ЈЕРЕМИЋ: Неки код нас верују да је комадање њихове државе темељац бољитка за све

ПРЕДСЕДНИК ГС УН ПРИМИО ИЗРАЕЛСКУ МЕДАЉУ ЗА ХРАБРОСТ

У ИМЕ СВОЈИХ ПРЕДАКА НУРИЈЕ И ДЕВЛЕТЕ ПОЗДЕРАЦ

 Јеремић и Леви

• Будућност Балкана, „под утицајем неких моћних кругова“, покушава да се сведе на комадање нечијег националног и државног простора - рекао је Вук Јеремић на свечаности на којој је медаљу „Праведник међу нацијама“ примио од амбасадора Израела у Србији Јосефа Левија
• „У највећем делу балканских елита, нажалост, не видимо разумевање те опасности. Често је неки не виде ни код нас, посебно кад верују како је управо комадање државе темељац бољитка за све, називајући то прихватањем реалности“, указао је Јеремић
• Народи Балкана, растрзани између рђаве реалности и ризичног сна о идеалном, данас гледају у будућност, која ће, како је оценио Јеремић, бити обележена највећим променама на светској сцени у последњих седам деценија

         ПРЕДСЕДНИК Генералне скупштине УН Вук Јеремић примио је у име породице Поздерац израелску медаљу „Праведник међу нацијама“.
При том је нагласио да је немерљиво поносан на своје претке, који су у Другом светском рату устали против злочина над јеврејским и српским суграђанима.

         „Моје неизмерно узбуђење због овог признања произлази из дубоког осећаја да ова стара породична прича није у мени жива само зато што афирмише општељудске принципе, већ и зато што моје разумевање догађаја у савременом свету чини историјски живим. То је осећање опасности каквој нас је редовно излагало међусобно неразумевање“, рекао је Јеремић, примајући медаљу од амбасадора Израела у Београду Јосефа Левија.

         Музеј холокауста Јад Вашем донео је одлуку да се Нурија и Девлета Поздерац и Војислав Кнежевић постхумно награде медаљом „Праведник међу нацијама“ због спасавања Јевреја у Другом светском рату.

         Поновивши да он лично ничим није заслужио то признање пошто није био ни рођен у то време, Јеремић је на свечаности у Београдском драмском позоришту оценио да то што Израелци тај чин ни после 72 године нису препустили забораву, већ су га убележили у историју, представља поруку да смисао живота на простору бивше Југославије не треба тражити само у памћењу преживљеног зла, већ и добра.

         То трансгенерацијско балканско искуство, према Јеремићевим речима, непогрешиво сведочи како је међу нашим народима победа сарадње, емпатије и солидарности над међусобним наношењем зла редовно отварала године просперитета за све који насељавају овај део Балкана.

         „С друге стране, кад год су превладали неразумевање и вера да се може постићи добро за свој народ на рачун оног другог, цео регион, без изузетка, западао је у регресију, сиромаштво и губитак државне самосталности“, нагласио је Јеремић.

         „Као последица онога што нам се догодило, ми данас немамо овде практично ниједан народ који је задовољан својим положајем, и имамо скоро све из чијих дубина се тако често чује како је за зло које им догађа кривац онај други, који живи поред њих.“

         Јеремић је подсетио на мисао писца Иве Андрића да је „међусобна упућеност наших народа једних на друге редовно бивала прва станица на путу до слободе и просперитета, а наше омразе увек први корак ка њиховом губљењу“.

         Он је упозорио да будућност Балкана, „под утицајем неких моћних кругова“, покушава да се сведе на комадање нечијег националног и државног простора, указујући да се у читавом региону појавио низ нестабилних друштава, културна регресија и опасност од повратка у сиромаштво.

         „У највећем делу балканских елита, нажалост, не видимо разумевање те опасности. Често је неки не виде ни код нас, посебно кад верују како је управо комадање државе темељац бољитка за све, називајући то прихватањем реалности“, казао је Јеремић.

         Историја и антропологија, према његовим речима, показују да народи који не разумеју реалност нестају у вихору историје, али да нестају и они народи који се препусте постојећем стању, ничим не настојећи да га измене.

         „Само они који могу да спознају реалност и у себи пронађу снаге да раде на њеној промени у заједничку корист, могу се надати слободи и напретку“, нагласио је Јеремић.

         Народи Балкана, растрзани између рђаве реалности и ризичног сна о идеалном, данас гледају у будућност, која ће, како је оценио Јеремић, бити обележена највећим променама на светској сцени у последњих седам деценија.