Може ли патриотски блок уопште да се обједини
Трибина у клубу Самарканд
У београдском клубу Самарканд у Улици Јове Илића 150 у четвртак 17. новембра одржана је прва у низу трибина родољубивих организација о теми „Може ли патриотски блок уопште да се обједини?’“.
На трибини су говорили представници четири организације: Бранко Тркља испред удружења Српски слободари, Владимир Кршљанин испред Покрета за Србију, Младен Обрадовић испред Отачаственог покрета Образ и Иван Ивановић испред СНП Наши.
Трибини су присуствовали чланови пеменутих, али и других родољубивих организација.
Квазиелита за личну корист бахате мањине
Бранко ТРКЉА, Удружење Српски слободари:
Тркља је истакао да Србијом управља групација од неколико хиљада повезаних и добро организованих људи, распоређених на различитим нивоима власти, од локалног до републичког, који воде главну реч у готово свим политичким партијама, медијима и институцијама националне културе.
Таква квази-елита систематски разграђује систем вредности који је заснован на моралу, бризи за човека и добробити народа и државе, и установљава другачији систем, који као свој темељ има личну корист бахате мањине.
Важан елемент успостављања таквог система вредности је урушавање свих политичких институција, док се на другој страни јача институција председника, као и обесмишљавање изборног процеса, пошто су главне опције заправо само ешалони једне исте политичке линије. Тркља сматра да овако лошем стању доприноси и недовољна повезаност родољубивих организација, које се супротстављају не много великој, али добро повезаној квази-елити.
Због тога је Тркља предложио да родољубиве организације морају међусобно чвршће да се повежу, како би искористиле снагу коју има неколико милиона незадовољих и обесправљених грађана. Основна идеја тог повезивања треба да буде морал, чија је темељ брига за људе и добробит нације.
Србија је под окупацијом, готово све странке су у `дилу` са странцима
Владимир КРШЉАНИН, Покрет за Србију:
Кршљанин је на почетку свог излагања констатовао да се Србија суштински налази под окупацијом, с обзиром на чињеницу да странци доносе кључне одлуке у инстутуцијама од виталног значаја за државу, као што су институције одбране, министарства, финансијске институције, образовне институције и медији.
Осврћући се на политички живот у Србији, Кршљанин је истакао да су готово све парламентарне политичке партије у некој врсти „дила“ са странцима, који им омогућавају опстанак, и да је заправо тај опстанак постао једини циљ политичких партија.
Као начин супротстављања тако дефинисаној окупацији, Кршљанин види стварање нове политичке елите, коју ће чинити оне организације које се нису компромитовале разним „диловима“ и чији су циљеви повезани са опстанком Србије. Међутим, Кршљанин ту види један проблем, а то је да родољубиве организације једне друге недовољно познају, тако да се њихова снага расипа.
Као решење за овај проблем Кршљанин предлаже повезивање организација око заједничких акција, па ако треба и излазак на изборе, чиме би њихово деловање постало препознатљиво.
Божји принципи за управљање државом
Младен ОБРАДОВИЋ, Отачаствени покрет Образ:
Обрадовић је истакао да је свима јасно колико је стање у Србији лоше, и да је потребно понудити решење за излаз.
Обрадовић је анализирао два могућа решења. Једно је људско решење, већ дуго познато и неколико пута примењено, оличено у разним идеологијама, политичким партијама и њиховим међусобним борбама. Показало се да примена оваквих решења у Србији доноси само заблуде, као што су били југословенство, братство и јединство, бољи жвот у ЕУ, или промене ради промена, без обзира на то какви људи ће доћи на чело државе. Овакве заблуде су, сматра Обрадовић, превише коштале Србију.
Друго решење је примена Божјих принципа у вођењу државе, који полазе од тога да је Бог домаћин света, а да државом може да управља само домаћин. Управљање државом мора да буде спој двеју служби, а то су служба Богу и служба народу, и кад год је та служба запостављана, Србија је била у великим проблемима.
Истичући примере моралних људи који су се бавили државним питањима, као што су Свети Сава и владика Николај, Обрадовић је закључио да идејна основа окупљања родољубивих организација треба да буду: школа са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем и држава са Божјим благословом.
Заједничке акције, манимо се ситних разлика
Иван ИВАНОВИЋ, СНП Наши:
Ивановић је на почетку пренео питање које му грађани свакодневно постављају, а то је: „У каквом сте односу са другим организацијама, зашто нисте заједно?“. У наставку је Ивановић истакао да се родољубиве организације често разилазе око неких суштински неважних питања, губећи тако и време и енергију.
Због тога је Ивановић подвукао да организације морају да оставе ситне разлике по страни и да се окупе око заједничких идеја, као што су борба за државу, децу и будућност. За те идеје могу да се боре само они људи који имају одговорност пред Богом, људи чврстог карактера и достојанства које нико не може да купи.
Говорећи о конкретним решењима, Ивановић је предложио да родољубиве организације покрену што више заједничких акција, истакавши пример супротстављања геј-паради, када је притисак широког фронта родољубивих организација и појединаца пресудно утицао на власт да поменути скуп откаже.
Ради повећања одјека акција у друштву, Ивановић је предложио да родољубиве организације усвоје модел према коме ће оне бити креатори догађаја, а не само страна која реагује.
На крају су се сви учесници трибине сложили да од сада имају много већу одоговорност и обавезу да у свим наредним активностим учестују заједно.
Аутор: Ратко Вуканић
