Монтенегрини сумњиче Вујановића да је прећутао орден СПЦ
ПРЕДСЕДНИК ЦРНЕ ГОРЕ МЕЂУ 78 ДОБИТНИКА ОРДЕНА СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА ПОВОДОМ 17. ВЕКОВА МИЛАНСКОГ ЕДИКТА
Филип Вујановић
- Филип Вујановић орден још није примио јер није присуствовао прослави у Нишу, а до доделе није дошло ни у Подгорици где је патријарх Иринеј учестовао у церемонији освештања Храма Христовог васкрсења
- „Реч је о старој и више пута примењиваној пракси да се о великим пригодама и датумима одликују шефови држава одређеним црквеним одликовањима. У томе што је председник Вујановић добио орден заједно са председником Николићем, нема никаквог изузетка или спектакуларсности”, објаснио је председник Правног савета Митрополије црногорско-приморске Велибор Џомић
ПРЕДСЕДНИК Црне Горе Филип Вујановић није обавестио јавност да му је Српска православна црква (СПЦ) доделила Орден Светог цара Константина.
Није то учинио иако његов кабинет редовно обавештава о његовим активностима и признањима, као што је било у случају када је примио златну плакету „Личност године региоина 2012” од Агенције за избор за најбоље менаџере и привреднике БиХ, југоситочне Европе у Сарајеву или одликовање Витеза Великог Крста краљевског реда Франсоа И који додељује Константинов ред Светог Ђорђа у Лондону.
Српска православна црква је, према писању српских медија, одлучила да одликује 78 особа, поводом прославе 17 векова Миланског едикта.
Уредба СПЦ предвиђа да се Орден Светог Цара Константина „додељује лицима која су допринела слободи вере и уопште унапређењу људских права и слобода”.
Ордење је, како је званично објашњено, подељено у знак благодарности за учешће у прослави 1.700 година Миланског едикта, 6. октобра, након литургије коју је водио васељенски партијарх Вартоломеј испред храма Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу.
Осим Вујановића, који није присуствовао прослави у Нишу, орден од патријраха Иринеја добили су његове колеге - православни патријарси, председник и премијер Србије Томислав Николић и Ивица Дачић, председник Републике Српске Милорад Додик, те престолонаследник Александар Карађорђевић.
Међу носиоцима ордена су јавности мало познати одлазећи генерални конзул Србије у Чикагу Деско Никитовић и Београђанин грчког порекла Диогенис Валаванидис „за вишедеценијско залагање на заштити српског наслеђа“, али и Економски факултет Универзитета у Нишу, „за неговање и ширење светосавља”...
Иако су православни патријарси, међу којима и српски Иринеј, сутрадан присуствовали прослави у Подгорици, ни тада Вујановићу није уручено одликовање.
На питање на основу којих критеријума је Вујановићу додељен орден, координатор Правног савета МЦП протојереј-ставрофор Велибор Џомић казао је да је Свети архијерејски Синод поводом јубилеја Миланског едикта донео одлуку да више државника, а посебно државници из Црне Горе и Србије, с обзиром на то да су се у Нишу и Подгорици одржавале свечаности, одликују високим црквеним одликовањем.
„Реч је о старој и више пута примењиваној пракси да се о великим пригодама и датумима одликују шефови држава одређеним црквеним одликовањима. При том, треба узети у обзир да то јесте црквени орден, али да је реч о првом хришћанском владару (Констатин), који је објавио слободу хришћанства и да се на тај начин указује поштовање не само њима као личностима, већ и државама на чијем су челу. То је пракса у свим хришћанским црквама. У томе што је председник Вујановић добио орден заједно са предсједником Николићем, нема никаквог изузетка или спектакуларсности”, казао је Џомић.
Он није могао да прецизира када ће Вујановићу орден бити и формално уручен.
„Као што је познато, било је и других који су одликовани, а нису им из објективних разлога уручена одликовања. У међусобној комуникацији утврдиће се време и начин када ће одликовање бити уручено”, казао је Џомић.
Он је појаснио да је из Црне Горе орден добио само Вујановић и да се ради о новоустановљеном признању.
„Они су први добитници, јер је орден установљен поводом тог великог јубилеја. Вероватно ће према заслугама и убудуће и други државници који заслуже тај орден бити носиоци таквог одликовања. Дакле, реч је о једном новом јубиларном ордену због ове велике прославе, који је недавно установљен”, казао је Џомић.
Из Вујановићевог кабинета нису одговорили на питање „Вијести” да ли је било договора о начину уручења ордена.
Вујановић је у више наврта реаговао на Иринејеве ставове према Црној Гори као држави и Црногорцима као нацији.
Тако је Иринеј, у интервјуу НИН-у 5. октобра, казао да „Црна Гора иде својим путем, а видеће се где ће отићи Црногорци и да ли ће постати Италијани, ватиканци, можда и Албанци”.
Патријарх СПЦ је истакао да Црне Горе не би било да није било Митрополије црногорско-приморске (МПЦ) и напоменуо да је Вујановићу пренео да, „ако Црногорци хоће да се одрекну било какве везе са српством, из свог наслеђа морају да избришу Светог Петра Цетињског, Његоша и краља Николу, који су говорили да су Срби“.
„А ако њих избришу, питање је шта је остало, шта је онда Црна Гора”, казао је Иринеј.
Наводећи да српска црква у Црној Гори постоји готово 800 година, патријарх је казао да је захтев да се МЦП сада региструје код црногорских власти, као да је настала ових дана, више него апсурдан.
Након тога Вујановић је оценио да је став Иринеја „забрињавајући”.
„Иринеј не може да оспорава црногорску нацију. Свако оспоравање је увреда за Црногорце”, прокоментарисао је Вујановић.
Према речима Вујановића, очито је да се у Србији негирају Црногорци као нација, али, како је објаснио, не треба Црна Гора, због тога, да улази у конфронтације са Србијом.
