Санда Рашковић-Ивић нови лидер Демократске странке Србије

НА ИЗБОРНОЈ СКУПШТИНИ ДОБИЛА 359 ГЛАСОВА, А ПРОТИВКАНДИДАТ МИЛОШ АЛИГРУДИЋ ДВОСТРУКО МАЊЕ - 174

• За потпредседнике странке изабрани: Борко Илић, Милица Радовић, Миленко Јованов, Милан Лапчевић, Мирослав Петковић, Предраг Џајевић и Славиша Ристић
• Уводни рефереат поднео Александар ПОПОВИЋ који је у име странке затражио одржавање – референдума о уласку Србије у ЕУ
• Ако је власт толико сигурна у сопствену надмоћност, у надмоћност идеје евроунијатизма коју заступа, нека распише референдум на коме ће се грађани о овом, за Србију и српски народ судбинском питању, изјаснити. То би било – нагласио је - чисто, демократско и поштено решење
• Извињавали су се, подсетио је Поповић, они који су водили Србију, нарочито некадашњи председник Борис Тадић, свима и свакоме. Једино нико никада браћу са оне стране Дрине није замолио за опрост због санкција које им је Милошевићев режим увео, због издаје коју су доживели од Србије, од свог светионика. Браћо, праштајте!

         ДЕМОКРАТСКА странка Србије - на данашњој 12. изборној скупштини - изабрала је Санду Рашковић-Ивић за свог председника

         Она је добила 359 гласова чланова скупштине, а други кандидат -  Милош Алигрудић - 174 гласа.

         За потпредседнике странке изабрани су Борко Илић, Милица Радовић, Миленко Јованов, Милан Лапчевић, Мирослав Петковић, Предраг Џајевић и Славиша Ристић.

         Делегати изборне скупштине изабрали су и чланове новог главног одбора.        

         Моји први кораци ће бити демократизација и децентрализација странке путем измене Статута. Даље ћу разговарати са општинским одборима и чланством, а онда ћемо кренути са изборном кампањом и промовисањем идеја партије", казала је Рашковић-Ивић агенцији Бета.

         Она је навела да је потпредседника ДС С Милоша Алигрудића, који је такође био кандидат за председника странке, позвала да буде део тима.

         На почетку се изборној скупштини обратио Александар Поповић који је оперативно руководио странком након оставке Впјислава Коштунице.

         Ево извода из његовог уводног реферата:

         „Мислим да нико од нас није могао да замисли да ћемо 12. октобра 2014. бити на Скупштини која ће се бројати дванаестом, и бити, по други пут у страначкој историји, ван Скупштине Србије.

         Пут којим смо ишли није био лак. Многи су на том путу, из заблуда, из интереса, због тога што су се заправо на почетку нашли на месту које није одговарало њиховим уверењима, отпали.

         Ово што је данас овде јесте једна и једина Демократска странка Србије. Данас овде седи ДСС. Све друго што покушава да се таквим представи није ништа друго до подвала.

         У много чему времена када смо странку формирали и данашња времена нису слична. Мењали смо се, са протоком времена, логично, и ми. Али је идеја слободе коју смо носили и носимо, идеја слободе од било које тиранске власти, идеја слободних медија, јаких и независних, дакле слободних, институција, идеја слободе од било кога ко са стране жели да нам слободу одузме, да господари нашим пословима и судбинама, нашом спољном и економском политиком, идеја војно и политички неутралне Србије опстала.

         Она није и не може никада бити компромитована, идеје не могу да се компромитују, то могу само, као што рече једна велика српска књижевница, људи.

         Данас се, по први пут на Скупштини странке без Војислава Коштунице на њеном челу, налазимо пред изазовима који су, у много чему слични онима са којима смо се сусретали пре двадесет и две године.

         И управо суочени са њима, јасно кажемо следеће:

         Никада се, ни под којим условима, нећемо одрећи Косова и Метохије, никада нећемо прихватити сепаратистичке законе, противуставне Стефановићеве договоре и Бриселске споразуме, такозвану „Републику Косова” на овај или онај начин, са звездицом или без ње, по гимник формули или без ње. Водићемо, онолико колико нам снаге дозволе, свуда и на сваком месту, на цивилизован и миран начин, борбу за територијални интегритет Србије и борбу за Србе на Косову и Метохији.

         Нећемо, као ова и две претходне владе прихватати, како би се умилили Бриселу и Вашингтону, пузајућу независност такозване „Републике Косова”. Јасно и једноставно, границе Србије су на Жутом Камену и Ђаравици, на Паштрику, Коритнику и Шари.

         Никада и ни под каквим условима нећемо ускратити помоћ, нећемо заборавити Републику Српску, она ће за нас бити светиња. Никада нећемо, као представници ове власти, да би се улагивали странцима, изјављивати у интевјуима да су Срби из Републике Српске за нас „Босанци”. Они су за нас наша браћа.

