Кфоровце дочекали усправни народ и српски водени топови

ОСМАТРАЧНИЦА Марка Јакшића

* Нису прошли! Нису јер су видели да се нећемо дати, а и  видели да и Срби имају своје водене топове. Импровизоване, додуше. Јер, наши су – а Ибар је одмах ту – већ били поред реке поставили јаке пумпе са агрегатима и били спремни да и они користе водене `гранате`

* Ерхард Древс и Гзавије де Марњак су наше преговараче – који су опет одбили да Еулекс има исту слободу кретања Покрајином као и Кфор – уверавали да се Београд 2. септембра сложио са тиме да Јариње и Брњак буду `саствани део државне границе Косова`

* Наши су одбијали да у то поверују и на крају је договорено – на иницијативу Драгише Миловића – да од Београда да се изјасни: да ли је 2. септембра (или било кад) на тако нешто пристао

* Издржаћемо. Наша борба је борба новог типа. Нећемо пристати да у сласт покусамо чорбу коју нам кувају Тадић и Меркелова

* Издржаћемо. И зато што ће са нама бити и пун аутобус браће која су барикадама дошла у помоћ из Подгорице. И стотинак расељених Косоваца који су нам се придружили из централне Србије

          НЕ дамо се. Сваким даном смо све организованији и све више Срби.

          Зато сам и даље оптимиста.

          Зато су претходне ноћи – иако су за главни удар изабрали Јагњеницу, тачку са најмање нашег народа и барикадника – успели да наше `линије` помере за само два метра и да заузму два метра пута! А намера им је била да нам баш ту пробију одбрану, па да одатле крену према Брњаку.

          Нису прошли јер их је код барикада чекало изненађење. Дошли су перфектно наоружани, али и са булдожерима и воденим топовима. Међутим, између њих и народа није стајала само јагњеничка барикада. Били су постављени и аутобуси и камиони – да не би могли да употребе водене топове.

Марко Јакшић (Медија центар Београд)

          Можда их то не би одвратило, да нису видели да и Срби имају своје водене топове. Импровизоване, додуше. Јер, наши су – а Ибар је одмах ту – већ били поред реке поставили јаке пумпе са агрегатима и били спремни да и они користе водене `гранате`.

          Хоће ли ударити поново? Хоће ли покушати још једном? Хоће ли веће наредне ноћи?

          Уверен сам да ће покушати поново. И, можда не само једном. Само, можда неће баш одмах.

          Можда имају инструкције да сачекају разјашњавање ствари између њих и Београда. Ствар је у томе што Ерхард Древс и Гзавије де Марњак наше преговараче – који су опет одбили да Еулекс има исту слободу кретања Покрајином као и Кфор – уверавали да се Београд 2. септембра сложио са тиме да Јариње и Брњак буду `саствани део државне границе Косова`. Наши су одбијали да у то поверују и на крају је договорено – на иницијативу Драгише Миловића – да од Београда да се изјасни: да ли је 2. септембра (или било кад) на тако нешто пристао.

          Ако је тако, то је само нова потврда да ми иза себе немамо на прави начин своју државу. А да је имамо: свега овога не би било!

          Упркос свему, оптимиста сам. Ово је борба за коју важи кинеска мудрост да меке ствари на крају побеђују тврде ствари. А и време ради за нас, мада странци журе, поред осталог, и зато што знају да ће им Борис Тадић до 9. децембра – до фамозне `кандидатуре`- бити мекши и од зечијег репа.

          Издржаћемо. Наша борба је борба новог типа. Нећемо пристати да у сласт покусамо чорбу коју нам кувају Тадић и Меркелова.

          Издржаћемо, иако ови странци почињу да све раде ноћи. А лажу толико  да раде сасвим супротно од онога што говоре.

          Издржаћемо. И зато што ће са нама бити и пун аутобус браће која су барикадама дошла у помоћ из Подгорице. И стотинак расељених Косоваца који су нам се придружили из централне Србије.

          Постајемо народ на начин који ме охрабрује. Ми коначно више нисмо у сталном повлачењу. Ми коначно показујемо снагу. Толико да ми се чини да нашу браћу по Метохији почињу да убијају са намером да спрече преношење нашег `вируса` и тамо.