Ђукановић по значају за Црну Гору између - Његоша и Тита

„МИЛОВ КАРДЕЉ” - СВЕТОЗАР МАРОВИЋ - НАЈАВИО

ПРЕКРАЈАЊЕ УСТРОЈСТВА СПЦ У ЦРНОЈ ГОРИ

  • Маровић саопштио да је истраживање које је наручио ДПС показало да су грађани Црне Горе на питање - коју особу сматрате најбољим представником вредности у земљи - одговорили да су то: Његош, Мило Ђукановић, Јосип Броз Тито, Краљ Никола, Свети Петар Цетињски, Марко Миљанов и Књаз Данило
  • У име ДПС објавио: да је црној Гори потребна православна црква, са седиштем у Црној Гори, посвећена њеном добру и напретку, црква која би додатно афирмисала идентитет модерне Црне Горе као самосталне државе

         ЦРНОЈ Гори треба православна црква као духовни стожер верујућег већинског становништва која не дели, него сабира, која је део Црне Горе, као што је била незаобилазно одлучујући фактор у њеној историји и очувању слободе.

         Таква православна црква, са седиштем у Црној Гори, посвећена њеном добру и напретку, отворена за све верујуће, у добрим односима са најближим верским заједницама и црквама, додатно би афирмисала идентитет модерне Црне Горе као самосталне државе, равноправних грађана и вероисповести.

         Ово је, у уводном излагању на седници Савета за праћење реализације изборног програма ДПС-а, посвећене идентитетским питањима у Црној Гори, изговорио потпредседник те партије - „Ђуаконовићев Кардељ” Светозар Маровић.

         Он је истовремено представио резултате истраживања Ипсос Стратеџик маркетинга, које је за потребе те партије рађено на тему идентитетских питања.

         Маровић је саопштио да су грађани Црне Горе на питање - коју особу сматрате најбољим представником вредности у овој земљи - одговорили да су то: Његош, Мило Ђукановић, Јосип Броз Тито, Краљ Никола, Свети Петар Цетињски, Марко Миљанов и Књаз Данило.

         Посебан проблем, како је навео је чињеница да је Црна Гора, „као независна међународно призната држава је вољом цркве коју представља Митрополија црногорско-приморска подељена на више епархија, па грађанин Пљеваља припада Милешевској епархији, а један део грађана Херцег Новог херцеговачкој епархији које се налазе у другим, суседним земљама, што може имплицирати недостатак разумевања за јединственост Црне Горе као независне државе и показивање тенденције да црквена власт не жели пратити логику добрих односа са матичном државом на чијој територији пасторално делује, иако је то у историји и традицији православља доминантна карактеристика којом се потврђује искрена приврженост и лојалност цркве држави”.

         „За нас у ДПСу је важно да се сва та питања са свим верским заједницама и православном као највећом, уреде на правни и цивилизовани начин, укључујући и отворено питање имовинског садржаја које треба решавати непристрасно, владавином закона и права, оценио је Маровић.

         „Истраживања јасно показују да већина грађана сматра да би црква и верске институције морале бити одвојене од државе у већој мери, 55 одсто сматра да би требале бити још више одвојене, док 32 одсто сматра да би требале бити у већој мери спојене. Чак 60 одсто Срба сматра да треба да буду одвојене, иако мотиви таквог става могу бити у потреби да се црква дистанцира од државе која је независна. А податак да 31 одсто Црногораца жели да буду више спојене и држава и црква значи потребу да се држава више меша у питања цркве или због тога што један део Црногораца сматра да црква није била на страни државе у оној мери у којој су они очекивали, казао је Маровић.

         Маровић је рекао да је истраживање показало да Црну Гору својом домовином сматра 87 одсто њених грађана.

         „Наравно, то не би требало да завара јер један део грађана, већином српског националног осећања, њих 26 одсто, и данас Црну Гору не сматра својом домовином или они који је сматрају можда је доживљавају на идентитетски другојачији начин, као део неког прижељкиваног, носталгично ширег савеза или заједнице”, казао је Маровић.

         Према истраживању Ипсос Стратеџик Маркетинга, како је навео, на питање да ли је са економског аспекта одлука о независности била исправна, 60 одсто испитаника је одговорило да јесте, а 29 да није, од чега присталице СНП-а и Нове српске демократије, њих 85 одсто, одговорили су да је то за њих лоша одлука.

         Вијести
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари