Лукшић спасавао Прву банку Прве Фамилије

ГРАЂАНИМА ТОВАРИЛИ ДУГОВЕ ДА ПОРОДИЦА ЂУКАНОВИЋ НЕ БИ ИЗГУБИЛА

Игор Лукшић

           ПОВОЉНОМ кредитном аранжману Светске банке у износу од 60 милиона евра Црна Гора није имала приступ две године, јер државни званичници нису задовољили један од кључних услова: да среде стање у Првој банци или да из ње извуку депозите.

           У допису Игору Лукшићу, тадашњем министру финансија, Светска банка је у мају 2010. године изразила „дубоку забринутост“ због велике изложености државе према Првој банци. Због значајног износа државних депозита, банка коју контролише породица бившег премијера Миле Ђукановића постала је фискални ризик за Црну Гору.

           Средити стање у банци подразумевало је три опције: увести принудну управу у банку и довести независног стратешког инвеститора, докапитализовати банку од стране државе и увести принудну управу до приватизације или је, пак, ликвидирати. Уместо тога, Влада је одлучила да повуче депозите из Прве банке.

           Светска банка је сматрала да је довољно учињено, те је почетком септембра 2011. године одобрила кредитни аранжман.

           Докапитализација или принудна управа би значила да фамилија бившег премијера може изгубити своје позамашне инвестиције у банци.

           Када је сличан захтев Влада упутила Међународном монетарном фонду, добила је одговор да мора одмах увести принудну управу. Уместо да је реално уведе, Влада Црне Горе се определила за комерцијалне кредите.

           Овакав потез је Црну Гору коштао милионе јер је значајно повећао спољни дуг. Прва банка је за владу била банка која није смела пропасти.