У Сирији убијена два муџахедина из Санџака: Ебу Мердија и Ебу Бера

У СИРИЈИ РАТУЈЕ И ТРЕЋИ КОЈИ ЈЕ ЊИХОВУ ПОГИБИЈУ ОПИСАО

И ОПЛАКАО НА САЈТУ SANDZAKHABER.NET

• ОПИС Ебу Мердија и његове смрти: Нисам га пуно познавао, био је из другог града у Санџаку. Упознали смо се и растали овде у светој земљи Шаму. Волим га у име Allahа, какав је само то човек који остави жену и петоро ђеце да би отишао да брани слабе и потлачене?
• ОПИС смрти Ебу Бере: Шехидио је Ебу Мердија а Ебу Бера је кренуо да га извуче и он је шехидио, Allahu ekber. Отишли смо да их видимо и спустимо у мезар. Ебу Мердија је имао такав осмех да никад то нећу заборавити, а Ебу Бера је шехидио са подигнутим кажипрстом. Ебу Бера је још крварио. Љубио сам га, дигао руке и довио да не прође месец дана а да ме Allah почасти шехадетом

        РЕГУЛАРНА сиријска армија - током једне операције против побуњеника - ликвидирала је и двојицу бојовника из Србије!

       Интернет сајт sandzakhaber.net објавио је да су убијени били познати под псеудонимима „Ебу Мердија” и „Ебу Бера”, а да је право име једног од њих - Елдар Кундаковић.

       Руски медији, који су ово објавили, навели су дас у обојица муџахедина исповедала „радикални ислам” и да су родом из Новог Пазара.

       Наведено је такође да су обојица погинула 14. маја. Уз овакав закљичак:

       „По мишљењу више београдских експерата, све ово показује да власти Србије практично не контролишу на својој територији деловање организација са опасном идеологијом и сумњивом прошлошћу. А многе од њих финансирају земље Персијског залива уз учешће низа западних држава које екстремистичким исламским организацијама обезбеђују логистичку и финансијску подршку, укључујући и саму обуку муџахедина”.

       Факти у целини преносе објављено на Санџак xаберу. И зато да би њихови читаоци знали: како су вест из Сирије примили неки у Новом Пазару и како санџачки исламисти ОПЛАКУЈУ своје. 

       Ево, комплетног текста СХ (заједно са правописним грешкама):

       Шехид из Новог Пазара у борби у Сирији
       Прича о шехидима Шама из Санџака.
       Вечерас кроз сузе сећају се муџахиди,
       браће што су за Ислам пали к’о шехиди,
       браће што су за Ислам пали к’о шехиди.
       И ми смо сви уз њих,
       и ми смо муџахиди.
       И ми смо сви уз њих,
       и ми смо муџахиди..
       Куфр ћемо сломити падајући к’о шехиди.

       КУФР ЋЕМО СЛОМИТИ ПАДАЈУЋИ К’О ШЕХИДИ.

       Желим да вам испричам причу,причу о догађају због којег сам сретан а лијем сузе,причу о радосној вијести а немогу да се смијем.

       Ово је прича о муџахидима из Санџака.

       Причам вам је јер су синоћ (15. 05. 2013) двојца постигла оно због чега су дошла, оно за чим су им срца жуђела, ШЕХАДЕТ.

       Први је брат Ебу Мердија.

Subhan allah, wallahi, нисам познавао брата да је више зикрио од њега.

       Био би са нама у соби а као да га нема.

       Увек би се браћи смејао у лице, знао је да је то садака.

       Имао је веома изражену прву особину муџахида, благост према вјерницима.

       Тако је некако био умиљат и благ према браћи да ја то не знам описати,али знам да смо сви уживали у његовом друштву иако је мало говорио.

       Некако је зрачио неким миром.

       Нисам га пуно познавао, био је из другог града у Санџаку.

       Упознали смо се и растали овде у светој земљи Шаму.

       Волим га у име Allahа, какав је само то човек који остави жену и петоро ђеце да би отишао да брани слабе и потлачене?

       Какав је само то иман када оставиш жену, четири черкице и једног сина који има око годину дана?

