Дејвис куп: Чеси фаворити, Ђоковић оптимиста
НЕЋЕ ИГРАТИ ТРОИЦКИ КОЈИ ЈЕ НА ГОДИНУ ДАНА СУСПЕНДОВАН,
УПРКОС ТОМЕ ШТО СЕ ИСПОСТАВИЛО ДА НИЈЕ БИО ПОЗИТИВАН
Радек Штјепанек и Новак Ђоковић
Од данас до прекосутра, у „Комбанк арени”, тениска репрезентација Србије ће се борити за другу титулу првака света, а ривал у финалу Дејвис купа јој је бранилац круне Чешка. Меч отварају Новак Ђоковић и Радек Штјепанек (16 часова), а у другом данашњем сусрету играће Душан Лајовић и Томаш Бердих. До пре неколико недеља наш тим, шампион из 2010, важио је за фаворита, али су то сада Чеси којима су шансе на кладионицама нагло порасле када је постало јасно да селектор Србије Богдан Обрадовић не може да рачуна на повређеног Јанка Типсаревића. Познато је да у нашем саставу неће играти Виктор Троицки којег је на годину дана суспендовала Светска антидопинг агенција, упркос томе што се испоставило да није био позитиван.
Тако се као кључно питање намеће - где Србија да потражи трећу победу против Чеха? Претпоставља се да ће Ђоковић, који опет игра у животној форми, савладати оба своја ривала, а да су Бердих и Штјепанек апсолутни фаворити против Лајовића, 117. играча на светској АТП листи. Што се тиче дубла (сутра 16 часова), Чеси су ту несумњиво фаворити, мада су Зимоњић и Бозољац показали да су опасни као аутсајдери, савладавши америчку браћу Брајан, најбољи пар света.
Ђоковић: Имамо велике шансе за тријумф
- Сви у тиму осећамо велико узбуђење због прилике да још једном учинимо историјску ствар за нашу земљу. Иако не можемо да рачунамо на Типсаревића и Троицког, имаћемо подршку 17.000-18.000 навијача тако да имамо велике шансе за тријумф.
Од Ђоковића се очекују победе, а од Лајовића храброст
Ако си први - онда си први, ако си други - онда си ништа. Ловор и слава припадају победнику, а спортско ратовање увек је крунисано и окрутним завршетком - неко мора да изгуби.
Иронично или како год, то је лепота финала која ће с тенисом још једном да испуни Арену и уђе у наше куће. Можда ћемо морати и да се помиримо с тим да су Чеси били бољи, али већ то што је грандиозни трофеј Дејвисовог купа поново под сводовима београдске дворане и што се опет код нас осећа величина историјског спортског тренутка указује да је наша репрезентација начинила нешто дуговечно. Када ова генерација наших тениских јунака, која се пре три године уписала међу победнике угледног такмичења, сиђе с велике позорнице, биће нам јасно колики је сјај и другог места.
Ово није ламентација над Типсаревићевом петом. Нашег великог адута је потерао малер с повредом у зао час, али кога нема без њега се мора. У ватру ће бити бачен Лајовић и ту је причи о незгодама у предвечерје финала крај.
Кад су нам Французи дошли на мегдан пре три године, нису могли да рачунају на свог најбољег играча Цонгу, али су гајили наду у тријумф све до победничког поена онда маестралног Троицког у петом мечу. Ако и овај пут будемо сведоци петог меча, у којем би се Лајовић састао са Штјепанеком, наш 21-годишпњи тенисер би сјајно одиграо изнуђену улогу већ самим тим ако га испуне храброст и одважност. Не заборавимо да су на страницама Дејвисовог купа исписана и највећа тениска изненађења, а несумњиво да би следеће у низу било крунисано подизањем Лајовића на рамена саиграча.
Ако немамо ни трунку сумње да ће наш ас Ђоковић да однесе обе победе, а да су Бердих и Штјепанек потпуни фаворити против Лајовића, онда се судбина финала, сва је прилика, ломи у игри парова. За нас су пријављени Зимоњић и његова десна рука Бозољац, мада Ђоковић оставља могућност да заигра и у том мечу. Чеси су формално изабрали Лукаша Росола, који је упамћен по сензационалној победи против Надала у другом колу Вимблдона прошле године, и Јана Хајека. Варијанта да сутра снаге не удруже Бердих и Штјепанек готово да је немогућа, јер то је дугогодишњи чешки пар, који од 14 заједничких игара има само један пораз. Њих двојица су били успешнији и од Зимоњића с Ђоковићем у полуфиналу пре три године, такође у Београду, и то прилично убедљиво (3:6, 6:1, 6:4, 6:1), а савладали су и Зимоњића с Бозољцем када смо се срели у четвртфиналу прошле године, али у Прагу - 6:4, 6:2, 7:6 (7:4).
Бердих и Штјепанек се, дакле, знају у душу, али могу да падну пред налетима Зимоњићевог искуства, надахнућа његовог саиграча и громке подршке публике.
Ево шта је уочи финала, после јучерашњег жреба рекао Ђоковић:
- Ми играчи осећамо велико узбуђење због прилике да још једном учинимо историјску ствар за наш спорт и за нашу земљу. Атмосфера у тиму је одлична. Осећамо императив победе. Иако не можемо да рачунамо на Типсаревића и Троицког, имаћемо подршку 17-18.000 навијача тако да имамо велике шансе за тријумф. Лајовић је добио историјску прилику. Биће нервозан на почетку, али публика може да га носи до великог изненађења. Недавно је освојио јак челинџер, на прагу је првих сто на светској листи...У Дејвис купу се никад не зна...
Лајовић је већ кренуо да охрабрује себе.
- Спреман сам за дуел с Бердихом. Он не зна како ја играм, а ја сам њега гледао неколико пута на телевизији. Ђоковић и Типсаревић могу да ми дају корисне савете у вези с тактиком против њега. Нисам играо мечеве у три сета, али сам физички спреман, што може да буде и одлучујуће. Веома сам узбуђен што ћу играти за репрезентацију, каже Лајовић, који у државном тиму има само меч без такмичарског значаја против Филипа Прпића када је Србија у првом колу прошле године савладала Шведску у нишком Чаиру с 4:1.
