НИКОЛИЋ БУНЊЕВЦИМА: Нисте ни Срби ни Хрвати већ - аутентична народност

ДЕКРЕТ ИЗ 1945. ГОДИНЕ - КАДА СУ БИЛИ ПРИМОРАНИ ДА СЕ ИЗЈАШЊАВАЈУ КАО ХРВАТИ - НЕВАЖЕЋИ

• Председница Привременог органа Буњевачке националне мањине Сузана Кујунџић ОСТОЈИЋ: Бити Буњевац данас никако није лако. Кости наших предака узидане су темеље Републике Србије, наше матичне државе. Зато вас, председниче, молим да Буњевцима, који на овим просторима живе три века, помогнете да имамо своју будућност

       НА свечаној академији поводом 25. новембра 1918. када је у Новом Саду Велика народна скупштина одлучила о присаједињењу Војводине Србији, а тај датум је празник буњевачке нациналне мањине, вечерас је председник Србије Томислав Николић рекао да Србија препознаје Буњевце као аутохтони јужнослевенски народ.

       „Нисте ни Срби, ни Хрвати, вех аутентична словенска народност која има све атрибуте посебности и јединствености, свој кулурни идентитет, фоклор, историјско наслеђе“, рекао је Николић на свечности у сали Градске куће у Суботици.

       Он је нагласио да Буњевци вековима живе на овим просторима и да је њихово право да чувају своју посебност и да увек поносно истичу да су Буњевци из Србије.

       „Осећај припадности Војводини и Србији као својој матичној земљи изузетан је израз националне и патриотске свести“, рекао је председник Србије, чије су речи пропраћене апалузом.

       Николић је поручио Буњевцима да је Декрет из 1945. године, када су били приморани да се изјашњавају као Хрвати, неважећи и да им је враћено право да се, како је рекао, слободно и поносно изјашњавају као Буњевци.

       Николић је рекао да је и он лично приметио да Србија може и жели да уради много више за очување буњевачке аутохтоности, истакавши да је одавно требало извршити стандардизацију буњевачког икавског дијалекта и да је требало учинити више на отварању одељења у школама на икавици као свакодневном говору Буњеваца.

       „То је посао државе који нам мора бити приортитетан у односу на буњевачку националну мајнину, која је била међу онима које су пре 95 година пресудно допринеле да се Војводина присаједини краљевини Србији“, рекао је Николић.

       Он је навео да је на Великој народној скупштини учествовало 757 посланика националног састава готово идентичног оном који данас чини становништво Војводине, а да су међу делегатима била 84 Буњевца, три Шокца и два Хрвата.

       „То што су се до дана данашњег одржале различите националне мањине јасно говори да је Србија искрено и матерински пригрлила све националности, развијала и чувала њихову посебност, увек истичући да су њени грађани различите вере, нације, језика, културе, њено највеће богатство“, рекао је председник Србије.

       Николић је рекао Буњевцима: „Србија у којој данас поносно живите, за вас и ваша будућа поколења кућа сазидана на вашој одлуци 25. новембра и речима регента Александра, са кровом који је изградио наш Устав“.

       „Нико и никада не сме да угрози вашу и нашу заједничку кућу. Заслужили сте то својим односом према Србији, доприносом напредовању и слави наше заједничке и једине отаџбе. Нека вам је срећан празник који је златним словима уписан у историју Буњеваца, Војвођања, свих грађана Србије“, нагласио је Николић.

       Председница Националног савета Буњеваца Сузана Кујунџић Остојић уручила је председнику Србије поклон слику салаша, која је, како је рекла, обележје буњевачке наивне уметности.

       У Суботици је вечерас одржана академија поводом 25. новембра, националног празника Буњеваца, на којој је председница Привременог органа Буњевачке националне мањине Сузана Кујунџић Остојић позвала председника Србије Томислава Николића да Буњевцима помогне да имају своју будућност.

       Кости наших предака узидане су у темеље Републике Србије. Председниче, помозите нам да имамо своју будућност, рекла је Кујунџић Остојић председнику Николићу, који је присуствовао свечаној академији.

       Она је оценила да „сваки народ има своје историјске раскрснице“, а да је за Буњевце то Велика народна Скупштина из 1918. године, национални празник Буњеваца, када су 84 делегата ове националне заједнице допринела присаједињењу Бачке, Баната и Барање Србији.

       „Тај светли датум наше историје узели смо за свој национални празник, јер је свест о значају тог догађаја за Буњевце, као и целу Војводину, уткана дубоко у наш народ. Народ је те 1918. године био жељан да слободно дивани својим матерњим језиком, чува свој национални идентитет“, рекла је Кујунџић Остојић.

       Према њеним речима, Буњевци након тога нису имали „тако свету будућност каквој су се надали“, јер је после Другог светског рата, осим националнизације имовине, декретом наређено да сви Буњевци морају да се изјашњавају као Хрвати.

       „Од ожиљака из тог времена нисмо се опоравили ни данас“, оценила председница привременог органа Буњевачке националне мањине у Србији.

       Она је подсетила и да су Буњевци право на самоизјашњавање добили деведесетих година прошлог века, а да је Национални савет основан 2003. године, од када је основано 16 институција, које раде у тешким условима, месечне новине, три радијске и једна тв емисија.

       Поред тога, истакла је Кујунџић Остојић, 360 ученика изучава буњевачки говор с елементима националне културе у школама у Суботици и Сомбору, али и даље без уџбеника, јер већ шест година траје рад на стандардизацији буњевачког језика.

       Она је навела да је 1918. године Буњеваца било 84.000, а да их је данас 16.500.

       „Све што данас јесмо и што имамо - изборили смо и сачували тешком муком и страховитом упорношћу, јер бити Буњевац данас никако није лако. Кости наших предака узидане су темеље Републике Србије, наше матичне државе. Зато вас председниче, у име буњевачке заједнице молим да Буњевцима, који на овим просторима живе три века, помогнете да имамо своју будућност“, рекла је Кујунџић Остојић, испраћена аплаузом многобројних званица.