         И, да урадим овде нешто што нико није до сада у Србији урадио. Извињавали су се, некадашњи председник Србије Борис Тадић пре свега, свима и свакоме. Једино нико никада браћу са оне стране Дрине није замолио за опрост због санкција које им је Милошевићев режим увео, због издаје коју су доживели од Србије, од свог светионика. Браћо, праштајте. Увек и свуда ћемо, колико нам снаге дозвољавају, бринути о припадницима нашег народа, ма где да се налазе.

         Никада и ни под каквим условима нећемо одустати од борбе за слободну, политички и војно неутралну Србију. Србија не треба да буде члан НАТО-а, нити било које друге војне алијансе, држављани Србије не треба да ратују за туђе интересе било где у свету. Ми не треба да учествујемо у трагедијама ирачког, сиријског, либијског или било ког другог народа, не треба да убијамо онако како су нас убијали и 1999. у Србији и само неколико година пре у Српској.

         Нећемо никада пристати да Србија део свог државног суверенитета, својих политичких, економских и социјалних интереса препусти било коме, па ни Бриселу. Никада нећемо радити за рачун Брисела, а против интереса своје земље, као ова и претходне две владе, никада нећемо бити евроунијате, а увек ћемо бити слободари.

         Никада и ни под каквим условима нећемо одустати од борбе за јаку српску економију. Може да свако говори што му је драго, елементарне чињенице говоре да се у време када је владу Србије водио Војислав Коштуница у Србији најбоље живело, да се помагало и Републици Српској. Још увек је највећа гринфилд инвестиција у Србији од 1991. године до данас она која је направљена у време када је Коштуница био премијер, незапосленост је била двоструко мања, спољни дуг три пута мањи наго данас.

         То је резултат српске политике која је тада вођена. Од такве, српске политике, и ни под каквим условима нећемо одустати, борићемо се против владајуће евроунијатске политике не само зато што је она супротна државним и националним интересима већ, као што нам то показују године од 2008. до данас, она само срозава стандард грађана Србије.

         Никада и ни под каквим условима нећемо одустати од очувања Устава Србије, борбе за његово потпуно поштовање и спровођење. За разлику од оних који су га подржавали у време његовог доношења, а сада под различитим изговорима траже његове измене, а, хајде да се не лажемо, то чине на директан захтев Брисела и Вашингтона, ми иза онога у шта смо веровали, у шта и даље верујемо, стојимо иза онога што су грађани Србије изгласали на референдуму. Јер, део смо нашег народа, а не Брисела и Вашингтона.

         Никада и ни под каквим условима нећемо одустати од основног демократског права грађана Србије да се на референдуму изјасне о самом процесу придруживања Србије Европској Унији.

         Ако је власт толико сигурна у сопствену надмоћност, у надмоћност идеје евроунијатизма коју заступа, нека распише референдум где ће се грађани о овом, за Србију и српски народ судбинском питању, изјаснити. То би било чисто, демократско и поштено решење. Понављамо, данас и овде, захтев за расписивањем референдума, у року од годину дана, наравно, након слободне јавне расправе о томе, треба ли нам наставак евроунијских интеграција или не.

         Сада, а не за пет или десет година, сада, док је штета која настаје у овом процесу мања, а не касније када ће бити практично непоправљива. И ако власт, а слутим да неће, на овај захтев једне ванпарламентарне странке да одговори, то може да значи само две ствари, једна, да су свесни потемкиновске снаге подршке коју у бирачком телу уживају, и друга да знају да у размени аргумената за и против придруживања Европској Унији ови други, аргументи против, јако претежу.

         Није било нападанијег човека док је био на власти од Војислава Коштунице, ни нападаније владе у медијима, а није било успешнијег председника владе и успешнијег владиног тима.

         Србија је земља у којој све промашаје влада Цветковића, Дачића и Вучића плаћају пензионери и средња класа, она класа која мора да буде мотор развоја земље.

         Србија мора, Србија може да буде другачија земља. Данас су се, у овој сали, сабрали људи који верују у слободу.

         Данас су се овде окупили они који верују у политичке идеје које су дефинисали Борислав Пекић и Војислав Коштуница, да су демократија и српски национални интереси, српски национални интереси и демократија увек и изнад свега.

         Данас су се овде сакупили људи који ће зауставити точак који меље српску слободу, српску економију, српску друштвену и националну солидарност. Србија ће бити слободна, Србија ће бити војно и политички неутрална, Србија ће, након свих лутања од 2008. до данас, наћи себе. То је наш циљ. То је смисао нашег бављења онога што се назива најчешће политиком.

         Данас ћемо, први пут од како странка постоји, бирати председника странке између два кандидата. Оно што је важно, што је од суштинског значаја, јесте да већ сутра, са још већом упорношћу, кренемо, сви заједно, јединствено, сви који верујемо у вредности програма и наслеђа Демократске странке Србије, сви, без обзира на то ко ће за кога да гласа данас, у рад на обнови и јачању странке.

         Данас неће бити победника и поражених ако то учинимо. А то ћемо учинити, јер су идеје које заступамо искрене и истините, а страначка прошлост драгоцена. Учинићемо јер верујемо у слободу. И у слободну Србију. Учинићемо то због нас самих. И много, много више, због оних који долазе после нас.”.