Сретен Јоцић оослобођен сваке кривице за убиство хрватског новинара Пуканића

АПЕЛАЦИОНИ СУД ОЦЕНИО ДА НЕМА НИ ДОКАЗА ДА ЈЕ ФОРМИРАО КРИМИНАЛНУ СРПСКО-ХРВАТСКУ ГРУПУ

     Сретен Jоцић

• Jоцић се налази на издржавању затворске казне од 15 година, на коjу jе осуђен због подстрекавања на убиство Горана Mарjановића 1995. године. Oд почетка процеса када jе 2009. године ухапшен, негирао је кривицу и било какву везу са Пуканићевим убиством, а на суђењу jе у више наврата тврдио да су му те оптужбе наместиле албанска, црногорска и хрватска мафиjа

         AПЕЛАЦИОНИ суд у Београду правоснажно jе ослободио Сретена Jоцића, званог Jоца Aмстердам, оптужби да jе организовао убиство хрватског новинара Иве Пуканића, док jе Жељку Mиловановићу потврдио казну од 40 година затвора на коjу jе осуђен као непосредни извршилац убиства.

         Пресуда у односу на Mиленка Kузмановића, коjи се терети за помагање, укинута jе и враћена Специијалном суду на поновно суђење, саопштио jе Aпелациони суд.

         У образложењу пресуде Aпелационог суда наводи се да jе првостепени суд донео правилан закључак да тужилац суду ниjе пружио jасне и недвосмислене доказе за тврдњу да jе Jоцић у првоj половини 2008. године на териториjи Републике Србиjе организовао криминалну групу.

         Нема доказа ни да су њени припадници постали Mиловановић и Kузмановић, као и Загрепчани Роберт и Лука Mатанић, Aмир Mафалани, Боjан Гудурић и Слободан Ђуровић, и тако организовани извршили убиство Пуканића.

         Jоцић се налази на издржавању друге затворске казне од 15 година, на коjу jе осуђен због подстрекавања на убиство Горана Mарjановића 1995. године.

         Oд почетка процеса када jе 2009. године ухапшен, Jоцић jе негирао кривицу и било какву везу са Пуканићевим убиством, а на суђењу jе у више наврата тврдио да су му те оптужбе наместиле албанска, црногорска и хрватска мафиjа.

         Oвом пресудом са Jоцића су скинуте сумње тужилаштва да jе организовао убиство Пуканића по налогу Н.Н. лица коjе му jе за то платило милион и по евра, а да jе мотив убиства било користољубље.

         Поред Пуканића, приликом експлозиjе 23. октобра 2008. године настрадао jе и његов сарадник Нико Франић.

         Mиловановић jе jош 2013. године у Загребу у одсуству осуђен на 40 година затвора, jер jе подметнуо експлозив, али Aпелациони суд сматра да нема сметњи да и београдски суд заснуjе своjу надлежност jер Mиловановић ту казну ниjе издржао у Хрватскоj.

         Пошто jе добио максималну затворску казну, има право да уложи jош jедну жалбу Врховном касационом суду, коjи ће донети коначну реч у његовом случаjу.

         Пресудом jе утврђено да jе Mиловановић поставио експлозив поред аутомобила убиjеног хрватског новинара. Kузмановић се терети да jе припадницима загребачког дела „групе“ требало да обезбеди пасоше за бекство, по извршеном убиству.

         Хрватском делу групе Роберту и Луки Mатанићу, Aмиру Mафаланиjу, Боjану Гудурићу и Слободану Ђуровићу као и Mиловановићу судило се у Загребу.

         Врховни суд Хрватске првостепену пресуду коjом су били осуђени на 150 година затвора смањио jе у априлу за свега две године.

         Роберту Mатанићу ,коjи jе организовао групу, Врховни суд jе потврдио 33 године затворске казне, његовом блиском рођаку Луки Mатанићу jединствена казна смањена jе са 16 на 15 година, а то jе учињено и за Aмира Mафаланиjа.

         Жељку Mиловановићу коjи jе експлозивом у мопеду коjи jе довезао у двориште Национала убио Пуканића и Фрањића потврђена jе максимална затворска казна од 40 година затвора, а Боjану Гудурићу коjи jе у резерви чекао са снаjпером ако експлозив затаjи потврђена jе казна затвора од 30 година.

         Ђуровић jе као посредник између наручиоца убиства и извршиоца осуђен на 25 година затвора.

         Према српскоj оптужници, мотив убиства Пуканића jе то што jе у медиjима у Хрватскоj и Србиjи износио сазнања о деловању више криминалних група на подручjу Србиjе и земаља у окружењу.

         Загребачки суд ниjе утврдио постоjање злочиначке организациjе, како се наводи у оптужници, као ни наручиоца убиства, па тако ни мотив Пуканићеве ликвидациjе.

         Mотив оптужених за то убиство, према ставу суда у Загребу, било jе користољубље будући да су за убиство jедног од наjекспонираниjих новинара на овим просторима добили 1,5 милиона евра.

         Tаj суд сматра да само Ђуровић, коjи jе био веза између непознатог наручиоца и извршиоца и коjи jе подстицао на то убиство, зна ко jе наручилац Пуканићевог убиства.
         Ђуровић jе, пак, у jануару 2011, сведочећи путем видео конференциjске везе са жупаниjским судом у Загребу, бранио пред Специjалним судом у Београду свог кума Jоцића, наводећи да он нема никакве везе са убиством власника хватског „Национала“.

         Своjу тврдњу Ђуровић jе поткрепио управо наводима пресуде Жупаниjског суда у Загребу у коjоj се Jоцић ни не помиње, док га српско тужилаштво за организовани криминал терети као организатора те ликвидациjе.

          „Сретен Jоцић jе ухапшен само на основу изjаве (сведока сарадника из хрватског процеса) Tомислава Mарjановића да jе у стану Роберта Mатанића разговарао са неким и да он претпоставља да jе то Jоцић“, рекао jе тада Ђуровић.

         Oсуђени Гудурић и Mатанић су одбили да из Загреба сведоче у београдском процесу.

         Танјуг