Амфилохије: Као и Његошево, и наше се време носи са европским и азијатским ураганом

ПОЧЕО ЧЕТВРТИ САБОР ПРАВОСЛАВНЕ СЛОВЕСНОСТИ И  КУЛТУРЕ И СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ „ТРГ ОД ЋИРИЛИЦЕ”

• Старешина Вазнесењске цркве у Херцег Новом Радомир НИКЧЕВИЋ: „Људско биће има посебно мјесто међу Божијим створењима. Удахнуо сам Свој Дух у тебе, каже Господ човјеку, тражећи од њега да све што ствара, ствара словесно, разумно у љубави и истини. То су четири стуба на којима се грађевина Трга од ћирилице, као духовни град у великим мукама и искушењима, темељи, гради и непоколебљиво утврђује у Херцег Новом као живој институцији српског народа и свих добронамјерних људи”
• Митрополит АМФИЛОХИЈЕ: „Тешко је разабрати који је ураган данас снажнији, моћнији. Азијатски траје од Косовског боја 1389. године и прожима сва европска збивања. То потврђује и оно што се догодило послије распада бивше Југославије у БиХ и на КиМ, када је Косово проглашено независним и по први пут у историји постало већински исламски простор. Његош је већ знао шта ће се догодити, предосјетио је значај реченице у Горском вијенцу „надање је наше закопано на Косову”
• Четврти Сабор ЈЕ у знаку црквено-народних годишњица: 170 година од штампања Горског вијенца, 1190 година од рођења Светог Кирила Солунског, 590 година од упокојења деспота Стефана Лазаревића и 330 година од ослобођења Херцег Новог од Турака

          У ПОРТИ Цркве Вазнесењске у Топлој у Херцег Новом свечано је отворен „Трг од ћирилице”.

          У име домаћина, присутнима је пожелио добродошлицу протојереј стафрофор Радомир Никчевић старешина Цркве у којој је одржано ово сабрање. Отац Радомир је позвао да у окриље Цркве која се бори за људску свијест и памћење, и овим Сабором покажемо да је свако од нас позван да буде сарадник Божији на безброј начина и поља ради душевног укрјепљења овог народа.

          „Људско биће има посебно мјесто међу Божијим створењима. Удахнуо сам Свој Дух у тебе, каже Господ човјеку, тражећи од њега да све што ствара, ствара словесно, разумно у љубави и истини. То су четири стуба на којима се грађевина Трга од ћирилице, као духовни град у великим мукама и искушењима, темељи, гради и непоколебљиво утврђује у Херцег Новом као живој институцији српског народа и свих добронамјерних људи”, истакао је отац Радомир.

          Овогодишњи „Трг од ћирилице” свечано је отворио Високопреосвећени архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије бесједом о Светом Петру Другом Петровићу Његошу, Ловћенском Тајновидцу и јубилеју 170 година „Горског вијенца”.

          Високопреосвећени Митрополит је подсјетио да Горски вијенац почиње посветом Праху оца Србије, те је везивање Његоша за Карађорђа од изузетног значаја па и овај јубилеј треба повезати са 200 годишњицом мученичке смрти Вожда у Радовањском Лугу.

          „Свеукупна историософија Петра Другог Петровића Његоша, његово богословље, поимање и схватање сопственог српског народа је оно што је важно не само за Његоша и његово вријеме већ и за наше вријеме, што се нарочито види и огледа у Горском вијенцу. Косовски завјет, како га ми називамо, и Косово са Милошем Обилићем и Лазаром Хребљановићем основна је потка Његошеве мисли”. Нада више нема ни у кога до у Бога и у своје руке. Надање се моје закопало на Косову у једну гробницу”. Његош има пророчко осјећање Косова, као и за свеукупна збивања свога времена”, истакао је Митрополит.

          Високопреосвећени је казао да се Његош суочавао са истим егзистенцијалним реалностима са којима се и ми данас суочавамо и да је то најбоље описао 1850. у једној реченици „Ја сам мученик послије два урагана, европејског и азијатског” коју је написао послије посјете Италији.

          „Тешко је разабрати који је ураган данас снажнији, моћнији. Азијатски ураган траје код нас на Балкану од Косовског боја 1389. године и прожима сва европска збивања. То потврђује и оно што се догодило послије распада бивше Југославије у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, када је Косово проглашено независним и по први пут у историји је постало већински исламски простор. Његош је већ знао шта ће се догодити, предосјетио је значај реченице у Горском вијенцу „надање је наше закопано на Косову”. Он је судбину свог народа и саме Црне Горе доживјео као Косовски збјег”, рекао је митрополит Амфилохије.

          Митрополит је истакао да је оно што је битно за Горски вијенац - да је Његош хришћански мислилац и писац, који је основне истине вјере хришћанске дубински доживио. С једне стране, он брани праву вјеру а са друге себе и свој народ од онога што назива лажном вјером против које се бори.

          “Дакле, Горски вијенац је заиста дубински доживљена тајна сопственог народа и опште човјечанства. Данас многи Његоша или превиђају, посебно у Црној Гори, и проглашавају за геноцидног писца, не схватајући сву ширину његовог схватања не само хришћанства него и ислама. Нико није тако дубоко доживио ислам и у исто вријеме сву трагику сукоба крста и полумјесеца”, казао је високопреосвећени и истакао да је Његош схватио трагику која се прелама преко Европе и Азије, преко бића његовог народа који је сачувао оно што је примио од својих предака или промјенио вјеру  .

          „Нико није тако доживио трагику људског бића и постојања на земљи као Његош, а са друге стране - нико није тако изразио дубоку вјеру у побједу истине над лажју, правде над неправдом, Бога над сатаном, љубави над мржњом и све то записао у Лучи микрокозма и усто вријеме у Горском вијенцу”, казао је завршавајући своју бесједу митрополит Амфилохије.

          Овај четврти Сабор ћириличне словесности, православне културе и српске историје у знаку је црквено-народних годишњица:  170 година од штампања Горског вијенца, 1190 година од рођења Светог Кирила Солунског, 590 година од упокојења деспота Стефана Лазаревића и 330 година од ослобођења Херцег Новог од Турака.

          „Трг од ћирилице” се одржава у организацији: Митрополије црногорско-приморске, ИИУ „Светигора”,     Црквене општине Топаљске, Удружења књижевника Црне Горе и Удружења издавача и књижара Црне Горе, а уз подршку добротвора: Министарства спољних послова Републике Србије и његове Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Општине града Херцег Новог.

          Ово је највећа и најсадржајнија манифестација посвећена очувању Српског језика и ћирилице у региону и трајаће до 28. августа.

          http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-njegos-se-sucavao-sa-is...