Откривен споменик Тибору Церни, једном од јунака одбране Кошара

ВУЧИЋ НАЈАВИО ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИКА СВИМ БРАНИОЦИМА КОШАРА ОД ОВК, ВОЈСКЕ АЛБАНИЈЕ И NATO

• Према тврдњама другова из јединице, Церна је током борби 27. априла 1999. својевољно напустио заклон како би помогао да се открије положај непријатељског снајперисте, вероватно припадника француске Легије странаца, који је данима задавао много проблема ВЈ
• Након што је напустио ров, Церна је погођен метком у груди али је, иако тешко рањен, успео да се одржи на ногама до следећег метка који га је погодио у врат, што је било први пут да је тај снајпериста пуцао два пута са истог места. То је омогућило снајперисти ВЈ да открије положај непријатеља и да га ликвидира
• Караулу Кошаре напала је оперативна група „Јастреб”, из састава NATO снага, која је бројала око 5.000 људи, уз око 5.000 припадника ОВК, као и припаднике регуларне албанске војске, а у њиховом саставу били су и хеликоптери „Апач”, „Блек хок”, авиони „А10 Тандерболт”, који су сручили ватру на нашу 125. моторизовану бригаду

        СПОМЕНИК Тибору Церни, једном од 108 припадника Војске Југославије који су страдали у одбрани реона карауле Кошаре, када су их 1999. напале удружене снаге терористичке ОВК, регуларне албанске војске и NATO снага, откривен је данас у Дебељачи код Ковачице.

        Споменик су открили мајка погинулог Церне - Ката Церна и председник Србије Александар Вучић, који је и положио венац на споменик, интонирана је химна Боже правде...

        Тибор Церна (21) био је војник 125. бригаде моторизоване пешадије Војске Југославије, и као командир стрељачког одељења погинуо је у одбрани карауле Кошаре код Ђаковице у току NATO бомбардовања 1999. године.

        Према тврдњама својих другова из јединице, Церна је током борби 27. априла 1999. својевољно напустио заклон како би помогао да се открије положај непријатељског снајперисте, вероватно припадника француске Легије странаца, који је данима задавао много проблема ВЈ.

        Након што је напустио ров, Церна је погођен метком у груди али је, иако тешко рањен, успео да се одржи на ногама до следећег метка који га је погодио у врат, што је било први пут да је тај снајпериста пуцао два пута са истог места.

        То је омогућило снајперисти ВЈ да открије положај непријатеља и да га ликвидира.

        Напад припадника ОВК био је силовит и ОВК је заузела караулу, али није успела да дубље продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада.

        Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200.

        Пролећа 1999., на свега стотинак граничара ударили су терористи ОВК, тако и припадници регуларне албанске војске и NATO снага.

        Агресори су такође на располагању имали 24 хеликоптера типа Апач, 30 тенкова, 24 оклопна транспортера и 24 вишецевна бачача и 67 дана су дејствовали на наше војнике.

        У одбрани границе од тог, далеко надмоћнијег непријатеља, живот је изгубило 108 припадника војске Југославије.

        Караулу Кошаре напала је оперативна група „Јастреб”, из састава NATO снага, која је бројала око 5.000 људи, уз око 5.000 припадника ОВК, као и припаднике регуларне албанске војске, а у њиховом саставу били су и хеликоптери „Апач”, „Блек хок”, авиони „А10 Тандерболт”, који су сручили ватру на нашу 125. моторизовану бригаду.

        Споменик је подигнут на иницијативу Савеза борачких организација Србије

        Караула је лоцирана на обронцима Проклетија, недалеко од Ђаковице и Дечана.

        У том тренутку на фронту је било нешто више од 100 припадника граничних јединица ВЈ а због жестоких напада из ваздуха, али и диверзија ОВК, већа помоћ није могла одмах да стигне.

        После пада карауле, стигло је појачање од више стотина припадника Војске Југославије из пешадијских и специјалних јединица, тако да је линија фронта стабилизована 19. априла и није било већих померања до краја рата.

