ЕКСКЛУЗИВНО: Милошевић убијен с предумишљајем

МИЛОШЕВИЋЕВА ПОРОДИЦА АНГАЖОВАЛА РЕНОМИРАНОГ КАНАДСКОГ АДВОКАТА КРИСТОФЕРА БЛЕКА ДА ИСТРАЖИ ЊЕГОВУ СМРТ У ХАГУ

о Састао сам се са Мирјаном Марковић више пута током две недеље које сам провео у Москви и она је одлучна да се расветле све околности Милошевићеве смрти

о Није без основа сумња да је Милошевић отрован јер постоје отрови које је практично немогуће открити, али смо фокусирани на доказиве чињенице

о Већ сам затражио све службене податке од Трибунала, али ме је тужилац обавестио да су „информације које тражимо класификоване као привилеговане“ јер се предмет Милошевић сматра „поверљивим“, али ме неће тако „откачити“

о Надам се помоћи Кине и Русије и да ће те две земље инсистирати да дође до јавне расправе, на којој би отворено били саслушани сви сведоци, службеници МКСЈ, доктори који су лечили Милошевића, као и лекари из Русије и затвореници који би потврдили шта им је он причао и на шта се жалио

о Милошевићева породица сада није заинтересована за накнаду или кривично гоњење, већ жели да сатера у ћошак Трибунал, УН и НАТО, како би преузели одговорност за његову смрт

ПИШЕ: Марија М. ЗАРИЋ

   РАК рана Хашког трибунала – мистериозна смрт Слободана Милошевића, у притворској јединици ове накарадне институције Уједињених Нација – поново се отвара. Циљ истраге на помолу, овога пута, биће да се неспорно утврди кривица и одговорност Трибунала, а самим тим УН и НАТО, за смрт бившег председника СРЈ.

   Супруга покојног и некада најзначајнијег хашког оптуженика, Мирјана Марковић, приватно је почетком марта ангажовала професионални тим правних експерата, предвођен канадским адвокатом Кристофер Блеком, да коначно, једном за свагда, утврди околности под којима је председник Милошевић изгубио живот у Хагу. О новим сазнањима, напретку у истрази, потезима и потенцијалном исходу, за портал Факти ексклузивно говори овај правник светског гласа који прво разјашњава како је ангажован од стране г-ђе Марковић и њеног сина Марка Милошевића.

   - Замољен сам од њих двоје да истражим смрт председника Милошевића и покушам да утврдим како је он заправо преминуо, а сваки наш даљи потез зависиће од напретка истраге - открива Блек. - Почетком марта састао сам се и са једним руским кардиологом из Института „Бакуљев“ у Москви који је детаљно објаснио да је прилично јасно да је узрок смрти председника СРЈ био срчани удар, услед аномалије Милошевићевог срца. Али, та аномалија сама по себи не би била озбиљна претња његовом животу да се о њој водила потребна брига. Лекари у Шевенингену били су свесни проблема, а ипак су му ускратили оно што правно зовемо „неопходно за живот“, односно медицински третман, и тиме су проузроковали његову смрт. Такво понашање се сматра убиством, тачније - убиством са предумишљајем.

о Зашто сте сигурни да је аномалију било лако детектовати? О каквој се аномалији ради?

   - О хипертрофији леве срчане преткоморе, плус артеросклероза. У том случају, уколико се крвни притисак повећа, услед стреса, артерија се брзо блокира и изазива срчани удар. Ову физичку ману Милошевић је вероватно имао цео живот, а и најобичнији ЕКГ би указао на њу. Хашки лекари, међутим, намерно су одбили детаљнији преглед, не бринући о томе да ли ће Милошевић умрети или не. Руски и франсуки медицинари су упорно указивали на могућност постојања проблема, али је Трибунал одбио да га ваљано медицински третира. Сваки нормалан доктор инсистирао би на детаљним претрагама, које би отклониле проблем за један дан.

о Због чега сте ангажовани баш сада, зашто не пре пар година?

   - Добро питање, али нисам сигуран да ли знам одговор на њега. Рекао бих да се г-ђа Марковић налази пред недаћом, јер време пролази, а она не зна шта би још могла конкретно да уради. Ипак, и поред тога што је изолована у Русији, делује ми психички јака и одлучна је да нешто учини. Претходна истрага адвоката Тифен Диксона, такође из Канаде, која је обављена одмах по смрти, дала је веома мало резултата и то иницијално искуство вероватно је створило утисак да не може много да се учини. Она сада није заинтересована за накнаду или кривично гоњење, већ жели да сатера у ћошак УН, НАТО и Трибунал, како би преузели одговорност за смрт њеног супруга. Била би веома срећна да признају да су одбили да га медицински третирају и да је управо такво понашање довело до његове смрти.

