Лобанов: „Не могу да мислим Вучићевом главом - њему је јако тешко“

ПРВИ ГОСТ БГ-ЦЕНТРА ЗА РУСКЕ СТУДИЈЕ БИО ЕКСПЕРТ ИЗ РФ ЗА ГЕОПОЛИТИКУ И ПРОГНОЗЕ

Константин Лобанов

• За Западни Балкан, као класично политичко метапоље, надмећу се Запад на челу са САД, Турска и Русија, са циљем да метапоље трансформишу у геополитичко поље - простор који контролише само један актер
• У Турској постоји посебан програм „братских џамија“, у оквиру којег турске општине плаћају изградњу џамија у вашим земљама
• Русија ће пружати подршку народима који су етнички, религијски и духовно блиски руском народу
• Одговарајући на бројна питања студената, Константин ЛОБАНОВ указао да Хантингтонова предвиђања о сукобу цивилизација могу бити остварена у наредних 50 до 70 година и да су линије расцепа већ јасне
• На директно питање: да ли би Србија могла да одустане од европског пута и да изабере Русију, Лобанов је истакао да је између Русије и Србије више заједничког него између Србије и индивидуализованог Запада: „Русија нема такве егоистичне циљеве. Али, на вашем руководству је да изабере“
• На крају је подвукао: „Из угла политиколога, из угла Руса и држављанина Русије, сматрам да први човек ваше земље треба да се определи у погледу спољнополитичке оријентације што је веома тешко јер је Србија духовно са Русијом, а географски у Европи. У томе је проблем са Вучићевим избором, али пре или касније, то ће морати да се учини“

        У ЦЕНТРУ за руске студије Факултета политичких наука у Београду одржано је прво предавање откако је, крајем фебруара, ту институцију свечано отворио шеф српске дипломатије Ивица Дачић у присуству амбасадора Руске Федерације Александра Чепурина.

        Први предавач био је експерт за геополитичку аналитику и прогнозирање Константин Лобанов. Он је доктор политичких наука, професор Правног института Министарства унутрашњих послова Руске Федерације (Белгород), члан Руског друштва политиколога и експерт Војних политиколога Руске Федерације.

        Захваљујући се на указаној части, публици се шаљиво представио речима: „Ја сам и научник и полицајац“ . Публика у којој су седели студенти од бруцоша до доктораната, испунила је салу до последњег места, а од уваженог госта је највише тражила прогнозу да ли ће се руководство Србије определити за Исток или за Запад и да ли ће заиста морати да бира.

        Како се Србија нашла у овој конкретној ситуацији, професор Лобанов је претходно изложио у језгровитом предавању на тему „Геополитичка анализа стања у региону: Случај Србије и Западног Балкана“. Ево шта је рекао:

        - У геополитици, метапоље је простор на који претендује већи број великих сила, које се такмиче за утицај на том простору. За Западни Балкан, као класично политичко метапоље, надмећу се Запад на челу са САД, Турска и Русија, са циљем да метапоље трансформишу у геополитичко поље - простор који контролише само један актер. То се чини креирањем упоришних тачака и обезбеђивањем контроле над стратегијским линијама, под којима се, пре свега, подразумева инфраструктура.

        Како се овим бави колективни Запад и САД, за које је Западни Балкан стратешки важно место због јединственог географског положаја? Тако што појачава контролу над територијом и обезбеђује доминацију у региону у сфери енергетике. Познато вам је да САД промовишу течни гас и терминале које желе да направе у Хрватској, Бугарској и Грчкој. Оне, поред економских интереса, за то имају и друге интересе - војне, који су нужно прикривени. У том циљу је и промовисање политике атлантизације, односно уласка Западног Балкана у NATO.

        Какав је задатак Турске? За разлику од САД и Запада, који имају глобалне намере, Турска претендује на области које су раније припадале турској империји. То није само Балкан, него и Кавказ, Блиски Исток и турско говорно подручје у Централној Азији. Главна теза неоосманизма је - пантурцизам.

        Садашње турске власти настоје да успоставе контролу над свим територијама где доминира турски језик и да окупе око себе све исламске народе (Pax Islamica). Главни инструмент Турске је мека сила: освајање региона кроз економију, финансије и трговину. У последње време је много њихових инвестиција у Западни Балкан- и то углавном у инфраструктуру, стратешке пројекте, финансијски систем, путеве, енергетске комуникације. Наравно, трговински баланс се одржава у корист Турске.

        Друга важна полуга је демографска политика. Турска незванично реализује пројекат Зеленог коридора у Македонији, Црној Гори, Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској чија је суштина да се кроз демографију обезбеди бројчана премоћ муслимана над словенским хришћанским народима. То чине усмеравањем избеглица и формирањем кампова на овом простору.

        На пример: на сарајевској Илиџи, која је претходно очишћена од Словена, сада су кампови муслиманских избеглица. Шта имамо? Идеолошки и религијски прозелитизам, популаризацију изучавања Ислама, изградњу џамија и религијских центара.

        У Турској постоји посебан програм „братских џамија“, у оквиру којег турске општине плаћају изградњу џамија у вашим земљама. Тако је, на пример, Јабланица добила прву џамију 2005. године.

        Међутим, уз промоцију званичног Ислама, јача и промоција радикалних покрети салафизма и вахабизма са намером да се изазове тензија између муслиманског и немуслиманског становништва и тако добије повод за мешање у унутрашње ствари тих земаља.

        Трећи начин је поље образовања и хуманитарна делатност са циљем да се формира пета колона у овим срединама. Млади се школовањем интегришу у турски образовни систем и у - модел размишљања. 

        Шта ради Русија? Њен циљ није да у територијалном смислу заузме Западни Балкан како то чини Запад. У концепцији спољне политике Русије која је усвојена 2016. године наводи се да Русија са земљама Западног Балкана подржава економско-енергетску сарадњу. Полаже у то велике наде, а нарочито у „Турски ток“ кроз чија два крака треба да протиче 31 милијарда кубних метара гаса. Потребе Србије, како је рекао ваш председник Александар Вучић, су две милијарде, односно, уз јачање привреде - три милијарде.

        Ако пројекат „прође“, биће довољно гаса за све на Балкану и даље на Запад ка Италији и Аустрији.

        Други циљ Русије је да земље Западног Балкана буду војно неутралне и нема намеру да успоставља базе, попут Бондстила.

        Трећа тачка је садејство политици очувања националне самобитности и реинтеграције. Ова позиција је веома важна!

        Сви одлично знате да је у Европи миграциона криза, а Балкан је на линији тих миграција са Блиског Истока и Северне Африке (што је политика Турске и Саудијске Арабије коју сам поменуо). То представља проблем за Србе баш у погледу очувања националног идентитета који би могао да се раствори.

        Русија ће свакако подржати реинтеграцију свих Срба у оквиру Републике Србије.  

        И, последња тачка су хуманитарни односи - чиме се и ми данас овде бавимо.

        Да закључимо: у основу геостратегије колективног Запада је идеја одржавања и јачања глобалног лидерства освајањем нових пространстава системом решења за потчињавање региона мерама економског, војно-политичког и војног карактера; Турска успоставља ексклузивни положај у регионима који се ослањају на њене границе и за то користи меку силу; Руској Федерацији иде у прилог војно неутрални статус Западног Балкана, укључујући Србију да би реализовала своје економске пројекте који су корисни за све стране које у њима учествују.              

        Турска и Запад имају одређене успехе у својим кампањама, а исход ће зависити од тога како ће оформити упоришне тачке и обезбедити контролу над стратегијским линијама.

        Каква ће бити геополитичка оријентација земаља Западног Балкана зависи од тога чему ће се приклонити владајуће елите. У том смислу је важно и јавно мњење, односно глас народа, па зато, као задатак руских власти видим то да на Западном Балкану морају да сарађују и са елитама и са јавним мњењем. Главни задатак је очување националног идентитета и реинтеграција. У том смислу, ослонац на Русију ће бити сасвим оправдан“.

        Лобанов је потом, одговарајући на бројна питања студената, указао да су Хантингтонова предвиђања о сукобу цивилизација могу бити остварива у наредних 50 до 70 година и да су линије расцепа већ јасне, укључујући и границе Руског света који не обухвата само Русију. Будућност Балкана, како је оценио, умногоме зависи од енергетских пројеката Русије, јер ако Турски ток - са четири крака и 63 милијарде кубних метара годишње - буде реализован „Русија ће заштитити своје економске интересе и 1999. се никад неће поновити“.

        Замољен да оцени то што спољна политика „није кодификована у документацији, односно није јединствена“, указао је да увек постоји диверсификација. „Из угла политиколога, из угла Руса и држављанина Русије, сматрам да први човек ваше земље треба да се определи у погледу спољнополитичке оријентације што је веома тешко јер је Србија духовно са Русијом, а географски у Европи. У томе је проблем са Вучићевим избором, али пре или касније, то ће морати да се учини. У том смислу, енергетско питање може бити одлучујуће, јер политички интереси следе економске. Мислим да ће курс који буде заузео бити у складу са економским опредељењем“, рекао је Лобанов.

        И сама Русија, како је оценио, вага око политике према балканским земљама и није довољно одлучна и доследна. „Руско друштво притиска и критикује власт због тога и тражи да она буде доследна у постављању интереса на Балкану и њиховој одбрани“, казао је Лобанов.

        На директно питање: да ли би Србија могла да одустане од европског пута и да изабере Русију, Лобанов је истакао да „не може да мисли Вучићевом главом“. „Њему је јако тешко. Велики је улог -грађани Србије којима је стало до своје земље. Између Русије и Србије је више заједничког него између Србије и индивидуализованог Запада. И, не желим да се бавим пропагандом, али морам да кажем да је Запад веома егоистичан према Србији. Погледајте пример миграционих проблема. Европа жели да направи санитарни кордон и да избеглице остану на овим просторима, у Србији, а не да дођу у Аустрију или Немачку. То је економски егоистични интерес. Русија нема такве егоистичне циљеве. Али, на вашем руководству је да изабере“, оценио је Лобанов.

        „Руски студенти“ ФПН хтели су да чују коментар на чињеницу да је у Србији много центара које је подигао Фатулах Гулен, док Русија има „један Руски дом и, сада, куполу у Храму Св. Саве“. Лобанов се сагласио да мека моћ Русије није максимално искоришћена и објаснио да је то тако јер је „и сама Русија под притисцима, али ипак треба радити на ширењу меке моћи кроз разне друштвене пројекте и оно што се назива јавном дипломатијом“.

        Лобанов је указао да Балкан није другоразредни у спољној политици Русије, већ је само ствар у томе да има горућијих питања као што су Сирија и Украјина.

        Поводом односа Србије и Републике Српске и најављене декларације, прокоментарисао је значај тога што је 22. фебруара 2018. парламент Републике Српске донео резолуцију о праву изласка босанских Срба из БиХ у случају признања независности Косова. „То је много важније него декларација! Ја иначе поздрављам све оно што јача везе између Србије и РС, и веома је добро што сте територијално повезани, што РС није одвојена од матице“, рекао је, на крају Лобанов.

        Диана Милошевић