       Subhan allah, subhan allah, subhan allah.

       То је велики човек,то је велики иман.

       Други је мој тигар, тако сам га звао, мој суграђанин, Пазара ц-Ебу Бера.

       Allahu ekber, живјели смо у истом граду толико година а судбина нам је била да постанемо присни овде у Шаму.

       Тако ми Allahа као да сада седим са њим док му причам кроз смијех догађај када сам ја кренуо у Џихад.

       Док сам ишао ка аутобуској станици срео сам га на улици. Како је брат само зрачио нуром лица, никад то нећу заборавити.

       Мало смо се ту шалили и говорили о Џихаду, није знао да сам ја кренуо, крио сам.

       Растали смо се у Пазару кроз смијех и његово питање где ћу на шта одговорих да идем студирати, кроз смијех.. Мислио је да ћу у школу. Растали смо се.

       Време је пролазило, ја сам био на тренинзима у Шаму и у току једног тренинга дошао је да ме посети.

       Subhan Allah како смо се вољели, ја немогу описати тај загрљај при нашем сусрету.

       Касније је стално долазио да тренира самном.

       Највише би причали док би трчали и највише о Санџаку, Пазару.

       Ја се не планирам враћати тамо, а Allah одређује.

       Говорио ми је да се вратимо заједно на десетак дана само да се ожени јер је обећао, Subhan Allah толико је водио рачуна о еманетима.

       Оној која се требала удати за њега поручујем да не брине и да се весели јер се требала удати за мога тигра, Санџачког јунака.

       Allahu ekber, Allahu ekber.

       Ја сам завршио тренинг и ишао на терен, сад неки дан одмарам јер су отишла друга браћа.

       Дан ми је јуче био уобичајен, али оно што се десило синоћ никад нећу заборавити.

       Ебу Мердија је постављен за емира акције на затвор, био је искусан борац, био је са њим и Ебу Бера и још нека браћа.

       Били су на терену где је пре неколико дана шехидио брат из Босне, Muaz rahimehullah. 

       То је затвор у коме кафири држе нашу браћу коју муче и сестре које силују, Allahu mestean.

       Кренула је јуче увече акција, кренули су муџахиди да бране част наших сестара док многа браћа седе у фотељама са својим женама и не чине ништа попут кукавица док се ummet дави у сопственој крви. 

       Ебу Мердија и Ебу Бера нису сједели, дошли су да се боре да Allahова ријеч буде горња, дали су животе за Allahа и ин шаа Allah постигли степене код Allahа на којима ће им завидети посланици.

       Кренули су јунаци храбро и без страха а Ебу Мердија као прави емир, први-испред свих.

       Allahu ekber..

       Шехидио је Ебу Мердија а Ебу Бера је кренуо да га извуче и он је шехидио, Allahu ekber..

       Синоћ су нам јавили да су шехидили, отишли смо да их видимо и спустимо у мезар.

       Ебу Мердија је имао такав осмех да никад то нећу заборавити, а Ебу Бера је шехидио са подигнутим кажипрстом. Мирисала су обојца wallahi.

       Плакао сам као никад, Ебу Бера је још крварио. Љубио сам га, дигао руке и довио да не прође месец дана а да ме Allah почасти шехадетом..

       Тражим од сваког оног ко ово прочита да и он дови Allahу за мене.

       Allah зна ко је аутор овог текста.

       Молим Allahа да подари сабр породицама Ебу Мердије и Ебу Бере и да им прими шехадет..

       Амин, Амин, Allahуme Амин.

       Написах ово а у руци ми миск који је био синоћ код Ебу Мердије, а на глави ми капица коју је синоћ носио Ебу Бера.

       И на мени је кошуља коју је Ебу Мердија поклонио Ебу Бери а он мени.

       Од сад у томе идем у акције, довите да у томе шехидим.

       Биће ускоро и видео на којем су браћа.

       **Мој додатак: На слици је мој брат Елдар, subhan Allah видели смо се пре него је отишао. Није ми рекао да ће у џихад. Subhan Allah. Молим Allahа да ти прими шехадет Ебу Бера.

       ПАЗАРСКИ СЕХИДИ!