о Како је дошло до сарадње између вас и породице Милошевић?

   - Као председавајући групе међународних правних заступника и потпредседник правног Комитета, у оквиру Тима за одбрану Милошевића пред Међународним судом, имао сам прилику да се сусретнем са њим небројено пута. Сматрао сам га пријатељем. Поменути Комитет ми је недавно саопштио да је г-ђа Марковић затражила моју помоћ и састао сам се са њом више пута током две недеље које сам провео у Москви. Иначе, упознали смо се када је Милошевић ухапшен.

о И како сад изгледа ваш план?

   - Тражићемо истину, темељно и полако, корак по корак. За сада сам се обратио писмено свима који су имали било какву улогу у управљању поступком против Милошевића - од председника Трибунала, тужиоца, преко холандског форензичарског Института, који су обавили аутопсију, до холандске Полиције и Савета Безбедности. Обавештени су да ме је Мира Марковић ангажовала да спроведем истрагу о томе како и под којим околностима је преминуо Милошевић, а да од њих очекујем да ми доставе све релевантне информације које поседују – резултате аутопсије, извештаје, затворске медицинске извештаје, сваку врсту врсту доказа који би могли да укажу и докажу шта се догодило. Свесни смо да постоји могућност да је председник био отрован, јер је одређена дрога (лек) пронађена у његовом телу, што и отвара сумњу, али смо сви исто тако свесни да тако нешто никада не бисмо могли да докажемо.

о Зашто не бисте ако реална сумња постоји?

   - Да, сумња да је Милошевић отрован није без основа. Данас постоје отрови које је практично немогуће открити. Али, ми смо фокусирани на доказиве чињенице. Без обзира да ли је неки лек стимулисао известан исход или не, а што никада нећемо сазнати - чињеница је да је Милошевић имао проблем који је морао да буде пажљиво третиран и саниран. С обзиром да сваки надређени у затвору мора да води рачуна о својим затвореницима - чињеница је да су ови намерно одбили да одобре његово лечење од стране Руса, па и „спољних“ лекара Холандије. Чињеница је и да су одбили да му пруже негу, за коју су знали и морали да знају да му је неопходна, а да би изостанак могао да буде фаталан по њиховог затвореника. Чињеница је да, заправо, да једноставно нису марили. Е сад, када неко тако нешто учини, па наступи смрт, онда се преко тога не може прећи тек тако јер да готово сви закони света такво дело квалификују као убиство са предумишљајем. Из извештаја хашког судије Кевина Паркера, ако га пажљиво прочитате и анализирате, јасно је да и сам Трибунал потврђује да надлежни УН-доктори нису желели да прихвате мишљења руских и француских лекара да са Милошевићем нешто није у реду, да су изигнорисали њихова упозорења да би одбијање лечења могло да буде фатално.

о С обзиром на досадашње држање Трибунала према оптуженим Србима, да ли верујете да је могуће да постигнете икакве резултате у Холандији?

   - Тужилаштво нам је до сада, пре пар недеља, само послало одговор да ће нас контактирати одељење Регистра, али од њих још нема ни трага ни гласа. Успут нам је тужилац изнео и своје мишљење да су „информације које тражимо класификоване као привилеговане“, зато што се предмет Милошевић сматра „поверљивим“. Е, па, у овом случају, ствари неће моћи тако да функционишу! Његова супруга је та која тражи информацију, а она на њу има право. То што су покушали да ме овако „откаче“ не значи ништа јер сам овлашћен да те информације добијем. Још нисам реаговао на овај допис, али сам послао г-ђи Марковић њихов одговор и сада чекам додатне инструкције. Оно што сигурно планирам је да их притиснем још једном, да им дам до знања да ствари не функционишу тако и да њихов одговор није адекватан. Инсистираћу да добијем сав материјал и прилику да пошаљем експерте да они утврде шта је то што можемо да пронађемо. Уколико и даље не буду сарађивали, организоваћу конференцију за новинаре и обавестићу јавност о начину на који је Тужилаштво реаговало на списак захтева које смо им послали, и поставићу јавно питање да ли Хаг нешто, и шта тачно, покушава да сакрије, када одбијају да нам доставе тражене информације.

о За сада су Вам, дакле, познати само резултати аутопсије?

