Матић одувек маштао о првом тиму Звезде
КАО КЛИНАЦ САМ ПРОВЕО ЧЕТИРИ ГОДИНЕ У ЗВЕЗДИ И ЈЕДНУ У ПАРТИЗАНУ,
МЕЂУТИМ, ТАМО НИКО НИЈЕ ОБРАТИО ПАЖЊУ НА МЕНЕ
Немања Матић
ФУДБАЛСКИ дијамант је сијао годинама у Србији, нико га није приметио. Котрљао се од села Врела код Уба, стигао до траве „Маракане“ и стадиона у Хумској, али узалуд. Остао је незапажен пред очима домаћих стручњака. Морали су Словаци, Португалци, Енглези и Холанђани да нам објасне његову драгоценост.
Више од седам година трајало је путовање Немање Матића заобилазницом, али исплатило се. Момак, који је 2007, скоро анониман, тражећи срећу отишао у Кошице, дошао је крајем 2014. у своју земљу, као велики европски ас, да покупи све пехаре и награде, које је заслужио.
Једно од од њих, и то вредно, добио је од „Вечерњих новости“, у традиционалној, 44. анкети „Капитени бирају фудбалера године“, где је убедљиво победио у избору за прву звезду српског фудбала.
- За најбољег играча су ме изабрали капитени наших прволигашких клубова? Ух, па то је баш велика част и огромно признање за мене - дечачки искрено одушевио се Немања Матић приликом уручивања трофеја, када смо му саопштили на који начин је изабран. - Морам свима да се захвалим што су ми указали толико поверење. Искрено, пресрећан сам и драго ми је што сматрају да сам баш ја био број један.
А само он зна колико је потребно трња прегазити да би се стигло међу светске звезде, пењући се корак по корак, негде у туђини, где се отиснуо још као деветнаестогодишњак. Поготово што су га, као дете, отписала два највећа клуба у његовој земљи, као недовољно квалитетног. Никоме ко прати фудбал, није јасно како је то могуће.
- Као клинац сам провео четири године у Црвеној звезди и једну у Партизану, међутим, не знам из којих разлога, тамо нико није обратио посебну пажњу на мене - без имало горчине у гласу говори Матић. - Нису ни битна имена тих тренера, једноставно, комплетно стање у тим омладинским школама је било некако чудно. Не знам да ли се у међувремену нешто поправило. Тада је било још дечака, подједнако талентованих као ја, али су се негде изгубили.
Време је учинило своје, Немања сада не жали више ни за чим из тог дела живота, иако му је један сан остао неиспуњен.
- Одувек сам маштао да играм за први тим Црвене звезде, али то се није остварило. Генерално, не размишљам о томе шта би било да сам доносио неке друге одлуке, јер сам презадовољан како тече моја каријера. Стигао сам до великог клуба какав је Челси, играм за репрезентацију Србије. То ме испуњава, срећан сам и задовољан.
Живот у Лондону, светла велике фудбалске позорнице, слава, хвалоспеви у медијима... Ништа од тога се не одсликава у Матићевом понашању, из чије сваке реченице избијају само скромност, умереност, васпитање... У складу са тим, није тешко погодити одговор на питање где највише воли да проведе оно мало слободног времена које има.
- Најлепше ми је у мом селу Врелу, где су ми фамилија, пријатељи, комшије из детињства... Ту су и терени на којима сам почео да шутирам лопту. Тамо сам одмалена сањао да освајам пехаре и будем велики играч.
И постао је. Више од тога. Фудбалски „џин“, како рече Жозе Мурињо. Додајемо - и људски.
ИВАНОВИЋ НИЈЕ ЉУТ
Прошле године је Бранислав Ивановић био прва звезда српског фудбала у анкети „Новости“, као и играч године у избору ФСС. Немања му је ове године преотео оба трофеја. Да Бане није можда „љут“ због тога?
- Причали смо у Лондону о тим изборима, знали смо да смо конкуренти - кроз смех каже Матић. - Између нас је пао договор да та признања морају да остану у Челсију. Тако је и било.
ДОЧЕК, ПА У 12.05 - КРЕВЕТ
Док људи широм планете буду лудовали за Нову годину, Немања Матић ће бити у карантину.
- Већ 1. јануара играмо против Тотенхема. Сви морамо на спавање у 12.05, одмах после дочека 2015. Са Мурињом око таквих ствари нема расправе - каже везиста Челсија.
НЕ ИДЕ НА СПЛАВОВЕ
Познато је да многи врхунски српски спортисти, када из иностранства дођу у Београд, окупирају престоничке сплавове, клубове...
- Не, ја нисам из те приче. У такву врсту провода нисам ишао бар три-четири године - истиче Матић.
