НИКОЛИЋ: Србија добила 995 милиона евра најповољнијих кредита и слободних средстава

ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ ПРЕЗАДОВОЉАН РЕЗУЛТАТИМА ДОНАТОРСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ У БРИСЕЛУ

Томислав Николић

• „Прикупљено је укупно 1. 846 милиона евра, од тога 995 милиона за Србију, што најповољнијих могућих кредита, што потпуно слободних средстава, која се додељују да се извучемо из невоље и отклонимо све последице поплава“, рекао је Томислав Николић
• ФИЛЕ: Европска унија ће издвојити укупно 195 милиона евра за санацију штета. Ради се искључиво о новцу од институција ЕУ и у ту цифру не улазе донације појединачних чланица.
• ФИЛЕ: Од укупно 195 милиона евра, 85 милиона биће издвојено за БиХ, 80 милиона за Србији, а 30 милиона ће се тицати регионалних мера за намиривање штете. ЕК је затражила од земаља чланица додатних 123 милиона евра за даљу обнову и превенцију поплава

            ПРЕДСЕДНИК Србије Томислав Николић изјавио је вечерас да је за Србију на Донаторској конференцији у Бриселу опредељено 995 милиона евра најповољнијих кредита и потпуно слободних средстава и да је због тога веома задовољан и поносан.

             „Прикупљено је укупно 1. 846 милиона евра, од тога 995 милиона за Србију, што најповољнијих могућих кредита, што потпуно слободних средстава, која се додељују да се извучемо из невоље и отклонимо све последице поплава“, рекао је Николић Тањугу.

            Он је истакао да је срећан и задовољан што је идеја о донаторској конферецији, колико год се неком чинила бесмислена, па чак и некима у Србији, у свету је одјекнула „тако какав је и углед Србије“.

             „Било је задовољство у сали слушати како нам са поштовањем и похвалама за све сто Србија чини говоре људи из Јапана, САД, Катара, Русије, Кине, цео свет је био пред нама и цео свет је одао поштовање Србији“, рекао је председник.

            Он је навео да је Србија све то заслужила у претходне две године, али да ће морати да оправда поверење и убудуће и подсетио да ће за шест месеци бити одржана још једна донаторска конференција, на којој ће се видети на који начин су искоришћена средства.

            Николић је навео да је у свом говору на почетку конференције рекао да је поносан на оно што данас доживљава Србија, и истакао да је током конфернеције постајао све поноснији, јер се цео свет окупио на нашој невољи.

             „Веома сам захвалан“, рекао је Николић и подсетио да је тражио да се конференција организује за Србију, БиХ и Хрватску, која је одустала и да је то јасан знак да Србија жели да поново буде не само лидер на Балкану или у земљама бивше Југосалвије, већ да поново окупи те државе на заједничкним циљевима, како бисмо заборавили да смо икад имали било какав сукоб.

            Он је истакао да ће новац који Србија буде добила бити потрошен искључиво на намене за које их они опредељују.

             „Све ово све тече уз пуно саосећања са Србијом и БиХ и са пуно жеље да ово премостимо и што пре да преболимо. Ови људи су овде јасни и изричити, они желе да ми тај новац утрошимо искључиво на намене за које их они опредељују и мислим да је на нашим владама да о томе размишљају јер не сме да нам се деси да на било који начин изиграмо поверење које је очигледно толико велико да су се одлучили да први пут у историји направе овакву донаторску конференцију“, рекао је Николић.

            Конференција је почела данас око 15 часова филмом о поплавама и међународним реакцијама.

            Николић захвалио се на почетку учесницима на солидарности и подршци Србији и БиХ и истакао да је поносан председник Србије, земље чија је исправна и чврста позиција у Бриселу окупила њене пријатеље.

            Он је обавестио учеснике конференције да је Влада Србије након темељних процена и у сарадњи са ЕУ и УН сачинила је Извештај и процену штете у погледу поплава и да она износи 1,5 милијарду евра.