   - Да, аутопсија је била веома добро урађена и то су нам потврдили руски кардиолози. Сматрају да су холандски форензичари урадили све крајње коректно и да на њихов рад нема никаквих примедби. Проблем је у томе какво је било предзнање хашких лекара. Рецимо, сазнали смо да је Тужилац ангажовао кардиолога и апотекара, чија имена немам тренутно код себе, а који су поменути и у Паркеровом извештају, па питам: због чега је Тужилаштво баш њих ангажовало и шта су та двојица (у)радила. Уколико је тај кардиолог, на пример, потврдио да Милошевић нема здравствене проблеме, због чега онда и његов извештај није укључен у Паркеров. Без обзира што би нам и такав извештај „ишао на руку“, јер би то онда значило да је Милошевић детаљно прегледан, односно било би немогуће да им аномалија у том случају „промакне“, ипак је, морате признати, врло сумњиво то што нико није видео извештај тог прегледа. Могу само да закључим да је проблем „виђен“, да је закључено да мора да буде третиран и да су у Шевенингену просто одлучили да ништа не предузму.

о Сваки нови траг само отвара нове сумње?

   - Да. Паркеровим извештајем Трибунал разоткрива самог себе. Чудно је да УН-доктори и затворско особље, поред прегледа другог лекара и признања да су руски и француски доктори дошли да га прегледају због сумње да нешто није у реду са затвореником, ипак одлучују да не обрате пажњу на све те индиције које се косе са њиховим мишљењем. У Трибуналу су ангажовани познати лекари, а не неки полусвет покупљен са улице, а нормална процедура је подразумевала да се препоруке прихвате, зарад предострожности и безбедности, и да се проблем додатно испрати и провери, јер се ради о затворенику високог профила. Међутим, хашки кардиолози то једноставно нису учинили.

о Какву корист Трибунал је имао од смрти председника Милошевића? Његов предмет је одржавао Трибунал у животу и оправдавао његово постојање, а осуђујућа пресуда им је била неопходна. Зашто би дозволили да им Милошевић тек тако исклизне из руку?

   - Током процеса се испоставило да су све оптужбе против Милошевића - од почетка до краја - биле лажне. И они су то знали. Зато је и „нестао“ директан пренос са телевизије, исто као и у случају са Караџићем, и као што ће бити са Младићем. Сваки пут после светских насловница да су похапшени, оног тренутка када суђење почне - јавност утихне, прави докази испливају на површину и углавном се утврди да је оно што се заиста догодило на терену, у ствари супротно од онога што се наводи у оптужници. Да би осудили Милошевића, судије би морале да прескоче многе обруче у покушају да образложе зашто су прихватиле одређене доказе, а свако ко би прочитао такву пресуду би узвикнуо:„Па, ово је смешно!“Тако да је Трибуналу остала друга опција - да га пусте и објаве да није крив. У том случају, признаћете, НАТО би изгледао прилично лоше. С обзиром да су бомбардовали земљу, под изговором базираним на тим оптужбама које би суд фактички прогласио лажним, то би уједно значило и да је разлог за бомбардовања био лажан. Дакле, нису могли да га ослободе. И, Милошевић је тако постао велики проблем. Ухватили су се у сопствену замку. Нису се надали суђењу онаквог калибра, а још мање да ће Милошевић да га форсира на начин на који је то радио.

о Зато су и покушали да му наметну амицус цурие који би говорили уместо њега...

   -То се догодило у скоро сваком процесу где нису очекивали од затвореника да се брани, па чак и у случају Руанде. Зато су чинили све да Милошевића ућуткају. Он је био постао велики проблем Трибунала. Да је ослобођен - то би била ноћна мора за њих. Да је осуђен - и то би била мора, јер би правна јавност посведочила да је образложење прихваћених доказа сулудо. Све је избегнуто тиме што је преминуо, а медијима је дозвољено да се издувају насловима типа: како је Милошевић „избегао осуду“, инсинуирајући да би иначе био оглашен кривим - што није тачно. Лакше је било убити га, као што је убијено на хиљаде Срба у бомбардовању и током ратова. То га заправо чини жртвом рата.

о Да ли вам породица Милошевић сугерише у ком правцу да спроведите истрагу?

   - Не, то је препуштено мени. Договор је да прво проценимо све информације које имамо и које ћемо тек добити, а потом да предузимамо наредне кораке. Да је Трибунал потпуно кооперативан, одмах бисмо знали одакле да почнемо са истрагом, али овако не можемо да направимо прецизан план, јер све зависи од њихових реакција, које су за сада само негативне. Срећом, имао сам прилику да разговарам са руским Министром за спољне послове Сергеј Лавровом и руско Министарство се сложило да нам асистира. Прво ће свом амбасадору у Хагу предати писмо упућено Тужилаштву, а потом су обећали да ће да учине све што могу да притисну МКСЈ на сарадњу. Имамо и бледе реакције од стране британске Владе, која ми је дала до знања да су добили моје писмо, али да то није питање за њих „већ за Савет безбедности“. То ми, заправо, отвара могућност да притиснем и Британце и СБ, односно да се поново обратим Министарству спољних послова Русије, писмом у којем бих обавестио Москву да ово није задовољавајућа реакција и замолим да и на њих изврши притисак.

