Костић: Неки од Меморандума праве „морални преступ“ и сталну хипотеку САНУ

ЗАКЛЕО СЕ: „НЕМАМО НИКАКВУ ВРСТУ РЕВАНШИЗМА, НЕ БАВИМО СЕ ПРЕКРАЈАЊЕМ И ЦРТАЊЕМ МАПЕ“

Владимир Костић

• Председник САНУ Владимир КОСТИЋ: Академик Љубомир Симовић констатовао да је Меморандум „покрио Академију“. Ми испод тог покрова можемо да се копрцамо. И, господо, копрцамо се, али то због покрова и даље остаје непримећено
• „Академија је била и остаће уз свој наум, чак и када каже нешто што се не свиђа колективном уху, јер је у Србији за велики број људи патриотизам и антипатриотизам, негирање Србије, нека врста континуиране синекуре. Покушаћемо да говоримо шта мислимо и да дајемо аргумент за то, ризикујући да будемо и несхваћени“
• Управник Библиотеке САНУ академик Миро ВУКСАНОВИЋ: „Непостојећи Меморандум САНУ камен је на врату Академије који је неко злонамерно у мраку обесио о њен врат. Академија за 30-годишњицу Меморандума жели да тај камен скине са свог врата

        ПРЕДСЕДНИК Српске академије наука и уметности - академик Владимир Костић -рекао је данас да је део реакција, које су се у последње време појавиле у вези са Меморандумом САНУ, заправо био покушај да се „нешто што се догодило“ представи као „морални преступ“ и наметне као стална хипотека Академије.

        „То је био преступ који је требало у главама неких људи да постане вечита и стална пресуда без обзира што смо објашњавали да су неки од данашњих академика били пубертетлије када се тако нешто појавило", истакао је Костић, одговарајући на питање новинара о реакцијама поводом Меморандума.

        Костић је поновио да је Академија „скуп бесповратних појединаца, који не иду ни за каквим заставама“.

        Он је такође подсетио да је Љубомир Симовић констатовао да је Меморандум „покрио Академију“:

        „Ми испод тог покрова можемо да се копрцамо. И, господо, копрцамо се и да, то због покрова и даље остаје непримећено“, додао је он.

        Костић је нагласио да Академија није компетентна да даје ставове о било чему, сем о питањима око којих има критичну масу.

        „Академија отвара простор за дискутовање о различитим проблемима и уместо неких трајних докумената у свету који се мења из дана у дан, ми смо за то да се отвори нека врста континуираног дијалога“, казао је председник САНУ.

        Он истиче да је Академија апсолутно за ширење демократских и простора слободе и да је то посао који их итекако чека.

        „Немамо никакву врсту реваншизма, не бавимо се прекрајањем и цртањем мапе, поштујемо своје суседе, радујемо се њиховим успесима и покушавамо да скренемо пажњу и на своје успехе, а на оне који нам диктирају историју, пресуду и просторе наше слободе у понашању, било да се ради о политичким факторима или факторима са стране, једноставно не пристајемо“, поручио је Костић.

        „Готово је господо, критикујте нас, пљујте нас за оно што изговарамо, не за оно што неко мисли да би требало да буде хипотека на нашим леђима“, додао је он.

        Председник САНУ је казао да Академија својим активностима покушава да изгради мостове.

        „У једном обраћању колегама у суседној земљи, наша рука јако дуго стоји испружена, понижавајуће дуго стоји у неким ситуацијама. Верујте да нам сујета није толико велика, да то мало понижење, уколико је будућност нешто чему тежимо, постане још извесно време без одговарајуће реакције“, рекао је Костић.

        Он је поновио да САНУ није политичка странка или организација „која ће реаговати на ово или оно“.

        „Академија је била и остаће уз свој наум, чак и када каже нешто што се не свиђа колективном уху, јер је у Србији за велики број људи патриотизам и антипатриотизам, негирање Србије, нека врста континуиране синекуре. Покушаћемо да говоримо шта мислимо и да дајемо аргумент за то, ризикујући да будемо и несхваћени“, рекао је Костић.

        Он је подсетио да се Јован Цвијић дописивао са 36 професора у Европи.

        „Ми немамо дилему да је та врста комуникације будућност Србије, а не затварање, међутим, уз поштовање онога што је наша позиција и традиција, не тврдећи да смо безгрешни, нити да нема сивих зона у нашој историји. У чијој историји, ког народа, ког региона не постоје сиве зоне?“, рекао је Костић.

        На питање да ли размишљају о неком сличном документу, Костић је рекао да се то не планира, али да нуде могућност за разговор о свакој теми.

        „Не негујемо илузију да смо једина група паметних која може да да решење. Хоћемо да у свему учествујемо и дајемо савете који могу да се прихвате или не прихвате, али Академија нема монопол на истину, на историју и на будућност, али хоће да учествује у промишљању тих елемената“, казао је Костић.

        Управник Библиотеке САНУ академик Миро Вуксановић је рекао да је „непостојећи Меморандум Српске академије наука и уметности камен на врату Академије који је неко злонамерно у мраку обесио о њен врат“ и да Академија за 30-годишњицу тог Меморандума жели да тај камен скине са свог врата.

        Управник Галерије науке и технике САНУ академик Зоран Петровић је нагласио да се у Акедемији интензивно баве проблемима који су истог ранга као они којима се бавио Меморандум, можда и већег, и као пример навео судбину села, прираштај, посусталу привреду, стање културе.

        „Овде се интензивно ради на суштинским проблемима, нуде се решења. Новинари нас често питају: Зашто ћутите? А ја им одговорим: Зашто ви не питате“, додао је Петровић.

        Танјуг