        Прислушкивањем радио веза Војска Југославије је установила да су артиљерију и минобацаче, веома прецизно наводили људи који су говорили италијански и француски.

        Извиђачи су на непријатељским униформама виђали италијанске, француске, турске, британске и ознаке Армије БиХ са љиљанима.

        Свест да уколико падне линија фронта на Кошарама, крећу много озбиљнији сукоби са ОВК и NATO, са неизвесним крајем, држала је морал на високом нивоу.

        Војска Југославије је често ишла у нападе по леденој киши, мразу, магли и снегу дубине један метар и бранила сваки положај до последњег тренутка - што је додатно утицало на пад морала код непријатеља.

        Циљ нападача, ОВК, NATO-а и албанске војске био је да се продре у Метохију и да се снаге Војске Југославије, до тада маскиране и добро сакривене, натерају на отворену борбу у којој би до изражаја дошла технолошка предност NATO авијације.

        Главнину граничних јединица на Кошарама пре битке чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су служили војску од марта 1998. године и имали су углавном по 19 или 20 година, а у бици за Кошаре у редовима ВЈ борио се велики број добровољаца из земље и иностранства.

        Битка за Кошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошара.

        Танјуг

Вучић најавио подизање споменика јунацима са Кошара

        Председник Србије Александар Вучић најавио је данас формирање Одбора за подизање централног споменика погинулим војницима у одбрани карауле Кошаре 1999. године и додао да ће донети и одлуку о додели споменице, како би се држава правично одужила свим „јунацима Кошара”.

        Након откривања споменика у Дебељачи војнику Војске Југославије Тибору Церни, који је погинуо 29. априла 1999. на Кошарама, Вучић је рекао да Србија дугује велику захвалност његовој породици и да тим спомеником показује да и са великим закашњењем уме да памти и чува своје јунаке.

        Вучић је у говору истакао да је историја Србије пуна славних битака које су допринеле да Србија постане независна и слободна и да народ зна да цени слободу јер зна колико је крви проливено и колико је жртава пало за ту слободу.

        „Ми, грађани Србије, неретко мислимо да је слобода заувек дата и заборавимо на дуг онима који су слободу сачували а који нису чували свој живот бранећи отаџбину”, рекао је Вучић.

        Он је захвалио и друговима Тибора Церне који су бранили караулу Кошаре и парафразирао британског ратног премијера Винстона Черчила рекавши да никада толико пуно људи није дуговало толико много, тако малој групи људи.

        Вучић је рекао да је на Кошарама за време битке погинуло укупно 108 припадника ВЈ, а да је Церна имао свега 20 година када је погинуо.

        „Рећи колики је наш дуг према њему није могуће, јер је имао 20 година. Имао је 20 пута 20 недосањаних снова, 20 неостварених будућности... Дугујемо му све јер је 28. априла 1999. урадио нешто што прави разлику између човека и јунака, нешто што чини да смрт не буде крај, него почетак вечности. Стао је пред метак и изговорио највећу реченицу тог малог, прљавог и неописиво страшног рата који нам је агресор наметнуо. Рекао је да за ову земљу вреди умрети”, рекао је Вучић и додао да је Дебељача мало место колико је великог човека изнедрило.

        Говорећи о бици за Кошаре, Вучић је ту борбу назвао српски Термопили, други Косовски бој и додао да су припадници ВЈ успели да зауставе не само Ослободилачку војску Косова, већ и Легију странаца и албанске тенкове, али да нико није успео да се пробије даље од Кошара.

        „Ова земља има дуг да их памти и да покаже да данас за њу вреди живети као што је тада било вредно умрети”, рекао је Вучић и додао да је сваки нови успех, нови корак напред и нова фабрика доказ за то.

        Вучић је рекао да је подизањем споменика Тибору Церни држава том војнику одала тек трунку захвалности која му следује.

        Танјуг