Тужилац за седморицу нишких жандарма затражио по две године затвора

ОЦЕНИО ДА ЈЕ ДОКАЗАНО БРУТАЛНО ПРЕБИЈАЊЕ АНДРЕЈА ВУЧИЋА И ПРЕДРАГА МАЛОГ

  • Тужилац Саша ДРЕЦУН: „Сви оптужени имали су директан умишљај да изврше кривична дела. Били су свесни свога дела, хтели су његово извршење и показали су висок степен бруталности. Суд не треба да узима као олакшавајућу околност да оптужени претходно нису осуђивани јер због природе свог посла они и не треба да буду осуђивани“

        ПРЕД Вишим судом у Београду данас је настављено суђење жандармима због инцидента на Паради поноса 2014. године изношењем завршне речи тужилаштва које је за седморицу оптужених затражило по две године затвора, а за Радета Матића 12 месеци затвора.

        Оптужницом Вишег јавног тужилаштва жандарми Предраг Митровић, Славко Стојановић, Драган Савић, Далибор Ђорђевић, Златко Гигић, Бобан Лекић, Митар Милосављевић и Раде Матић терете се да су 28. септембра 2014. напали браћу председника Србије и градоначелника Београда, Андреја Вучића и Предрага Малог и двојицу припадника војне полиције Сашу Јовановића и Сашу Станковића.

        Тужилац Саша Дрецун рекао је да су оптужени криви за напад на војно лице у вршењу војне дужности, нехумано поступање, злостављање и мучење, а да је Раде Матић одговоран за злоупотребу службеног положаја јер је својим нечињењем омогућио брутално пребијање Андреја Вучића, Предрага Малог, Јовановића и Станковића.

        „Степен кривице је јасан. Сви оптужени имали су директан умишљај да изврше кривична дела. Били су свесни свога дела, хтели су његово извршење и показали су висок степен бруталности“, рекао је Дрецун.

        Он је нагласио да суд не треба да узима као олакшавајућу околност да оптужени претходно нису осуђивани јер због природе свог посла они и не треба да буду осуђивани.

        Као отежавајућу околности Дрецун је навео прекорачење силе јер је жандармерија тог дана требало да штити грађане.

        Дрецун је рекао да оптужени нису ниједном током процеса показали кајање, а да могући мотив дела може бити револт због хапшења жандарма Никице Ристића 8. септембра 2014. због сумње да је прекорачио овлашћења и нанео повреде Ранку Панићу 29. јула 2008, током протеста због хапшења хашког оптуженика Радована Караџића. Панић је више од две недеље касније преминуо од последица задобијених повреда.

        „Тужилаштво је доказало употребу силе која је била прекомерна и која је изазвала велику бол, а која није предвиђена законом, јер закон забрањује ударање палицом у пределу руке, главе, гениталија“, казао је Дрецун.

        Он је казао да је Суд дужан да непристрасно цени све доказе, али да мора да има у виду да од укупно 27 сведока немају сви исти статус у поступку.

        Дрецун је додао да је током суђења саслушано 14 сведока који су колеге оптуженима и да су се они договорили и давали лажне, нејасне и тенденциозне исказе како би се оправдала прекомерна употреба силе и умањила кривица оптужених.

        Адвокат и правни заступник оштећених, Весна Лончар, рекла је да се у свему придружује завршној речи тужиоца и да је крунски доказ био снимак ТВ Н1 који је јасно показао да оштећени нису пружали отпор.

        „Да није било тог снимка, одбрана би могла да пребацује одговорност“, рекла је Весна Лончар и додала да су изјаве непристрасних и случајних очевидаца потукле изјаве сведока полиције.

        Она је рекла и да оштећени неће изнети новчани захтев јер, како је казала, ниједан новчани износ не може да санира повређено људско достојанство.

        Правни заступник оштећених Срђан Стефановић казао је да су 28. септембра 2014. године Андреј Вучић и Предраг Мали бранили голи живот и главу.

        Бета

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари