ВЛАДА СРБИЈЕ: Јованка Броз биће сахрањена поред Тита у Кући цвећа
НА ЧЕЛУ ОДБОРА ЗА САХРАНУ ПОТПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ РАСИМ ЉАЈИЋ
Јованка Броз
- РОЈТЕРС: Три деценије је била прва дама Југославије, али је остала заборављена и без државе пошто је рат разорио социјалистичку федерацију коју је изградио њен муж Тито
- АФП: Титови политички сарадници сумњали да планира државни удар, па је стављена неколико године пре смрти мужа 1980. у готово кућни притвор
- Немачки „Зидојче цајтунг“: Шездесетих година имала је иза кулиса растућу политичку улогу, а седамдесетих година, када је почела борба за Титовог наследника, његово окружење оптужило да је шпијун Москве и да планира војни пуч
- Хрватски „Јутарњи лист“: „Отишла је некадашња краљица комунистичке Југославије“, која је „својом појавом и трагичним животом најбоља персонификација те несрећне земље која је нестала у вихору крвавог рата“
- Са Титом се венчала априла 1952. у Илоку, у вили „Дунавка“, скривено од јавности. Кумови су били Александар Ранковић и Иван Гошњак. Поједини медији писали су да је административни део обављен у општини Чукарица. Она је имала 28, а он 60 година
- Колико је познато, контакте је одржавала само с најужом родбином и неколико блиских пријатеља, али не и с потомцима Јосипа Броза Тита
ВЛАДА Србије прихватила је данас захтев породице да Јованка Броз, удовица председника Југославије Јосипа Броза Тита, буде сахрањена у „Кући цвећа“ где је сахрањен и њен супруг.
Влада је основала Организациони одбор за сахрану Јованке Броз а за председника тог одбора је именовала потпредседника Владе Расима Љајића, саопштила је владина Канцеларија за сарадњу с медијима.
Љајић је Тањугу рекао да је одлучено да Јованка Броз буде сахрањена у „Кући цвећа“, а да ће на првој седници Организационог одбора данас у 15 сати бити договорени детаљи сахране.
Љајић је такође рекао да је потпредседник Организационог одбора генерални секретар владе Вељко Одаловић, а међу пет чланова је и министар саобраћаја Александар Антић, предсетавници Министартсва спољних послова и представници града.
„У Одбору ће бити и представници породице“, додао је Љајић.
Јованка Броз је преминула јуче у Београду у 89. години. Примљена је у Ургентни центар 23. августа у тешком стању.
Британска агенција Ројтерс објавила је да је умрла „Јованка Броз, која је три деценије била прва дама Југославије, али је остала заборављена и без државе пошто је рат разорио социјалистичку федерацију коју је изградио њен муж Тито“.
Рођена у Хрватској, Јованка је прво била медицинска сестра у партизанима током Другог светског рата, затим Титова лична секретарица, а на крају је 1952. постала њега жена.
Тито је био 32 године старији од ње и налазио се на челу федерације од 22 милиона становника, која је балансирала између истока и запада током „хладног рата“.
За разлику од безличних и озбиљних комунистичких лидера совјетског блока, Тито и његова супруга су уживали у разметању и гламуру, навела је британска агенција.
Америчка агенција АП је објавила да је умрла „удовица бившег југославенског диктатора Јосипа Броза Тита“, која је са њим била у браку готово 30 година.
Тито, чији су се герилски борци - партизани борили против немачких нацистичких окупатора током Другог светског рата, дошао је на чело Југославије након завршетка рата, навео је АП и додао да је он све до своје смрти 1980. године гвозденом руком владао мултиетничком федерацијом.
Наследници Тита на челу државе су касније Јованку Броз лишили њених права, услед чега је она практично била у кућном притвору, навела је америчка агенција.
Француски АФП је навео да је „удовица бившег југославенског комунистичког диктатора“ Тита преминула данас услед застоја у раду срчаног мишића, додавши да је она након мужевљеве смрти „провела око 30 година у изолацији и сиромаштву“.
Јованка Броз, на коју су Титови политички сарадници сумњали да је планирала државни удар, стављена је неколико године пре смрти мужа 1980. у готово кућни притвор, наводи француска агенција.
Јованка се последњи пут у јавности појавила на Титовој сахрани у мају 1980. године, а након његове смрти је била присиљена да напусти некадашњу српску краљевску палату, у којој је брачни пар Броз живео у луксузу, навео је Франс прес.
Тада су Јованки одузети лични документи, који су јој српске власти поново уручиле тек 2009. године, кад је добила и пензију, додаје агенција.
Немачки лист „Зидојче цајтунг“„ је с малим изменама поновио један раније објављен портрет Јованке, наводећи да је живела у условима које сиромашни Срби познају из сопствених живота и да је скоро четири деценије била у немилости, далеко од јавне сцене „којом је деценијама брилијантно и виртуозно владала, као ни једна друга жена социјалистичког лагера“.
Указујући на то да је од Титове смрти, пре 33 године, Јованка Броз живела изоловано и у скромним материјалним условима и да јој је богаство и луксуз, у коме је живела било одузето, а контакти с остатком света ограничени и забрањени, лист наводи да је пад Јованке Броз био исто толико велики, као што је био и њен метеорски успех.
