Маркусен затражио да Шешељ буде осуђен на 28 година затвора!

НИЈЕ НЕОЧЕКИВАНО, АЛИ - ПРЕВИШЕ ЈЕ И СРАМОТНО И ОД НАТО-ТРИБУНАЛА

• ТУЖИЛАЦ МАТИЈАС МАРКУСЕН: Докази у овом предмету ван разумне сумње показују да је оптужени одговоран за почињење злочина, које није он лично извршио, али које су починили његови шешељевци и припадници српских снага, који су се налазили под контролом учесника УЗП
• Доказни материјал такође је показао да је оптужени починио дело прогона путем говора мржње у Вуковару и Хртковцима
• То што се оптужени добровољно предао, не треба сматрати олакшавајућом околношћу, јер је био обавезан по закону да се преда. Шта више, његово понашање, како у притвору тако и пред судом не може се сматрати олакшавајућом околношћу. Напротив оптужени је објавио да је он овде да би разбуцао овај суд и користио је ово суђење као политичку говорницу на којој је износио свој програм српске националне надмоћи
• Ни једно суђење, осуђујућа пресуда или казна неће оживети оне чији су животи изгубљени, уништени због злочина које је отпужени починио. Али, та чињеница не оправдава неизрицање дуготрајне казне затвора. Тужилаштво препоручује казну затврора у трајању 28 година, не рачунајући казне које је суд изрекао за непоштовање суда
• У процесу, пре изрицања пресуде, остаје још десет сати излагања завршне речи оптуженог, које ћемо имати прилику да испратимо од 12. до 15. марта. Претходно, и онако преотерећени Шешељ, који се припрема за завршне речи, у предмету у коме је супротна страна на располагању имала шест излагача и цео тим асистената, појавиће се у судници 3 хашког Трибунала и у петак, на статусној конференцији поводом треће оптужбе за непоштовање суда

Извештава: Марија М. Зарић         

         ХАШКО тужилаштво у предмету др Војислава Шешеља затражило је да веће судије Жан Клод Антонетија пресуди 28 година затвора лидеру Српске радикалне странке!

         Тужилац Матијас Маркусен, један од шесторо хашких представника оптужбе који су у последња три дана, током нешто мање од десет сати настојали да што више надувају „вербални деликт“ и да „потврде“ оптужницу и оправдају деветогодишњи мамутски постпупак против лидера Радикала због наводних злочина над несрбима у Хрватској, Војводини и БиХ у периоду од 1991. до 1993. године, у последњих двадесет секудни свог излагања изнео је захтев за драконску казну.  

         - Не само што су злочини које је оптужени починио били масовни по обиму, већ су били и посебно окрутни. Његова дела и понашање допринели су убиству деце, новорођенчади, трудних жена, старих и болесних. Његови злочини заслужују казну која одговара њиховој тежини, а олакшавајућих околности нема – остао је категоричан тужилац непосредно пре него што је завршио поступак оптужбе: - Тужилаштво препоручује казну затвора у трајању 28 година, не рачунајући казне које је суд изрекао за непоштовање суда.

         Дакле, тужилаштво сматра да је Шешељева крвица доказана и ван сваке основане сумње, због чега тражи осуду по свих девет тачака оптужнице која лидера СРС терети за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања. И да за та дела проведе у затвору укупно 28 година!

         У процесу, пре изрицања пресуде, остаје још десет сати излагања завршне речи оптуженог, које ћемо имати прилику да испратимо од 12. до 15. марта. Претходно, и онако преотерећени Шешељ, који се припрема за завршне речи, у предмету у коме је супротна страна на располагању имала шест излагача и цео тим асистената, појавиће се у судници 3 хашког Трибунала и у петак, на статусној конференцији поводом треће оптужбе за непоштовање суда.

         У ишчекивању финала овог деветогодишњег (вероватно гинисовског притворског) процеса, Факти интегрално преносе завршно излагање тужиоца Маркузена.

         „Часни суде, индивидуална кривична одговорност оптуженог, за злочине за које се терети у оптужници, доказана је ван разумне сумње...

         ... Током читавог трајања поступка, оптужени је покушао да себе представи као жртву завере и неправде идеолошког убеђења, јер верује у Велику Србију. Он је овакве тврдње износио како би одвратио пажњу са онога што јасно показује доказни материал у овом предмету. Наиме, да је он одговоран за патње десетине хиљада жртава, које су биле излагане прогањању из властитих домова, лишаване живота, заробљивање, силоване.Чија су села, вароши, верски објекти, разарани због његових речи и његових поступака.

