После лажног Чиче, карикатура Недића

 Како се српски суперпатриота, `краљ тргова` и аутор „Ножа“ одметнуо од Космета и статута СПО

* Бивши краљ тргова на своја плећа, заједно са неизбежним Чедом „ожени ме“ и претрајалом бившом шефицом српских комуниста, после коначно очигледно  потрошеног двојника Драже, појављује се као нови, искарикирани Недић

*Наш дописниик у Лусаки, био је само парадигма, никако изузетак, припадника једне колоне која је уз благовремену информацију сишла са „титовог пута“ на атлатистички, кријући се привремено по „четничким„ богазама

* Аутор „Ножа„  је одабрао да уђе у књижевност и политику истовремено, али остаће још неко време загонетка за обичну јавност: која му је „виша сила„ у том фантастичном слалому између титоизма, национализма,  демо(но)кратије и атлантизма омугућила да се сачува као вук, методом искусног лисца

*  „Краљ тргова“ треба да у новој верзији, неоимперјалне политике Хазбурга одради лик  несретно жртвованог генерала који је спасавао опстанак Србије на карти Европе саможртвом. А јунак катарзе треба да одбрани политику петог октобра у коме уопште није као непоудзан учествовао. Да прихвати на себе, јавно, одговорност за деценијску политику оних који Србију свесно воде ка дезитеграцији териоторија. Косово је само почетак

Пише: Драган Милосављевић

        КФОР уништава преостале барикаде промрзлих и напуштених бранилаца митског Косова. Председник путује у Лондон да од премијера Камеруна прими инструкције за завршни чин предаје Косова . Асистирају директним притисцима, наређењем за обнављање завршних преговора предаје, Министар Ален Жипе и фамозна Кетрин Ештон.

        Прави је тенутак за алиби одлуку кукавне српске елите. Већ су капитулирале Грчка и Италија. Без много цифрања прихватле су делегирање нових премијера проверених  „експрета“ Билдерберг групе, који ће утеривати хиљаде милијарди којима су корумпирани полтичари задужили своје бираче.

__________________________________________________________________________

«Уместо панцера Европу, (ван зацртаног „Берлинског круга кредом „) гази Евро. И приспели дугови пре свега Немачкој Дојче банци.»

__________________________________________________________________________

        Заиста, колико то све подсећа на онај експресни пад Европе. Француска има свој нови Виши. Плаћена је Либијском нафтом. Британија проналази двојника Чемберлена, смеше јој се колоније у Африци.

        Уместо панцера Европу, (ван зацртаног „Берлинског круга кредом „) гази Евро. И приспели дугови пре свега Немачкој Дојче банци.

        Притиснут уза зид, после слома флоскуле„ и Косово и Европа“, јер парламент од 126, лако саломивих, овог пута неће да стави параф на декларацију бекства од одговорности. И зато председник пали светло у балканској крчми не би ли пребројао неверне томе. А тамо  политикантски “ жохари“ безглаво беже од изјашњавања.

        Траже рупе у које ће сакрити одговорност за десетогодишње банчење. Неко ипак мора платити цех. И гле, разочаран парламентом и владом која такође крије ноге, председнк  све наде полаже у, по Соњи Бисерко, „ јединог српског политичара који је доживео катарзу“. Од нациналисте, постао је атлантиста.

        Он је данас од „супер патриоте“ јавни поносни савезник силе која гази све пред собом. Куца на врата родне му и Војводине да је интегрише. „На Косову су већ НАТО трупе, у Београду ФБИ прави планове како да на терторији Србије покрене акцију против „својих„ терориста. За сада о томе се ћути после оног поново „историјског пуцња“ у Сарајеву. Биће да се припрема атмосфера пузеће окупације идеалне за „демократске“ изборе чији је победник већ селектован.

       У међувремену, бивши краљ тргова на своја плећа, заједно са неизбежним Чедом „ожени ме“ и претрајалом бившом шефицом српских комуниста, после коначно очигледно  потрошеног двојника Драже, појављује се као нови, искарикирани Недић.

__________________________________________________________________________

«Шта то покреће на безумље политичара који је је уочи последњег насртаја НАТО на Србе - у непримереном говору мржње на Б92 - блатио припаднике свог народа као криманлце?»

__________________________________________________________________________

        „Краљ тргова“ треба да у новој верзији, неоимперијалне политике Хазбурга одради лик  несретно жртвованог генерала који је спасавао опстанак Србије на карти Европе саможртвом.  А јунак катарзе  треба да  одбрани политику  петог октобра  у коме уопште није као непоудзан учествовао. А прихвати на себе јавно одговорност за деценијску политику оних који Србију свесно воде ка дезитеграцији териоторија. Косово је само почетак.

        Заиста, ко је тај моћни човек, који се за потребе председника већ данима не скида са малих екрана проповедајући предају без икаквих гаранција од оних који су нас девастирали популационо и територијално кроз целу историју

        Шта то покреће на безумље политичара који је је уочи последњег насртаја НАТО на Србе - у непримереном говору мржње на Б92 - блатио припаднике свог народа као криманлце?

