Паркер: У Србији нема нападача попут мене
НОВИ ЦЕНТАРФОР ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ: СВЕ ШТО РАДИМ У ЖИВОТУ,
РАДИМ ЗА СВОГ СИНА, ОН ЈЕ МОЈА МОТИВАЦИЈА ИЗ ДАНА У ДАН...
Џошуа Паркер
Фудбалско првенство Србије одавно није имало играча као што је Џошуа Паркер.
Он тврди да ће нас у то уверити својим квалитетом, али док не почне пролећни део сезоне, енглески нападач пореклом са Антигва и Барбуда интригира, пре свега, биографијом.
Могао је да постане једна од звезда богатог премијерлигаша Квинс Парк Ренџерса, али га је судбина повела другачијим путем. Са 24 године већ је променио седам клубова, а од децембра је члан осмог - Црвене звезде.
О томе зашто није успео у Енглеској, као и многим другим темама, МОНДО је разговарао са Паркером.
„Када сам био млађи задовољио сам се тиме што тренирам и путујем са тимом који се бори за улазак у Премијер лигу. Одиграо сам неколико утакмица за КПР и мислио да је то - то. Да не морам више да 'запињем'. Престао сам да радим ствари које сам до тада редовно чинио и због којих ме је тренер приметио… По одласку из клуба мислио сам да ће се све то вратити само од себе, занемарујући колико труда заправо треба уложити да би био бољи од конкуренције“.
По одласку са Лофтус роуд стадиона, Паркер је покушавао да пронађе форму играјући за трећелигаше и четвртолигаше - Нортемптон, Викомб, Олдам, Дагенхам и Редрбриџ, Оксворд… Све до лета 2013, када је стигао у Домжале.
У Словенији је поново почео да даје голове.
„Заувек ћу бити захвалан тренеру Луки Елснеру. Само он и ја знамо колико ми је помогао у каријери, али и животу“, истакао је Паркер.
Домжале је напустио као првопласирани тим на табели.
„Не жалим због одласка, све је то фудбал, ствари могу да се промене у једном минуту. Свакако ћу наставити да пратим игре Домжала и надам се да ће освојити титулу“.
Пошто је прошло месец дана од када је стигао међу црвено-беле, Паркер каже да су га нови саиграчи одлично прихватили.
„Свиђа ми се у Црвеној звезди. Наишао сам на добродошлицу од када сам крочио у свлачионицу. Одлично се слажем са свима, али више времена проводим са млађим играчима, који ме подсећају на мене по понашању и несташлуцима“.
Пошто нема много енглеских фудбалера који одлучују да, попут њега, као млади напусте Острво и докажу се у некој другој европској лиги, питали смо Џошуу Паркера у чему је разлог.
„Другачији је однос млађих и старијих играча. У Енглеској млађи играчи не разговарају много са старијима, имају своја дневна задужења која се очекују од њих, као што су чишћење копачки и свлачионице, кување чаја… Ако некада одговорите старјијем играчу, то се сматра подцењивачки. Присуствовао сам сценама у којима су млади играчи довођени до плача због понашања старијих према њима“.
Паркер сматра да, иако је одиграо само шест утакмица за први тим Квинс Парк Ренџерса, не може да се каже да „није испунио потенцијал“.
„Ја сам био један од два играча из омладинског тима који су тренирали са сениорима и играли утакмице у екипи која се борила за место у Премијер лиги. Да ми је неко тада рекао да ћу дебитоваи као замена за Адела Тарабта, а онда недељу дана касније играти против Њукасла у којем су Џои Бартон, Вејн Рутлиџ и Енди Керол, мислио бих да се шали. Сада, када погледам уназад, не могу да кажем да нисам испунио потенцијал, јер мислим да јесам. Од мене, није било играча из омладинске школе који је одиграо више од 10 минута за први тим Квинс Парк Ренџерса“.
Иако одлазак из Енглеске сматра добрим потезом за каријеру, Џошуа Паркер каже да му Лондон много недостаје, највише због двогодишњег сина.
„Све што радим у животу, радим за свог сина. Он је моја мотивација из дана у дан. Видећете у наредних 15 утакмица које следе, трчаћу до изнемоглости само зато што ће ми Каиро бити у мислима. Осећам се као да сам га изневерио својим одласком из Лондона, али научио сам да се борим са тим и да у животу из свега негативног извучем нешто позитивно“.
У Београд је дошао да појача напад Црвене звезде, међутим, због каснијег ангажовања Фуада Саламија и Петра Орландића, поново се створила гужва у офанзиви, због које је тренер Ненад Лалатовић већ отписао Ђорђа Деспотовића. Пошто је у тиму и Лука Јовић, неко од новопридошлих нападача могао би да се нађе на крилу.
Паркер тврди да то неће бити он.
„Сигуран сам да нећу играти на месту крила, јер то није моја позиција. Тренер ми је рекао да сам доведен да играм центарфора и сигуран сам да у лиги нема нападача као што сам ја, док има много брзих и добрих крила. Као крило, био бих један од многих, а као нападач бићу један од ретких. Сигуран сам да ћу то и доказати када почну утакмице“, самоуверен је Звездин „новајлија“.
Без обзира на тренутних „минус шест“ у односу на водећи Партизан, нападач црвено-белих верује да екипа има квалитет да одбрани титулу.
„Мој циљ је да постигнем што више голова и потрудићу се да то урадим у ових 15 утакмица које су пред нама. Искрено, не видим зашто не бисмо могли да победимо сваки меч? Имамо квалитет за то и боље би било да добијемо све утакмице, јер сам лош губитник“, нашалио се Паркер.
Твитер и Инстаграм
Џошуа Паркер је активан на друштвеним мрежама.
„Не сналазим се баш најбоље на њима, али видим то као начин да покажем навијачима да сам и ја обичан човек, који ради исте ствари као и они. Увек се трудим да одговорим и комуницирам са онима који ме контактирају“.
Зашто Антигва и Барбуда?
Џошуа Паркер је рођен у Енглеској, у Слоу (недалеко од Лондона), али наступа за репрезентацију Антигве и Барбуде. Зашто?
„Некадашњи капитен Квинс Парк Ренџерса, Микеле Лејгертвуд, је био репрезентативац Антигве и једном приликом сам му рекао да потичем оданде. Питао ме је да ли бих наступао за национални тим и ја сам пристао... Енглеска неће бити шампион неког великог такмичења, нити ће Антигва. У Енглеској је увек хладно, док је на Карибима сунце. Питање је да ли бих икада добио позив у репрезентацију Енглеске, док овако имам прилику да направим нешто велико за једну малу репрезентацију. Мало људи зна да са Антигва и Барбуда потичу неки сјајни фудбалери, као што су Џермејн Дефо, Емил Хески, Колин Казим Ричардс, Нејтан Дајер… Нико од њих није направио битну разлику у корист репрезентације Енглеске, а ја имам прилику да добрим играма усрећим људе из земље у којој су ми корени“.