         Када је дошло до распада бивше Југославије, републике које су биле у њеном саставу су се расцепиле. Због тога су оптужени и други учесници у удруженом злочиначком подухвату (УЗП), оставили по страни политичке разлике међу собом. Оптужени је тесно сарађивао са осталим учесницима у УЗП са намером да се оснује искључиво српска држава.

         Када су основане аутономне области у Хрватској и БиХ, отпужени је започео неуморну пропагандну кампању како би отпочео стварање Велике Србије. Политички положај какав је заузео, омогућио му је да своју пропаганда изнесе пред широком публиком. Захваљујући том положају, он је заогрнуо плаштом прихватљивости своју пропаганду.

         Међутим, та пропаганда је извргавала људе руглу на националној основи и дехуманизовала их је. Он је заговарао идеју да су несрби, који су некада били суседи и пријатељи, чланови породица, сада постали нељуди склони геноциду, и да треба да се протерају из нове Велике Србије свим средствима - како је изјавио 5. марта пре 20 година.

         Од када је рекао да несрби треба да страхују од Срба, непосредно после тога почињени су злочини који су за мету узимали несрбе. Својим речима он је посејао семе националне мржње и помогао да то семе избуја у национално насиље уперено против несрба.

         Оптужени се јавности представљао као командант оружане снаге која ће да спроводи његову вољу. Служећи се Српским четничким покретом (СЧП) и ратним штабом (РШ) СРС-а, који су се налазили под његовом контролом, оптужени је регрутовао и организовао на хиљаде добровољаца. Ови добровољци са њим су били толико тесно повезани па су били познати као његови људи – „шешељевци“. Он их је упућивао у БиХ како би пружили подршку новооснованим српским структурама као што су Територијална одбрана (ТО) у Хрватској и кризни штабови (КШ) СРС-а, у БиХ.

         Када су ЈНА, због великог броја дезертера и чишћења несрба из својих редова, постали потребни његови шешељевци, он је своје јединице послао да учествују у операцијама ЈНА у Хрватској. Његови шешељевци су се борили са осталим срспким снагама, које су основане и које су под својом контролом држали остали учесници УЗП.

         Путем додира са осталим учесницима УЗП и посредством РШ, оптужени се постарао да се његови шешељевци наоружају, опреме, превезу и распореде. Он се постарао да их дочекају радна места на која могу да се врате и да им се уплаћују доприноси, тако да могу да се распореде на терену. Охрабривао их је и пружао моралну подршку обилазећи их на фронту и држећи говоре у којима је хвалио њихове успехе.

         У најмању руку, почев од августа 1991. године, заједничке српске борбене снаге које су основали оптужени, заједно са осталим учесницима у УЗП, започели су кампању прогона несрпског становништва на широким просторима Хрватске, на којима су шешељевци оптуженог изашли на зао глас због своје бруталности и злочина. Упркос језивим последица кампање вођене у Хрватској, оптужени је продужио своју неуморну пропаганду против Хрвата. Он је подстицао на чињење додатних злочина, тако што је стално изједначавао Хрвате са усташама, фашистима и што је позивао на крваву освету за усташке злочине против Срба, почињене током Другог светског рата. Ти злочини и јесу почињени, као што му је и била намера.

         ЈНА је безобзирно разорила Вуковар и присилила највећи део несрпског становништва не бег. Као што се то чинило у много наврата, када је Вуковар пао, српске снаге, укључујући и бројне шешељевце за које је оптужени лично одлучио да се пошаљу у Вуковар, протеривали су, убијали, тукли, мучили, силовали и злостављали преостало несрпско становништво.

         Оптужени и остали учесниции УЗП продужили су са својом кампањом прогона у БиХ, када је БиХ кренула путем независности. Оптужени је пружио недвосмислену подршку сталној кампањи прогона у БиХ. Он је појачао своју пропагандну кампању усмерену против муслимана и Хрвата. Упутио је на хиљаде шешељеваца како би ови пружили подршку новооснованим КШ и ТО у БиХ.

         Претње оптуженог да ће потећи реке крви, језива су стварност за несрпско становништво, када су његови шешељевци у БиХ узели учешћа у зверствима које су српске снаге починиле, када су заузеле она подручја на које су Срби полагали право. У Зворнику, на ширем подручју Сарајева, Мостару и Невесињу, шешељевци су учестовали у систематским прогонима, заточавањима, убиствима, мучењима, силовањима и другим сексуалним злостављањима. Као и у безобзирном разарању несрпског власништва и верских објеката.

