Посебно су брутални Немци, али се КФОР-у наређује из амбасаде САД у Приштини

СРБИ СЕВЕРА КОСОВА ОДБАЦИЛИ ТВРДЊЕ КФОРОВАЦА

ДА СУ ИХ ПРВИ НАПАЛИ И ДА СУ НА ЊИХ ПУЦАЛИ

• То да су Срби са барикада погодили КФОР-ова оклопна возила и направили рупе од 30 пројектила је апсолутна лаж, каже за ФАКТИ Драгиша МИЛОВИЋ, председник општине Звечан
• Циљ им је - уверен је Миловић - био да се стави под контролу север, јер ово стање, какво је сада, не одговара Приштини и менторима њене незавиности. Зато је требало инсценирати сукоб и за то оптужити српску страну
• Миловић је као посебно бруталне означио припаднике немачког контигента КФОР-а и додао да су му поједини официри у четири ока рекли да „они нису за такве акције, да се не слажу с тим, али да то раде по налогу земаља Квинте, америчке амбасаде и Приштине”
• Генерал Нинослав КРСТИЋ: Према Војно-техничком споразуму који још важи, и Србија и КФОР имају комисије за имплементацију тог споразума.  Те комисије треба да одмах оду на лице места - у Рударе - да виде шта се тамо стварно десило. Тада нећемо имати сумње - да ли је испаљено 5 или 50 пројектила, ко их је испалио, ко је пуцао први и да ли је то било или није било у самоодбрани
• Држава - наглашава Крстић - целу ситуацију на северу КиМ треба да хитно врати у легалне оквире Резолуције 1244 и Војно-техничког споразума. И да, између осталог, затражи одлазак на Космет нашег војничког контигента који је предвићђен Резолуцијом 1244. Како власт, иначе, мисли да другачије заштити народ?

         ПОРТПАРОЛ КФОР-а Уве Новицки оптужио је Србе са севера Косова и Метохије да су, у три наврата, испалили код Рудара више од 30 метака (пројектила) у возила те мисије и угрозили њихове војнике док су уклањали барикаде.

         КФОР је чак изложио наводне доказе: оштећена возила и опрему војника, у свом кампу у Новом селу код Вучитрна. Али, није објаснио зашто су ти наводни докази „испливали“ тек после пет дана! Међутим, Новицки при том тврди: КФОР је користио гумене метке и бојеву муницију у самоодбрани. Како је објаснио, због каменовања, КФОР је морао да одговори. Па додао да је војнике КФОР-а напала „мања криминална група” која нема везе са обичним грађанима.

         Дакле, према речима самог Новицког, на каменице мање криминалне групе која нема везе са „обичним народом“, немачки и амерички војници одговорили су бојевом муницијом у правцу жена,  деце, стараца, забранили санитетском возилу да прође да помогне жртвама, изрешетали локале и онда после пет дана направили изложбу КФОР-ових тобоже погођених возила!

Драгиша Миловић

         „То да су Срби са барикада погодили КФОР-ова оклопна возила и направили рупе од 30 пројектила је апсолутна лаж, каже за Фактu Драгиша Миловић, председник општине Звечан и истиче да је једина истина то да КФОР ничим није био изазван да упадне у кафану у Рударима и почне досад незабележено насиље ове мисије над српским становништвом.  

         „Цео дан сам био на барикади на Ибарском мосту и заједно са другим општинским представницима апеловао на народ да ничим не провоцира КФОР, да ни каменицу нико не баци, јер КФОР жели да инсценира да смо ми изазвали сукобе. Циљ им је да се стави под контролу север, јер ово стање, какво је сада, не одговара Приштини и менторима њене незавиности. Зато је требало инсценирати сукоб и за то оптужити српску страну, користећи при том вакуум створен тиме што Србија нема владу и парламент, па на брзака завршити са севером”, објашњава Миловић сценографију са изрешетаним КФОР-овим возилима.

         КФОР је, истиче Миловић, пуцао на грађане и бојевом муницијом, користио прекомерну силу, упадао у станове и дворишта, малтретирао укућане који нису биле ни на барикадама ни на мосту.

         - Било је 600 војника КФОР-а, велики број оклопних возила и хеликоптера који у надлетали барикаде, а окршај са народом који је мирно бранио барикаде, почео је без повода са наше стране. КФОР је одмах почео да прска сузавац и бибер-спреј на грађане. Прво су, наставља Миловић, кренули од породичне куће Филимоновић, где су упали у ресторан у приземљу и почели да бију госте и власницу ресторана, њену децу и мужа. Дакле, почело је пребијањем недужног становништва, а не тако што су Срби бацали каменице, па је КФОР морао да се брани.

