„Реформе“ смањиле Србију за 377.335 душа, колико ли ће нас тек народа коштати ЕУ?

ПРВО СЕ ЧИНИЛО ДА ЈЕ СРБИЈА ИЗМЕЂУ ДВА ПОПИСА ИЗГУБИЛА „НИШ“, А ИЗГУБИЛА ЈЕ ЦЕО „НОВИ САД“

Конференција за новинаре поводом објављивања резултата пописа

• Србија има 7.120.666 становика, што је за 377.335 мање него на претходном попису пре девет година
• У Србији укупно има 2.497.187 домаћинстава, док је на претходном попису регистровано више од два и по милиона
• Од 168 општина на територији Србије, без Косова и Метохије, забележен је пораст броја становника у 22 општине, а пад броја становника у 146 општина
• У само 17 од 4.700 насеља на територији Србије, број становника већи је од 50.000

        БЕОГРАД, (ФоНет) - Према првим резултатима овогодишњег пописа, у Србији има 7.120.666 становика, што је за 377.335 мање него на претходном попису који је обављен пре девет година, изјавио је директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић.

        „Основни разлог због кога је дошло до оволиког смањења броја становника је негативни природни прираштај од скоро 300.000. Један број становника није пописан, пре свега албанске националности у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, а један део становника се одселио из Србије“, рекао је Вукмировић на конференцији за новинаре.

        Он је рекао да је 294.045 особа у иностранству и то на раду, боравку или студијама, а попис становништва, домаћинстава и станова није обављен на Косову и Метохији.

        У Србији укупно има 2.497.187 домаћинстава, док је на претходном попису регистровано више од два и по милиона.

        „Број станова бележи пораст захваљујући интензивној градњи у претходном периоду и он износи 3.243.587“, рекао је Вукмировић.

        Према његовим речима, у Београдском региону пописано је 1.639.121 становник и ту се бележи пораст од четири одсто или 62.997 становника, док сви остали региони бележе пад броја становника.

        Он је рекао да у региону Војводине има укупно 1.916.889, а 2002. године је било 2.031.992 становника.

        У региону Шумадије и Западне Србије има 123.493 мање становника него на претходном попису, а у региону Јужне и Источне Србије има 201.736 становника мање.

        Вукмировић је рекао да се у региону Јужне и Источне Србије бележи највећи пад броја становника од 11,5 одсто.

        Он је навео и да је у 85 општина у Србији број становника између два пописа смањен за десет или више процената.

        „Од 168 општина на територији Србије, без Косова и Метохије, забележен је пораст броја становника у 22 општине, а пад броја становника у 146 општина“, рекао је Вукмировић и додао да од 17 београдских општина 11 бележи пораст броја становника, а шест бележе пад броја становника.

        Он је рекао да је општина са највећим падом броја становника Црна Трава, која је изгубила скоро трећину житеља, Мајданпек скоро четвртину, а слично је у Бабушници, Босилеграду, Трговишту, Рековцу и Сечњу.

        Највећи пораст броја становника забележен у нишкој општини Пантелеј, затим у Новом Саду, београдским општинама Звездари, Гроцкој, Барајеву, Раковици, Палилули, Земуну и Сурчину.

        Вукмировић је навео и да је у односу на прошли попис број становника у Београду повећан за 34.947.

        „У само 17 од 4.700 насеља на територији Србије, број становника већи је од 50.000, и у њима живи 36 одсто становништва“, рекао је Вукмировић и додао да је ове године забележено да у 11 насеља нема становника, док 975 насеља има мање од 100 становника.