ТАДИЋ: Напад НАТО на СРЈ '99. био против Србије и српског народа

ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ СМОГАО СНАГЕ ДА У АЛЕКСИНЦУ О АГРЕСИЈИ САД И ЕУ

ИЗГОВОРИ НЕШТО ОД ОНОГА ШТО ЈЕ ДАН РАНИЈЕ РЕКАО РУСКИ АМБАСАДОР

• Борис Тадић је истовремено - ваљда да се Вашингтон и Брисел не би превише намргодили - новинарима у Алексинцу рекао и ово: vСве што чинимо у будућности треба да буде саздано на тај начин да више никада не будемо укључени у било какав рат, чувајући изнад свега људске животе и нашу земљу”
• Посебан је проблем, наравно, што овај став председника Србије имплицира: одустајање и од светог права сваке земље и сваког народа на одбрамбени рат
• Градоначелник Београда Драган Ђилас имао је намеру да положи венац и на споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине од 1990. до 1999. на Савском тргу у Београду, али породице погинулих - незадовољне, поред свега осталог, и изгледом споменика - нису дозволиле ни њему и другим „представницима Београда“, ни делегацијама Војске и полиције ни да се приближе споменику

         ПЕТОМ октобру је била потребна цела деценија, чак и мало више, да схвати и призна и оно што се од самог почетка „видело са Марса“.

         Председник Србије Борис Тадић - дај Боже да није само у славу скорих избора - изјавио је у Алексинцу, након полагања венца на споменик жртвама НАТО бомбардовања,  да је напад НАТО на СР Југославију 1999. био против Србије и српског народа!

         Стигао је да то каже - цео дан након амбасадора Руске Федерације у Београду Александра Васиљевича Конузина, али је - стигао, напокон. Додуше, говорио је, за разлику од конузина, само о „нападу“ и „бомбардовању“, а не о агресији на своју земљу.

         Истовремено је - да се Вашингтон и Брисел не би превише намргодили - новинарима у Алексинцу рекао и ово: „Све што чинимо у будућности треба да буде саздано на тај начин да више никада не будемо укључени у било какав рат, чувајући изнад свега људске животе и нашу земљу“.

         Председник Србије је на овај начин ублажио свој основни став - индиректном тврдњом да његова земља није била жртва класичне и ничим изазване агресије јер је, наводно, дозволила да буде увучена (укључена) у туже планове и рат.

         Посебан је проблем, наравно, што овај став председника Србије имплицира: одустајање и од светог права сваке земље и сваког народа на одбрамбени рат!

         Иначе, венце су у Алексинцу положили и министар одбране Драган Шутановац и нашелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Љубиша Диковић.

         Породице погинулих, челници Београда, више удружења грађана и страни амбасадори у Београду су положили венце на споменике погинулој деци и  радницима Радио-телевизије Србије.

         И ове године су се испред споменика „Зашто?“ - подигнутог у у београдској Абардаревој улици погинулим радницима РТС - у малом поновила типично српска разилажења поводом НАТО-агресије. Јер, након полагања венца, Жанка Стојановић, мајка једног од погинулих радника РТС-а, поновила је да је Врховни савет одбране знао да ће зграда РТС-а бити бомбардована и да је Министарство одбране „главни кривац за трагедију“.

        Потом је позвала министра одбране (Драгана Шутановца) да јавности открије досијее 466 и 209 из 2001. године, тврдећи да у њима постоје докази да је Врховно савет одбране поуздано знао да ће телевизија бити гађана. Истовремено је, осврћући се на Шутановчев позив известиоцу Европског парламента за Србију, Јелку Кацину, да помогне да у ЕУ и НАТО решењу „случаја РТС“, министрову иницијативу назвала „срамном“ и упозорила да Шутановац настоји да заштити Министарство одбране.

        У спор се „умешао“ градоначелник Београда Драган Ђилас. Он је након полагања венца на исти споменик рекао да се зна ко је бомбардовао РТС-а, али да је исто тако потребно открити и ко је наредио да погинули радници остану у згради. Међутим, и он се чувао да питање са споменика („Зашто? “) примарно усмери према НАТО.

         Ђилас је, иначе, имао намеру да положи венац и на споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине од 1990. до 1999. на Савском тргу у Београду, али породице погинулих -незадовољне, поред свега осталог, и изгледом - нису дозволиле ни њему и другим „представницима Београда“ ни делегацијама Војске и полиције ни да се приближе споменику!

         „Преговори“ су потрајали неко време, али су породице остале непопустљиве. И Ђилау и „делегацијама“ преостало је само да се „повуку“.

         Ђилас је потом рекао: „Наравно да су људи који су остали без деце погођени и трпе велику бол, а мој став је да треба да поштујемо све жртве и родитеље, без обзира да ли су у праву или не“.

         Спомен парк (са црном плочом на којој преситним словима пише „Жртвама ратова и браниоцима отаџбине од 1990. до 1999. године“) остаће, како је навео, на Сваском тргу и „Београд ће памтити све жртве ратова од 1990. до 1999. године“.

         Парастос погинулима у НАТО бомбардовању у цркви Светог Марка у Београду служио је епископ Атанасије Ракита, а присутан је био и премијер Србије Мирко Цветковић.