„Својом лепотом, елеганцијом и осмехом који зрачи, пленила је она у Београду и на преко 100 иностраних путовања с Титом енглеског шефа дипломатије Ентони Идена, као и Никиту Хрушчова, савезног канцелара Вилија Бранта или америчког председника Џимија Картера“, пише лист.
Према наводима „Зидојче цајтунг“, шездесетих година имала је иза кулиса растућу политичку улогу, а седамдесетих година, када је почела борба за Титовог наследника, његово окружење оптужило да је шпијун Москве и да планира војни пуч.
У тексту се наводи да је Тито који је, како се каже, Јованку дуго у себи волео, у лето 1977. године искључи је Јованку из јавог живота, али да није тражио развод.
Хрватски „Јутарњи лист“ објавио је вест да је „отишла некадашња краљица комунистичке Југославије“, која је „својом појавом и трагичним животом најбоља персонификација те несрећне земље која је нестала у вихору крвавог рата“.
Биографија Јованке Броз
Јованка Броз рођена је децембра 1924. године у засеоку Пећане код Коренице, у Лици, тадшњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Удовица Јосипа Броза Тита, неприкосновеног лидера социјалистичке Југославије и доживотног председника СФРЈ, како је навођено у њеним званичним биографијама, имала је 17 година када је постала чланица Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).
Попут бројних других њених земљака у НОБ-у је учествовала од 1941. године. Готово читава њена породица страдала је током другог светског рата.
Јованка Броз, девојачко презиме Будисављевић, из рата је изашла као добитник два ордена за храброст, мајор ЈНА, и нослац Партизанске споменице 1941. али и са једним драгоценим познанством. Приликом немачког десанта на Дрвар маја 1944. где се она нашла као припадница Шесте личке, упознала је Јосипа Броза Тита.
У његовој непосредној околини почела је да ради крајем четрдесетих. Према писању медија била је главна домаћица виле у Ужичкој 15.
Коначно априла 1952. у Илоку, у вили „Дунавка“ они су се венчали, скривено од јавности. Кумови су били Александар Ранковић и Иван Гошњак. Поједини медији писали су да је административни део обављен у општини Чукарица. Она је имала 28, а он 60 година.
Јавност је за тај брак дознала доцније, приликом званичне посете Ентонија Идна британског министра иностраних дела.
Идилични брачни односи, како је то деловало гледано са стране, као да су нарушени негде током раних седамдесетих а у сваком случају од почетка 1974 године.
Тако је стицајем околности тај однос постао тема низа шпекулација око њених евентуалних политичких амбиција. Тада, а поготово доцније помињане су најразличитије необичне наводне њене политичке комбинације са појединим незадовољним генералима. Наводно је априла 1975. Тито коначно напустио Ужичку 15, а последњи пут су заједно виђени у јавности јуна 1977. приликом једног пријема делегације Норвешке.
Иако више нису живели заједно, није познато да је Тито икада изговорио ишта што би могло да буде протумачено као нетрпељивост или анимозитет према њој.
Током Титове болести, док је лежао у болници, Јованка га је посећивала, а на сахрани се појавила на месту које јој је и припадало, али јој је убрзо потом наложено да се исели из Ужичке 15, при чему јој је допуштено да понесе личне ствари, али не и накит и друге драгоцености.
Смештена је у један резиденцијални објекат на Дедињу. Реч је о вили „Бор“ саграђеној крајем 19. века, величине око 750 квадрата, смештеној насупрот улаза у комплекс краљевских дворова у Булевару кнеза Александра Карађорђевића. Објекат је изгледа већ тада био запуштен, последњи пут је реновиран 1961. уочи Првог самита несврстаних у Београду.
Од 1983. године Јованка Броз судским путем тражила је Титово наследство и захтевала да јој се врате одузети лични предмети. Спор је између осталог постојао због чињенице да је одбијала личну пензију на шта је имала право, док је она све време инсистирала на породичној пензији, што јој је оспоравано. Тако јој је сваког месеца ресорно министарство исплаћивало одређену накнаду, што је последњи пут одређено Решењем Владе Србије августа 2006. Како је тада речено, није била реч о пензији, већ о „ванредној и изузетној накнади“.
Тек после 2000. успела је да се избори за мању адаптацију виле у којој је живела, у кућу јој је уведено грејање, али судском процесу који је вођен за повраћај личне имовине није се назирао крај. Имовина Јосипа Броза претворена у друштвену 1988. али је 2000. године Уставни суд поништио тај закон.
Јованка дуго није имала није имала ни лична докумената, попут личне карте и пасоша, што је коначно решено у лето 2009. године захваљујући ангажовањима Расима Љајића и Ивице Дачића.
Колико је познато, контакте је одржавала само с најужом родбином и неколико блиских пријатеља, али не и с потомцима Јосипа Броза Тита.
Деценијама, прво годинама уочи смрти председника Тита, а поготово касније, до пре пар година, живела је потпуно повучено, далеко од очију јавности, и појављивала се једино о годишњицама његове смрти.
Она је примљена у Ургентни центар 23. августа у тешком здравственом стању.
(Тањуг)