неће хлеба најести. И, тако у првом таласу оде комплетна одбрана. Као да је никада није било, плус вез у средини и позајмљени Принц Тејго задужен за голове после сеобе Клеа на Далеки исток. Од најсигурнијих 11 из прошле сезоне осташе Стојковић на голу и олд бој Илић негде на средини терена. Између пустош.
,,Don't cry over spilt milk” (не плачи за просутим млеком) - што би рекли Енглези који су за Стефана Савића (који ће у Премијер лиги постати још бољи црногорски репрезентативац) платили довољно да црно-бели практично намире главнину трошкова за куповину нових играча. Из тираспољског Шерифа, Рада, Борче, ОФК Београда, Аланије Владикавказ, Ден Хага и друге бразилске лиге. За Лигу шампиона. Или бар квалификације.
Дакле, без трансфера о коме ће брујати чаршија Партизан је ушао у нову такмичарску сезону; већ на први поглед танак у одбрани, са средњим редом на који треба стрпљиво сачекати да се увеже где треба, док од тек пристиглог Едуарда Пашека навијачки хор очекује да по скраћеном поступку достигне голгетерски ниво Клеа, иначе је запечатио каријеру у Србији! Јасно је и слепцу да за уигравање ранијих стартера-првотимаца са придошлицама нема времена, и колико може да шкрипи у брзопотезној комбинаторици продај-купуј-прави тактику.
Тренеру (како год се звао његов клуб, зар не?) није у опису радног места да се вајка због цајтнота, него да кад је већ добио «одрешене руке за склапање тима» сместа и одмах приступи процесу мешања победничке хемије. Са напоменом да најкасније у време првих јесењих киша неће моћи да избегне питање (и то у ставу мирно) даљег (не)поверења клупских структура, евентуални бес навијача и благе медијске критике због могућих комичних киксева кључне линије у тиму.
Станојевићевих првих 11 у јулу (пред двадесетак хиљада на стадиону) били су: Стојковић, јуниор Аксентијевић, Ранковић, Иванов, Волков, Камара, Бабовић, Вукић, Илић (Томић), Шћеповић (Л. Марковић), Едуардо Пашеко. Против Шкендије једноставно нису могли да одушеве, а ни да разочарају. У току замало ревијалне утакмице пажњу је, разумљиво, привлачио Пашеко (1.100.000 евра): не улазећи много у средину, играјући више левом него десном ногом, како је приметио легендарни Звездин центарфор Душан Савић, а најмање главом. Преко тима створеног у рекордном року брзо ће се прећи гумицом чим се са боловања врате Лазевски и Миљковић и доведе бескомпромисни штопер.
У Црвеној звезди, изазивачу шампиона, све се радило другачије. Спортски директор Иван Аџић још је у јуну саопштио да је прелазни рок (до 31. августа) за њих готов: «После Мезенгиног доласка само у случају да неко напусти клуб купићемо нове играче. У супротном неће бити нових имена».
Председник Владан Лукић - реченицом да клуб није одредио буџет - сигурно је разочарао навијаче: »Играче које желимо покушавамо да доведемо са што мање новца», додавши да су, рецимо, Евандро, Борха, Винисијус Пашеко и Димитријевић плаћени много мање него што заиста вреде. Лукићева најважнија порука гласи:» Тренер Просинечки је раду са првим тимом прикључио петорицу наших младих играча и то је пут којим ће Звезда ићи».
Просинечки ће, значи, морати поново да се стрпи. Сетимо се да је зимус показао на Куфреа, али је овај остао у загребачком Динаму, па на Волкова (прво летошње појачање Партизана!). Епизода са Драгутиновићем тек што је почела да се развлачи по новинама, али је искусни дефанзивац (36), као поручен за критично место штопера у тиму, пожурио да демантује све спекулације о било каквим контактима са управом црвено-белих, односно да је о доласку разговарао и са Робертом - за сведока навео је Саву Милошевића. Кажу, ипак, не треба залупити врата која још нису ни отшкринута. Ако је Роби помислио да је са тешком повредом Винисијуса Пашека испуњена квота малера за ово лето, грдно се преварио.
