Вучићев министар Крстић не зна ни колико људи ради у јавном сектору

ОБЈАВИО ДА ЋЕ ДО 2020. ЖЕНЕ ИЋИ У ПЕНЗИЈУ СА 63 ГОДИНЕ,

А МУШКАРЦИ СА 65 ГОДИНА

• На отвореној седници Владе изложио ШЕСТ МЕРА за поправљање економског стања у земљи и спасавање државе и власти од банкротства
• „Увешћемо јединствене електронске обрасце за порез, онлајн контролу фискалних рачуна, биће појачана теренска контрола и обављена темељна реорганизација Пореске управе“, рекао је Крстић
• Повећањем ПДВ са осам на 10 одсто, образложио је министар, просечна потрошачка корпа, која сада вреди 65.000 динара, биће скупља за 450 динара, што је 0,7 одсто
• Најавио смањење субвенција јавним предузећима и завршетак приватизације 179 предузећа и њихово реструктуриање чиме би се наводно уштедело 300 милиона евра до 2017. године.
• Крстић је као једну од мера навео и коришћење јефтинијих кредита, до којих ћемо, како је казао, доћи пре свега билетералним контактима и дипломатским везама
• Тиме признајемо да смо болесни и крећемо у оздрављење користећи мере и политичко јединство које стоји иза предложених потеза
• Најавио је и реформу државне управе, са увођењем јединствених платних разреда, али и да ће бити промењен и закон о државним службеницима да би било омогућено да се награђују они који вредно раде
• Министар финансија признао да новац који усмерава и даје држава „завршава тамо где постоји блискост са политичким системом који је на власти“

         ПАКЕТ мера Владе Србије, који је данас представио министар финансија Лазар Крстић, подразумева уштеде у државном буџету, фискалну стабилност и привредни раст.

         Шест мера владе су:

         - Смањење зарада у јавном сектору за 20 одсто на примања већа од 60.000 динара, односно 25 одсто на плате изнад 100.000 динара,

         - повећање ПДВ-а за неегзистенцијалне производе са осам на десет одсто,

         - реструктурирање јавних предузећа и смањење субвенција,

         - уштеде у домену роба и услуга,

         - узимање јефтинијих кредита и

         - побољшање пословног амбијента

         Нови пакет мера има за циљ консолидацију јавних финансија и суштинску реформу домаће привреде, са циљем да се заустави даље гомилање јавног дуга и осигура стабилан и одржив економски раст, и троши само оно што је реално зарађено.

         Мере Владе представљене су на отвореној седници, која је после 11 часова настављена, али без присуства новинара. Министар Крстић образложио је сваку меру:

Плате више од 60.000 мање за 20 одсто, више од 100.000 за 25

         Рекао је да ће од 2014. године зараде у јавном сектору које су веће од 60.000 динара бити смањене за 20 одсто, а веће од 100.000 динара - за 25 одсто. Признао је да то није иделана мера, али да је праведна када се сусретнете са алтернативом да све плате у јавном сектору буду смањене.

         „Ово значи да ће они који примају 60.000 или мање и даље примати исто толико, ко прима 70.000 примаће 68.000, ко прима 90.000 примаће 84.000, а ко прима 130.000 примаће 114.500“, рекао је Крстић и додао да је та мера неопходна док се не реформише државна администрација.

         Према његовим речима, очекује се уштеда од 100 до 150 милиона евра (0,3 одсто БДП), што зависи од процене броја запослених у јавној управи. Крстић је рекао да према подацима из регистра о запосленима у јавном сектору на основу најновије рачунице, у јавној управи ради око 660.000 запослених, а тај број може на крају да износи и 700.000.

         Он је рекао и да су плате у јавном сектору 30 до 35 одсто веће него у приватном.

         „Моји саветници примају веће плате од министара.... То мора да се доведе у ред и да се зна ко и за шта прима плате“, казао је Крстић.

Повећање ПДВ са осам на 10 одсто

         Крстић је најавио да ће нижа стопа пореза на додату вредност бити повећана са осам на 10 одсто и да ће нека од неегзистенцијалних добара бити преведена из ниже у вишу категорију.

         „То је велика мера коју, нарочито у оваквој ситуацији, хоћете задњу да повучете, како бисте осигурали да ће домаћа потрошања расти и остати стабилна. Овде немамо избора“, рекао је Крстић.

         Најавио је да ће се радити на сузбијању сиве економије и да ће се ићи на системску борбу. Он је рекао да очекује да ће, поред повећања ПДВ-а, и четири конкретна пројекта које ће спроводити Пореска управа 2014. године помоћи приходној страни буџета.

         „Увешћемо јединствене електронске обрасце за порез, онлајн контролу фискалних рачуна, биће појачана теренска контрола и обављена темељна реорганизација Пореске управе“, рекао је Крстић.

         Повећањем ПДВ са осам на 10 одсто, образложио је министар, просечна потрошачка корпа, која сада вреди 65.000 динара, биће скупља за 450 динара, што је 0,7 одсто.

         „То на основним добрима и није мала цена, али је цена коју морамо да платимо“, рекао је он.

         Крстић је навео да би увођењем ових мера требало да годишње буде обезбеђено око 200 милиона евра, док би се још око 150 милиона евра добило сузбијањем сиве економије, шверца и нелегалне продаје дувана.