         Он наводи да су, за разлику од КФОР-ових возила која се појављују после пет дана, све време видљиви докази да је КФОР решетао породичне куће, што се види по рупама на фасадама.    

         Зна се, каже, шта је истина у КФОР-овој интерпретацији: као што су прошле године на Јарињу пуцали у санитетска возила, па тврдили да нису, пуцали на здравствене раднике, па тврдили да нису, пуцали бојевом муницијом, па тврдили да је гумена...

         „Лично сам молио потпуковника Линча да на мосту, где су биле барикаде и оклопно возило са кога се пуцало на Србе, омогући пролазак анитетског возила Здравственог центра из Косовске Митровице да бисмо помогли повређенима у селу Рударе. Линч је то одбио уз образложење да ако некоме треба помоћ - КФОР ће да му помогне. Дакле, да Срби треба да траже помоћ од оних који су их тукли, рањавали и хапсили! То је истина”, наглашава Миловић и додаје да је Линча упозорио да се и у рату, а Срби и КФОР нису у рату, поштује Женевска конвенција и прекидају ратна дејства да би се указала помоћ рањеницима.

Барикада код Рудара 

         Миловић је као посебно бруталне означио припаднике немачког контигента КФОР-а и додао да су му поједини официри у четири ока рекли да „они нису за такве акције, да се не слажу с тим, али да то раде по налогу земаља Квинте, америчке амбасаде и Приштине”.

         Генерал Нинослав Крстић, бивши командант Здружених снага на југу Србије и председник НВО Форум за безбедност и демократију, каже да КФОР уопште више није онај „прворазредни састав и команда“ какав је био на почетку мандата, да су шансе за неадекватно понашање КФОР-а веће него пре, али да Београд има инструмент да за два дана сазна да ли је возило КФОР-а стварно изрешетано српским пројектилима и ко је одговоран за сукоб.

         Проблем је, међутим, што се тај инструмент не користи и што је Србима на Косову и Метохији препуштено да сами преговарају и договарају са КФОР-ом питања као што су безбедност и слобода кретања. Иако, истиче Крстић, КФОР једино може да разговара са Београдом и уопште не би требало да преговара са локалним становништвом.

         Једно од могућих решења за излазак из нестабилности је и повратак српских полицајаца и војника, предвиђен Резолуцијом 1244, с тим да буду додатно дефинисана овлашћења наших униформи и њихов однос са припадницима КФОР-а, каже Крстић.

         Према Војно-техничком споразуму који још важи, и Србија и КФОР имају комисије за имплементацију тог споразума.

         Комисије оду на лице места и увере се у веродостојност онога што се десило, наводи генерал, али истиче да су последњих неколико година односи између Министарства одбране и КФОР-а захладнели, и то нашом заслугом.

         „Као да нам је испод части да закажемо састанак и одемо у Рударе да видимо шта се тамо стварно десило. Понош је ишао редовно”, напомиње Крстић и саветује да целу ситуацију на северу Косова и Метохије држава врати у легалне оквире Резолуције 1244 и Војно-техничког споразума. Тако, каже, нећемо имати сумње да ли је испаљено 5 или 50 пројектила, ко их је испалио, ко је пуцао први и да ли је то било или није било у самоодбрани.

         „Од 2001. године смо на сваком састанку, а одржавани су бар једном месечно, постављали команданту КФОР-а питање повратка српких војника по Резолуцији 1244. Одговор је био увек исти - да је то политичко, а не војно питање и да га треба поставити српским органима власти, како би га они потом делегирали Савету НАТО. После сваког састанка смо слали извештај државном врху, али наша држава никада није званично тражила повратак наших војника. То сам недавно питао и људе из врха ДС. Одговорили су ми да нису хтели да љуте НАТО!

         Политичари дају неодговорне изјаве, као о разграничењу, а неће да траже Резолуцијом 1244 предвиђену нашу војску. Како мисле да другачије заштите народ? Наша војска би била на граници према Албанији и у српским срединама.

         У тренутку када КФОР упада у кафану, наши војници би били извештени од тране власника кафане, а потом би тражили од команданта КФОР-а да упути патролу и да то рашчисти. Да ухапси и приведе КФОР-ове војнике који се не понашају у складу са мандатом и да о томе напише сутра извештај за НАТО, а да примерак пошаље и команданту српских јединица. Наши војници би могли и да оду на лице места и поступе по процедурама. Те процедуре, укључујући и евентуалну употребу силе, биле би дефинисане неким допунама о овлашћењима наше војске и КФОР-а”, прецизира Крстић.

         Диана Милошевић