Железњак: Увођење држава у НАТО само на основу консензуса међу елитама - води у поделе

КОНФЕРЕНЦИЈА У БЕОГРАДУ: „НОВА МЕЂУНАРОДНА РЕАЛНОСТ – ИЗАЗВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ”

• Ивица ДАЧИЋ: Свесни смо бројних изазова, као и потребе да се на нивоу ЕУ спроведе низ реформи, али сматрамо да је очување кредибилне политике проширења, засноване на јасним и уједначеним критеријумима, кључно како за регион коме географски припадамо, тако и за целокупну Европу
• Марко ЂУРИЋ: Парола „Балкан балканским народима” не значи изолованост и подизање зидова него отвореност и повезаност, за шта је неопходна помоћ великих сила. Само заједнички можемо бити самостални

         ПОСЛАНИК руске Државне Думе и функционер владајуће Јединствене Русије Сергеј Железњак рекао је данас да увођење балканских држава у НАТО само на основу консензуса међу елитама, али не и подршке грађана, води те земље у поделе.

         На конференцији „Нова међународна реалност – изазови и перспективе” у Скупштини града Београда, Железњак је рекао да Русија жели мирну и богату Европу, али да ЕУ „у тренутном стању не одговара у потпуности жељама грађана”.

         Према његовим речима, „ЕУ треба да служи својим грађанима а не интересима САД” и циљ Уније треба да буде проналажење равнотеже између заједничког и посебног, јер сваки проблем има посебно решење.

         Министар спољних послова Србије Ивица Дачић, који је отворио скуп, рекао је да је чланство у Европској унији стратешки национални циљ Србије и нагласио да је кредибилна политика проширења ЕУ кључна и за регион и за читаву Европу, иако се ЕУ „данас суочава са кризом идентитета и преиспитивањем сврхе свога постојања”.

         „Свесни смо свих тих бројних изазова, као и потребе да се на нивоу ЕУ спроведе низ реформи, али сматрамо да је очување кредибилне политике проширења, засноване на јасним и уједначеним критеријумима, кључно како за регион коме географски припадамо, тако и за целокупну Европу”, рекао је Дачић.

         Дачић је у изјави новинарима поновио да Србија нема намеру да постане чланица НАТО, али да ће наставити да са тим савезом одржава односе на највишем могућем нивоу.

         Аустријски дипломата и некадашњи високи представник за Босну и Херцеговину Волфганг Петрич рекао је да је још од деведесетих година, када је Европска комисија покушавала да помогне земљама бивше Југославије у изградњи државе и друштва, у плану било укључивање Западног Балкана у интеграционе процесе.

         Он је рекао да је интеграција јако важна јер ојачава све који су у њу укључени.

         Петрич је рекао да је то успорено јачањем национализма који је посебно ојачала мигрантска криза. Та криза је, према Петричу, у комбинацији са другим факторима „скоро изазвала распад ЕУ” али и показала неопходност сарадње између држава и повратак изворној европској идеји равноправности.

         Он је додао да је „циљ да Балкан више нема негативну конотацију и да се на томе непрекидно ради”.

         Директор владине канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је да дијалог и поштовање међународног права и принципа УН немају алтернативу.

         Он је рекао да основни принципи сарадње у региону треба да буду економско повезивање, самостална унутрашња и спољна политика, инфраструктурно повезивање и повезивање друштава.

         Ђурић је додао да његова парола „Балкан балканским народима” не значи изолованост и подизање зидова него отвореност и повезаност, за шта је неопходна помоћ великих сила.

         „Само заједнички можемо бити самостални”, рекао је Ђурић.

         Конференцију „Нова међународна реалност – изазови и перспективе” организовао је Београдски стратешки дијалог, а на њој су још учествовали бивши министар спољних послова Грчке Димитрис Друцас, заменик шефа руског Комитета за спољне послове Андреј Климов, аустријски политичар Ханес Свобода, руски посланици Светлана Журова и Валериј Иванов, новинари Бојан Бркић, Љубинка Милинчић и Јакша Шћекић и други.

         Железњак: Приче о некаквом шпијунском

         центру у Нишу су доказ америчке параноје

         ЗАМЕНИК секретара Генералног савета Јединствене Русије Сергеј Железњак очекује да ће Српско-руски хуманитарни центар у Нишу упркос притисцима и у будућности постојати и да ће руски спасиоци и убудуће помагати приликом шумских пожара и поплава као што је то био случај 2014. године. Сматра да би свака држава на свету пожелела да има овакав центар и наглашава да су приче о некаквом шпијунском центру „доказ америчке параноје”.

         Железњак, који је члан Комитета за међународне послове Државне думе Русије, истиче да је хуманитарни центар у Нишу отворен и сви могу да га посете и на лицу места се увере шта се тамо догађа.

         http://www.in4s.net/zeleznjak-ulazak-drzava-u-nato-samo-na-osnovu-konsen...