        Шегачећи се, притом, на рачун националне трагедије све у тој јадној, циничној огавној и непримереној козерији, на рачун онога што се последња три месеца догађало на северу Косова. А све то има одлике самртног ропца преосталог српског националног достојанства.

__________________________________________________________________________

“ Зовите ме Чича, одредио је својима у СПО, кад је уз срп и чекић на души надодао и кокарду на реверу...“

__________________________________________________________________________

        Вазда у црвеном џемперу, са препознатљивом кожном торбицом преко рамена, каква је одвајала политчке комесаре Броза од осталих партизнских официра, а слутила на некакву улогу повереника специјалних овлашћења, кружио је спиралним галеријама наше агенције Танјуг. Пленио је искрама из очију, из којих је, за оне боље загледане, вирила жеља да шармира али и потчини по сваку цену. Да задобије поверење, а потом одређује и наредује.

        Зовите ме Чича, одредио је својима у СПО, кад је уз срп и чекић на души надодао и кокарду на реверу...

        И заиста, показало се да у торовима српске политике има више него довољно оних да му верују на вучју реч, да је нови Дража. И извичу га за пастира. Не мали број окупљених у првом обручу чопора зависника од политике и њених „дарова„ није имао ништа мањи  синдром политчког карнивора. Али, нико, ни изблиза, није успео да обезбеди улогу „краља тргова„ тек скутоноша и дврских луда. Можда je повремено озбиљан  конкурет за ту историјску „мисију“ био је његов кум.

        Аутор „Ножа„ је одабрао да уђе у књижевност и политику истовремено, али остаће још неко време загонетка за обичну јавност: која му је „виша сила„ у том фантастичном слалому између титоизма, национализма,  демо(но)кратије и алтантизма  омугућила да се сачува као вук, методом искусног лисца.

        Можда све време није испуштао НАТО бусолу као оријентир, којим би данас да благосиља цело Српство. Чак би НАТО симбол, да је до њега, унео поред оцила у српски грб. Ко вели, ако је мени помогло и вама ће. „Звучи блесаво.... а и не помаже.   

__________________________________________________________________________

„Kадрови из Кумровца, који је, какве ли симболике, предат ових дана Ватикану, смештени су на ,ноћне позиције својеврсне кадровске селекције данашње Србије осуђене на полом.“

 __________________________________________________________________________

        Разбарушени заговорник повратка ортодоксном бољшевизму, то је његов имиџ седемдесетих , који је донео као покајник 68. и играч Брозовог козарачког кола, отишо је у профитабилну позицију дописника средином осмадесетих. Али не како стоји у књизи покојник Драгоша Калајића.

        Дакле: није био дописник Танјуга у Мозамбику, већ у Замбији. Тачно је то да је граничну чарку са расистичком Јужном Африком, која је контролисала граничну Родезију, дописник Танјуга надувао у рат, али његов извор свакако није био „црни баштован који је натуцао српски„ како то карикира Калајић. Пре ће бити да му је подментнута дезинфорнација, као почетак „обраде“ а тиме и професионалног компромитовања.

        У танјуговим архивама постоје бесумње записници о његовим сочињенијима, осим ако нису спаљени као стара хартија 1989. приликом прања и трагова оних који су од настанка агенције па надаље имали „специјалне“ везе и задатке.Ти кадрови из Кумровца, који је, какве ли симболике, предат ових дана Ватикану, смештени су на ,ноћне позиције својеврсне кадровске селекције данашње Србије осуђене на полом.

 __________________________________________________________________________

„ Људи су једноставно већ осамдесетих, када је Танјуг све више фукционисао као антисрпска агенција, имали добре изворе штa ће следити после деведесетих.“

__________________________________________________________________________

        Добар део тих кадрова полетео је од источног великог брата ка западном без оклевања и данас је удобно смештен на синекурама Сороша, амбасада и по сличним „рајевима„. Наш дописниик у Лусаки, био је само парадигма, никако изузетак, припадника једне колоне која је уз благовремену информацију сишла са „титовог пута“ на атлатистички, кријући се привремено по „четничким„ богазама.

        Углавном су то били потомци, деца комунизма из политичког врха или сарадника служби. Људи су једноставно већ осамдесетих, када је Танјуг све више фукционисао као антисрпска агенција, имали добре изворе штa ће следити после деведесетих.

        Био је дописник из Лусаке, заиста један од најупорнијих новинара Танјуга, са амбицијама писаца, али претерана жеља за именом и самоистицањем помогла је да прогута подметнуту лажну вест о инвазији. У овом случају вучић је тек показао зубе неселективности а читаоци су испали овце.

        Касније се то усталило као пракса. Званично, имао је нешто краћи мандат у Лусаки због сукоба са тадашњим амбасадором, једним од бројних кадрова изабраним по „кључу“- изасланим по правилу да наплате своје партијске и друге заслуге.

        Њихова ароганција уз незнање, поготово на просторима Африке, папрено су коштали и то је део салда који отплаћујемо и данас. Нажалост, комунистичка методологија надвладавала је у свим конкретним потезима у њему четника, макар и виртуелног ( по налогу служби ) а потом и „буфо„ мондијалисту.

 

Vidovdan.org

 

           (крај првог дела)