Вучић владици Григорију: Ноторна је неистина да је Србија подржавала Милов закон

ПОРУЧИО МУ ЈОШ: НЕ ПРОГАЊАЈУ У ЦРНОЈ ГОРИ НИ ГРИГОРИЈА, НИ ЂИЛАСА, НИ ЂОРЂЕВИЋА ВЕЋ МЕНЕ

* Владика Григорије претходно рекао: „Нико ко је имало пратио ситуацију није био толико слеп да није видео како је испочетка власт државе Србије била директно на страни Ђукановића. И њихови иступи су били у правцу немешања, да је то ствар државе Црне Горе и тако даље. Било је јасно да се име тог моћног политичара Мила Ђукановића не сме поменути и није га поменуо нико од врха до дна те владајуће структуре. Међутим, у наставку епизоде, пошто су расле литије а с њима и достојанство народа, дошло је до једног преумљења“

_____________________________________________________________

        ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је да је ноторна неистина то што је владика Григорије рекао да је Србија подржавала доношење Закона о слободи вероисповести у Црној Гори.

        Увек је, казао је, тешко одговарати на изјаве оних који нису у политици, иако се владика Григорије бави само политиком.

        „Али, изрекао је ноторну неистину. Никада нисмо подржавали доношење таквог закона, ниједну секунду и нико у Црној Гори не прогони Григорија, Ђиласа или Ђорђевића, већ прогањају мене", рекао је.

        Истакао је да је у одсуству аргумената лаж повољна околност да је искористите за политичке циљеве.

        „Немам ништа против против тих његових (Григоријевих) циљева, али не би било згорег да то не чини у мантији“, навео је Вучић. 

        Поручио је да не подржава ничије ставове у Црној Гори, већ опстанак српске цркве и српског народа.

        Додао је и да је Србија много уложила у СПЦ, више него било која државна власт од 1945-те.

        Владика Григорије је – у интервјуу за „Блиц“  који фигурира као „спорни“ – рекао и ово“

        - Нико ко је имало пратио ситуацију није био толико слеп да није видео како је испочетка власт државе Србије била директно на страни Ђукановића. И њихови иступи су били у правцу немешања, да је то ствар државе Црне Горе и тако даље. Било је јасно да се име тог моћног политичара Мила Ђукановића не сме поменути и није га поменуо нико од врха до дна те владајуће структуре. Међутим, у наставку епизоде, пошто су расле литије а с њима и достојанство народа, дошло је до једног преумљења. Сада је ситуација таква да нема напада на Ђукановића али нема ни напада на митрополита Амфилохија и на Цркву и литије. То се очигледно не исплати и разбило би се свакоме о главу. Сви су схватили да она раја која је никла ко из земље трава може и њима да се догоди – и у Србији и у Босни и Херцеговини...“