         Часни суде, докази у овом предмету ван разумне сумње показују да је оптужени одговоран за почињење злочина, које није он лично извршио, али које су починили његови шешељевци и припадници српских снага, који су се налазили под контролом учесника УЗП, како се то наводи у оптужници.

         То је тако из следећих разлога. Прво, оптужени и други учесници у УЗП су, у најмању руку почев од августа 1991. г. били удружени у остварењу заједничке злочиначке сврхе да се спроведе систематска кампања прогона широких размера уперена против несрба у подручјима на које су Срби полагали право у Хрватској и БиХ. Друго, ови злочини представљали су саставни део заједничке злочиначке сврхе. И треће, оптужени је знатно допринео остварењу заједничке злочиначке сврхе својом неуморном пропагандом, подстрекивањем и посредством хиљаде шешељеваца које је упутио да почине злочине и да у њима учествују.

         Доказни материјал такође је показао да је оптужени починио дело прогона путем говора мржње у Вуковару и Хртковцима. Говори које је он одржао у овим местима садржали су претње уперене против Хрвата, а и изложени су контексту високих међунационалих напетости. Ови говори ван разумне сумње, ускратили су Хрватима у овим подручјима право на личну безбедност и право на достојанство. Шта више, због атмосфере притиска коју је оптужени створио путем свог говора у Хртковцима многи Хрвати присиљени су да напусте ова села.

         Сходно томе, он је такође одговоран за депортацију и присилно премештање. Сходно томе, он је крив за злочине за које се терети у оптужници. Као што стоји у завршном поднеску тужилаштва, он је такође одговоран за подстицање, помагање и подржавање злочина за које се терети у оптужници. А сада пошто је доказано да је крив за ове злочине, њему следи казна…

         … Његова противправна дела и поступање, драматично су изменили природу оних општина које је узимао за мету. То су биле вишенационалне заједнице, а постале су искључиво српска подручја, услед присилног премештања и депортација на десетине хиљада несрба. Такође, његови поступци довели су до разарања градова и села, укључујући домове Хрвата и муслимана, болница, продавница и гробља. Довели су до тачке и охрабривали су разарања верских установа и проузроковали су убиство 905 особа.

         Не само што су злочини које је оптужени починио били масовни по обиму, већ су били и посебно окрутни. Његова дела и понашања допринели су убиству деце, новорођенчади, трудних жена, старих и болесних лица. Урезивали су крстове муслиманима у тело, силовали како жене, тако и мушкараце на изузетно садистички начин. Његови злочини заслужују казну која одговара њиховој тежини. А олакшавајућих околности нема.

         То што се оптужени добровољно предао, не треба сматрати олакшавајућом околношћу, јер је био обавезан по закону да се преда. Шта више, његово понашање, како у притвору тако и пред судом не може се сматрати олакшавајућом околношћу. Напротив оптужени је објавио да је он овде да би разбуцао овај суд и користио је ово суђење као политичку говорницу на којој је износио свој програм српске националне надмоћи.

         Потрудио се колико је год могао да омете исправно функционисање овог суда и његово настојање да се утврди истина и одговорност.

         Оптужени је показивао непоштовање према суду, током читавог суђења. Упорно је вређао сведоке у судници иако је у више наврата био поучен од стране судског већа да то не чини. А он и његови сарадници, обесхрабривали су сведоке који су били у вези са отпуженим у току сукоба, у погледу њиховог појављивања пред овим судом и истинитог сведочења. У неким случајевима чак су их инструисали у погледу тога шта треба да кажу и како да порекну своје предходне изјаве. И најзад, оптужени је више пута кршио налоге који су се односили на заштиту сведока. То су значајне отежавајуће околности.

         Осим тога, оптужени не показује никакво кајање. Што се тиче његове пропаганде и подстрекивања, он је изјавио пред овим судским већем: ”Ви мислите да ово што сте читали јуче, цитате из мојих говора, и приказивали снимке, да ми то нешто смета. Па учинили сте ми услугу. Подсетитили сте српски народ на оно што сам радио тих година и по чему сам стекао углед у народу”…

         … Ни једно суђење, осуђујућа пресуда или казна неће оживети оне чији су животи изгубљени, уништени због злочина које је отпужени починио. Али, та чињеница не оправдава неизрицање дуготрајне казне затвора. Тужилаштво препоручује казну затврора у трајању 28 година, не рачунајући казне које је суд изрекао за непоштовање суда. Тиме је закључена завршна реч тужилаштва…”