             „Посебно су погођени стамбени сектор, здравство, образовање, пољопривреда, систем за одбрану од поплава, рударство и енергетика, производња и трговина, водоснабдевање, отпадне воде и отпад, животна средина, саобраћај и комуникације. Са непосредним последицама поплава носићемо се годинама, а сасвим је извесно да ће ова природна катастрофа изазвати рецесију у српској економији“, упозорио је Николић.

            Директор Канцеларије за обнову и помоћ поплављених подручја Марко Благојевић подсетио је да је 57 грађана смртно страдало, док је број повређених и расељених људи многоструко већи.

            Благојевић је навео да је укупна процењена штета у Србији 1,5 милијарди евра, да је 49 општина претрпело штете од поплава, да је потпуно уништено 485 домова и да је више од 16.000 станова и кућа донекле оштећено те да се вредност штете само у том сектору процењује на 227 милиона евра.

            Он је навео да је погођено 74 здравствених установа, штета је нанета и у 35 образовних установа, да је више од 12.000 хектара земљишта је постало неупотребљиво за обрађивање, као и да је оштећен део путева и пруга.

             „Потребно је да нам се врати осећај нормалности“, поручио је Благојевић донаторима и истакао да ће се прикупљена средства трошити транспарентно и одговорно. „Сваки цент отићи ће тамо где је најпотребнији“, обећао је Благојевић.

            Председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић изјавио је да ће обнова БиХ и Србије после катастрофалних мајских поплава бити могућа само ако се буде радило заједно и захвалио на солидарности и подршци.

             „Природна катастрофа која нас је задесила није познавала границе, али ни одговори влада нису познавали границе. Било је сарадње и солидарности током поплава, а она се наставила и кад се вода повукла“, рекао је Изетбеговић на Донаторској конференцији.

            Европска унија ће издвојити укупно 195 милиона евра за санацију штета, изјавио је комесар за проширење ЕУ Штефан Филе.

            Он је рекао да се ради искључиво о новцу од институција ЕУ и да у ту цифру не улазе донације појединачних чланица.

             „Од укупно 195 милиона евра, 85 милиона биће издвојено за БиХ, 80 милиона за Србији, а 30 милиона ће се тицати регионалних мера за намиривање штете“, рекао је Филе и додао да је ЕК затражила од земаља чланица додатних 123 милиона евра за даљу обнову и превенцију поплава.

            Филе је поручио да је на Србији и БиХ, које су погођене поплавама, одговорност да та средства што боље примене и најавио да ће за шест месеци бити одржана конференција на којој ће се оценити како су средства искоришћена.

             „Србија и БиХ би требало да се укључе у европски систем цивилне заштите како би се усвојила најбоља пракса, хармонизовале процедуре са државама чланицама ЕУ и на тај начин развиле капацитете за сопствене механизме заштите“, рекао је Филе.

            Словеначка премијерка Аленка Братушек позвала је међународну заједницу да хитно делује, уз поруку да су нужна транспарентност и одговорност у трошењу средстава за обнову.

             „Морамо сместа да делујемо како би обнова могла да почне, пољопривредна производња да се настави, школска настава да почне на време, људи да добију смештај пре зиме“, рекла је Братушек, чија је земља један од организатора конференције.

             „Ако се све то не деси, природна катастрофа може да прерасте у социјалну катастрофу“, упозорила је она.

            Француски шеф дипломатије Лоран Фабиус је указао да инфраструктуру оштећену у мајским поплавама треба не само обновити, него изградити квалитетније тако да издрже будуће непогоде.

            Европска комесарка за хуманитарну помоћ и ванредне ситуације Кристалина Георгијева изјавила је да се сопственим очима уверила у последице поплава и поручила Србији и БиХ да нису саме у суочавању са последицама мајских поплава и да је ЕУ спремна да помогне.

            На конференцији су учествовали и бројни званичници из европских држава, САД, Јапана и представници међународних организација, као што су Уједињене нације, Светска банка, ЕБРД, ОЕБС...

            Поред председника Србије, у српској делегацији су били и први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић, министар без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, саветник председника Иван Мркић и директор Канцеларије за обнову и помоћ поплављених подручја Марко Благојевић.

            Тањуг