МАРКОВИЋ: Расмусен у Подгорици - последња опомена Ђукановићу?

ДАНСКИ ЈАСТРЕБ У СЛУЖБИ АМЕРИЧКЕ ИМПЕРИЈЕ СТИЖЕ УОЧИ ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА У ЦРНОЈ ГОРИ

• Андерс Фог Расмусен долази у Подгорицу неколико дана пред локалне изборе. Његова посета или је подршка, или последња опомена режиму. Империја је и те како осоколила своје помоћне играче да ударе по главном играчу и империје
• Мишко Перовић тај посао одрађује већ неко време, а Ранко Кривокапић је у то седло ускочио недавно. Они су џокери империје преко којих се Ђукановић покушава моделирати и управљати његовим будућим корацима
• Будућност уласка Црне Горе у NATO неће се ипак авати на релацији Брисел-Подгорица, већ у троуглу Вашингтон-Берлин-Москва
• Зато је и индикативан долазак Расмусена у Црну Гору у овом тренутку. Да ли је ту да да подршку неком другом (а не Ђукановићу) - некоме ко ће империју регенерисати и вратити поверење грађана у „систем“, некоме ко мора да заврши козметичке промене сличне онима у Хрватској

        НЕОЛИБЕРАЛНИ јастреб Андреас Фог Расмусен слијеће у Подгорицу у предвечерје локалних избора. Уз то, тај дански јастреб у служби америчке империје заузима једно од најважнијих мјеста у институционалној хијерархији, обавља функцију генералног секретара NATO савеза од 2009 године.

        Велики противник државе „социјалне правде“ Расмусен је од 2001.-2008. као премијер Данске, служио америчкој империји, која је фактички окупатор ЕУ, у свом пуном капацитету.

        Реформе које је спровео у Данској, што је само плеоназам за наметање нових неолибералних финансијских окова својим грађанима, довеле су Данску до велике социјалне раслојености, што није никако била карактеристика „скандинавског економског модела“.

        Беспоговорна подршка Бушу у инвазији на Ирак 2003., монтирање лажних обавјештајних података данских безбједоносних служби о оружју за масовно уништење које је наводно имао Садам Хусеин, овог скандинавског политичара су ставиле руку под руку са још једним америчким „специјалцем“ са тих географских простора Карлом Билтом.

        Расмунсен је обављао све прљаве послове који су били потребни  империји, као између осталог и посао провоцирања  муслимана послије низа погрдних карикарура о Мухамеду у Јиланд-Постену, водећем дневном листу у Данској, све са циљем дизања тензија и ширења страха и панике у Европи од тероризма. Дакле, радио је по диктату Вашингтона.

        Такав посао га је кандидовао за генералног секретара NATO савеза, гдје у самом врху до најважнијих документа, по ријечима швајцарског проф др историјских наука Данијела Гансера, имају приступ само Американци.

Пише: Саша МАРКОВИЋ,  политиколог и аналитичар из Будве, aутор књиге „Манифест против империје“ 

        О каквом се политичару и човјеку ради, илуструје и недавно свједочење предсједника Руске федерације Владиира Путина. Наиме, на перманентне прозивке руског државног врха од стране Расмунсена поводом припајања Крима Русији, Путин је нагласио да не жели полемисати са човјеком који га је тајно снимао диктафоном, на једном од састанака који су имали на захтјев Расмусена.

        О каквом се профилу политичара ради, најбоље потврђује чињеница да Расмусен и није неко ко представља данску елиту. Дански режисер Ларс вон Трир, један од најважнијих аутора на свијету,  у свом посљедњем филму, Нимфоманка, у једном сегменту даје посебн осврт на Русију и православље, говорећи кроз ријечи главног глумца, да „свјетлост зрачи“ ако се окренемо према истоку.

        Истоку, прецизније Русији која се враће вриједностима времена посљедњег цара Николаја  и која је бољшевизам препознала као окове у којима је био заробљен руски народ. Царева мајка је била Данкиња, Царица Марија Фјодоровна (принцеза Дагмар од Данске). Та веза је дубоко усађена у пријатељство и симпатије Данаца и Руса.

        Наравно, Расмусен не представља нити данску елиту, нити дански народ. Он је један од низа политичара „канаваца“ произведених у епруветама обавјештајних агенција империје.

        Није их мало, сјетимо се само поменутог  Карла Билта, или  Николаса Саркозија, због чије се политике Де Гол сигурно преврће у гробу, па Мартија Ахтисарија, Хавијера Солане… има их читава књига за набрајање.

        Дакле, тај господин долази у Подгорицу, како је наглашено на неколико дана пред локалне изборе. Његова посјета - јасно је и лаицима - или је подршка, или посљедња опомена режиму. Нијесам сигуран чему бих превагнуо. Империја је и те како осоколила своје помоћне играче да ударе по главном играчу и империје.

        Мишко Перовић тај посао одрађује већ неко вријеме, а Ранко Кривокапић је у то седло ускочио недавно. Они су џокери империје преко којих се Ђукановић покушава моделирати и управљати његовим будућим корацима.

        Како сам у више својих текстова и излагања наглашавао, будућност уласка у NATO неће се ријешавати на релацији Брисел-Подгорица, већ у троуглу Вашингтон-Берлин-Москва.

        Заклињање црногорског државног врха у опредијељеност ка NATO интеграцијама заправо је заклињање на послушност америчкој империји. О уласку у NATO одлучују други.

        Зато је и индикативан долазак Расмусена у Црну Гору у овом тренутку. Да ли је ту да да подршку неком другом. Некоме ко ће империју регенерисати и вратити повјерење грађанима у „систем“, некоме ко мора да заврши козметичке промјене сличне онима у Хрватској.