Са несрећним Пашеком се смањио иначе предугачак списак странаца у Црвеној звезди (ФСС ограничава број на четири у протоколу); после је Исах (три године на «Mаракани») потписао за норвешки Розенборг; клуб је затражио и издејствовао да се Бразилац Евандро по хитном поступку (одлуком Владе Србије, као Партизанов Клео) прими у држављанство Републике Србије... Са Исаховим одласком директно је био повезан повратак некадашњег (и неочекивано новог капитена) Ненада Ковачевића из Ланса.
Вест да је тренер одузео капитенску траку Вилотићу добила је снагу топлотног удара на Северу. Зашто, питали су се нервозни навијачи читајући или слушајући о разлозима радикалне одлуке и, што је врло занимљиво, додајући коментаре у прилог кажњавању и њиховог и клупског мезимца. Ставши до краја у одбрану свог ауторитета, Просинечки је био изричит: «Oн више неће носити црвено-бели дрес док сам ја тренер Звезде».
Подразумева се да нико не брани тренеру избор метода одбране ауторитета - уколико клупски дисциплински правилник није предвидео другачије - али ова врста сукоба у свету се чешће решава драконским новчаним казнама како би скупо плаћени професионалац наставио да ради посао због којег се клупска управа задуживала на све стране него удаљавањем из свлачионице, као што је то био случај након сукоба Фергусона и Бекама. Овај други, мада икона енглеског фудбала, практично се заувек опростио од Манчестер јунајтеда. Слично је, у жељи да «смири свлачионицу», урадио и такорећи плишани Гвардиола, одрекавши се не само на терену насртљивог камерунца Етоа. Прекардашили су и тачка, постоје ситуације кад ни новчани бич не помаже, и најнепопуларнија мера се више не може избећи.
Испочетка је изгледало да је и Вилотић један од карактеристичних граничних случајева коме се не опрашта, после омаловажавања тренера у присуству сведока заклетих на ћутање. Али, потом је свака страна покупила своје чауре јер се схватило да су Звезди преко потребни и Просинечки и Вилотић. И, ваљда је тако најбоље за све. Није мали "терет» који тренер нашег напопуларнијег клуба носи на врату још од зимус (Миловановић, Ади, Калуђеровић...). Требало је то издржати.
Али, могао је Просинечки да ковертира мекшу одлуку до повратка у Београд. И не би погрешио. Ништа се у међувремену не би изгубило од реда, рада, дисциплине, одговорности и ауторитета. Ионако нису били дани него само сати у питању. Можда би и тон био другачији, одмеренији него што може зазвучaти «ауфидерзен» у Аустрији. Тако немачки, збогом. А и капитенске траке се не дају/одузимају у иностранству него код куће. И то не морају бити обични ритуали, гола форма већ мале свечаности пажње, дружења и поштовања којих је можда све мање у свету тзв. домаћег професионалног фудбала.
Затеченим Звездиним везистима прикључили су се нови кандидати средине терена: Димитријевић, Мезенга, Ненад Ковачевић. Познато је колико се Просинечком допада Барселонина пас-игра и колико он цени туђу маштовитост, плејмејкерски шарм. Само, има ли времена и простора за претварање прошлосезонске не нарочито ефикасне игре у трајућу креативну голгетерску компању са амбицијама да се сваки пут одигра лепршаво и за публику и притом противнику `стрпа неколико комада`, поготово без класичног центарфора (на пример, АК99)? Неће ли се клатно због преоптерећености свом тежином обрушити у тренеровом правцу?
Просинечки од својих идеја сигурно неће одустати. Колико год га оданост спортским сновима евентуално коштала.