Побољшање пословног амбијента

         Радићемо на значајном побољшању пословног амбијента, за шта је потребно променити законску регулативу, пре свега Закон о раду, али и поједноставити процедуру за добијање грађевинских дозвола, док ће држава морати да промени и модел инфраструктурних инвестиција, рекао је Крстић.

         Србија ће морати значајно да побољша углед и перцепцију амбијента јер је то прва и основна препрека свима кад размишљају да ли да инвеститрају у нашу земљу. Да би се то постигло, Крстић је навео да ће бити нужна промена појединих закона, посебно Закона о раду, чиме би било омогућено флексибилније запошљавање и отпуштање.

         Потребно је и да процедура добијања грађевинских дозвола буде једноставнија, рекао је министар и додао да ће Министарство финансија морати да промени прописе који се односе на висину накнада, али и да их учини транспарентнијим.

         „Мораћемо да променимо модел инфраструктурних инвестиција, држава више неће моћи да буде финансијер, а један од модела биће јавно-приватна партнерста, при чему ћемо се трудити да што већи део посла изводе домаће фирме“, рекао је министар финасија.

Смањење субвенција и реструктуирање

         Следећа мера је смањење субвенција јавним предузећима уз најаву завршетка приватизације 179 предузећа и реструктуриање којим би се, како је рекао, уштедело 300 милиона евра до 2017. године.

         „То је највећа уштеда у нашем буџету и чини око један одсто БДП“, рекао је Крстић на седници владе.

         Навођећи да су субвенције у Србији двоструко, а можда и троструко веће него у европским земљама, Крстић је подсетио да је Србија кренула ка ЕУ у којој „немате право да дајете државну помоћ осим, рецимо, пољопривреди и железници“. То морамо елиминисати ако хоћемо у ЕУ, нагласио је Крстић и упозорио на нетранспарентност и чињеницу да новац завршава тамо где постоји блискост са политичким системом који је на власти, што се, како је истакао, мора променити.

         Министар финансија је навео и да је потребно окончати приватизацију 179 предузећа, али и да ће привреди бити и даље доступни субвенционисани кредити, мада у нешто смањеном кад је реч о инвестиорању и запошљавање.

         Како је рекао, у Србији око 40 одсто привредне активности чине огромни системи а неки су и носиоци српске привреде, због чега је разумљива обавеза да се кроз процес реструктуирања прође, али, како је истакао, уз одговорност да се то спроведе на начин да што више тих система остане на ногама и да се реструктуирају уз помоћ страних кредита или финансијску помоћ државе уз што мање отпуштање радника.

         Министар није могао да предвиди резултате ни динамику реструктуирања, али је рекао да је уверен да ће до 2017. године бити остварен ефекат од најмање 300 милиона евра, што чини један одсто БДП и што представља највећу уштеду од свих.

Уштеде уз ниже цене роба и услуга

         Крстић је рекао да су сва министарства добила задатак да сама одреде које ће уштеде направити у оквиру десет одсто снижења цена роба и услуга.

         „Можда то није билансно најефекетнија мера, али је зато мање болно и показује дисциплину, као и жељу да се промени свест и однос свих нас према државним парама, најпре нас у влади“, рекао је Крстић, који очекује да се на тај начин уштеди 30 до 40 милиона евра.

Коришћење јефтинијих кредита

         Крстић је као једну од мера навео и коришћење јефтинијих кредита, до којих ћемо, како је казао, доћи пре свега билетералним контактима и дипломатским везама.

         „Тим начином ми признајемо да смо болесни и крећемо у оздрављење користећи мере и политичко јединство које стоји иза предложених потеза“, рекао је Крстић.

         О структурним реформама 2014, ефекти мера 2015.

         Крстић је најавио да ће се о структурним рефомама разговарати детаљније 2014. године, а да се ефекти мера које Влада Србије предлаже очекују 2015.

         Најављујући да је нужно повећање издатака за социјалну заштиту најугроженијих и то за 50 одсто, а за шта је потебно 60 милиона евра, Крстић је најавио да следе и реформа државне управе, увођење јединствених платних разреда и коефицијената међу различитим органима у власти.

         „Биће промењен и закон о државним службеницима, да бисмо могли да награђујемо оне који вредно раде“, казао је Крстић и предочио наставак рефроме пензионог система уз даљу индексацију пензија у 2015. и у 2016. од по 0,5 одсто два пута годишње.

         План је, како наводи, да до 2020. приближимо границу за пензионисање за мушкарце и жене и да то до тог рока она буде за жене 63 године, а за мушкарце 65 година.

         „Мораћемо да разговарамо 2014. и о укључивању пенала за ранији одлазак у пензију“, рекао је министар.

         Навођећи да се разматра реформа пореског система, као и укидање олакшица код пореза на добит предузећа, Крстић је нагласио да су здравство, школство и наука стубови одрживог развоја Србије, те да због тога треба да имају специјалан третман, уз неопходност да функционишу ефикасније.

         „Не можемо да штедимо, али не треба да дозволимо нерационано понашање и неефикасност у тим секторима“, рекао је Крстић.

         (Тањуг)