о Делујете оптимистично?

   - Да. Верујем да имамо довољно материјала и само из Паркеровог извештаја, у коме пише да је Милошевићу намерно ускраћен неопходни третман што је довео до његове смрти. У том извештају пише: „Информисани смо од стране руских лекара да хитно мора да се лечи“, али до лечења једноставно није дошло. Сада је неопходно преко пресс конференција и нових извештаја објаснити људима да је Милошевићева смрт била потпуно непотребна и да су одговорни у Трибуналу створили услове у којима је смрт била сигуран исход. За то морају да преузму одговорност. Да ли ћемо даље да предузимамо неке друге законске акције, морао бих да питам г-ђу Марковић шта она жели да учини.

о Каквим опцијама располажете у смислу законских активности?

   - Пошто је председник преминуо у Холандији, сваки поступак би морао да се одвија у тој држави. Затворски правилник МКСЈ наводи да је, уколико затвореник премине у притвору, неопходно да се одржи званично заседање. У Британији, Канади, Америци или Мексику таква заседања су јавна, пред поротом коју суд одреди. Сви актери у том случају морају да се изјасне о томе шта се заправо догодило, а и породица има право да поставља питања о доказима који су презентирани, како би се рашчистила свака забуна. Холандија не познаје такву процедуру и јавна расправа замењена је истрагом јавног тужиоца. Тако је учињено и у овом случају, али је све сведено на само једну страницу неког судије који не каже много. Стога захтевам да се организује јавно саслушање, јер Милошевић није био било ко, већ председник једне државе, и недопустиво је да се МКСЈ провуче кроз иглене уши тако што ће да напише само један недоречени извештај. Мислим да смо у ситуацији да добијемо помоћ од Кине и Русије да инсистирају да дође до јавне расправе, на којој би отворено били саслушани сви сведоци, службеници МКСЈ, доктори који су га лечили, доктори из Русије, други затвореници који су упознати са тим шта је Милошевић причао и на шта се жалио.

о О томе шта је Милошевић причао постоје и нова сазнања...

   - Сазнања новијег датума везана су за Викиликс. Отворило се питање шта је и за кога је радио начелник притворске јединице у Схевенингену, Ирац Тим МцФадден, који се састајао са америчким амбасадором у Холандији и наводно му преносио садржаје разговора са Милошевићем. Ако се бавио обавештајним радом, своје извештаје је требало да предаје УН-хиерархији, а не директно Америци. Зашто то чини, и још важније, да ли од САД добија упутства, а и кога је још извештавао – то не знамо. У питању је један од спорних тренутака које је неопходно истражити, и на то сам указао и у свом писму, инсистирајући на томе да добијем све извештаје које је предао било коме, укључујући и америчку амбасаду. И не очекујем ништа мање него да добијем сваки обавештајни извештај о ситуацији, сваки разговор или поруку која постоји.

о И за крај, да сумирамо, верујете ли да је могуће расветлити Милошевићеву смрт и доказати да је она била резултат немара или намере од стране Хага?

   - Мислим да ми већ имамо случај.



ЧЛАНОВИ ТИМА

   - Чланови тима су истраживачи ИЦТМ-а (Међународног центра за токсикологију и медицину) Катрин Шуцин и Себастиан Бало, обоје из Франкфурта – - каже адвокат Блек о експертима који му помажу, наглашавајући да финансије, као и увек, представљају највећи проблем.



ОТРОВ И НЕМАР

о Шта, као посматрач са стране, мислите да се заиста догодило Милошевићу?

   - Лично сумњам на отров. Ако се узму у обзир околност и време његове смрти, односно тренутак када је Милошевићева одбрана била веома јака, а заснована осуда тешко изводљива, јер је потпуно разорио доказе које је тужилаштво извело - постаје јасно да се Трибунал нашао пред проблемом. Нису могли ни да га осуде, ни да га пусте. Али, као што сам већ рекао, ово никада не бих могао да докажем. Милошевић је од једног лекара сазнао да су му у систему пронашли лек „рифампицин“, а да нико није знао чему тај лек у том тренутку служи. Тај препарат има два својства - да третира туберкулозу и лепру, али је такође и лек који метаболизира остале лекове и убрзава њихово избацивање из тела. Можда је коришћен како би маскирали употребу неког другог лека?!

о И психички притисак је сигурно одиграо улогу у активирању срчане аномалије?

- Сем неадекватне медицинске неге, и друге одлуке лекара у Схевенингену указују на понашање које превазилази нехат и прелази у намеру. Чим су одлучили да наставе са суђењем и да Милошевића изложе високом притиску, ризиковали су да га сам процес убије. Још једном ћу поновити: ускраћивање медицинске нега и неопходног за одржавање живота је - врста убиства са предумишљајем.