Држава на југу финансира сецесију, иако Албанци чине - само трећину

• Држава Србија не улаже ништа више у КиМ него у југ Србије
• Бујановац, Прешево и Медведђа су у 2011. - мимо редовних примања (која се из буџета обезбеђују на нивоу 150 одсто примања у остатку Србије) - добили 12 милиона евра за развој. А нико и не пита:  у шта је новац утрошен
• Жалосно је што Србија на овај начин практично финансира сецесију новог дела сопствене територије, а о томе се готово ништа не говори! Зато су невладини и остали медији пуни негативних тонова и оцена када је реч о финансирању Срба на КиМ. Све сам убеђенији да нас понајвише атакују зато што на КиМ бранимо своју државу Србију
• Све је утолико жалосније што је у три помињане општине труктура становништва следећа: трећина су Албанци, трећина Роми и трећина Срби. Али, Албанци држе власт
• Право је чудо како Срби не могу да приволе Роме да заједно организују локалну власт. Поставља се питање: какав смо ми то народ са којим ни Роми неће у коалицију, чак ни на локалном нивоу

        ВЛАДАЈУЋА коалиција у Београду - не би ли некако опстала на власти - крчми остатке националних и државних позиција и интереса на Косову и Метохији и поводом јужне покрајине. Али, и на југу Србије се упетљала у сопствене кучине.

        Последњи плод њене неспособности да брине било коју државну бригу „сазрео“ је у Бујановцу: одборници Албанци насрнули су на српске називе улица, да би, уместо српских националних и историјских личности, носиле имена албанских „националих хероја“?

        Све што се досад  догађало на југу Србије, у позадини има америчко подстицање и организовање Албанаца и њихово коришћење за контролу и дестабилизацију копнене зоне безбедности -  „тамнон зони“ од пет километара. Завршило се како се завршило.

        Албанци нису кривично одговарали за оно што су тамо урадили. Формирано је Координационо тело, на чијем челу је раније био Небојша Човић, а сада га води министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић. Шта му је функција? Оно треба да економски развија општине Бујановац, Прешево и Медеђа које, по америчком мишљењу, спадају у неразвијено подручје.

        Јавност Србије не зна да се, као и на КиМ, и у ове три општине из буџета Србије додатно финансирају плате у органима локалне самоуправе, здравству, просвети и осталим институцијама. На нивоу: 150 одсто од оних у остатку Србије. О томе се мало зна и говори, чак се ови- за разлику од етикетирања Срба на КиМ да они имају превелике плате - и не помињу!

        У те три општине су у 2011. - мимо редовних примања - добили 12 милиона евра за развој. Нико и не пита:  у шта је новац утрошен!

        Држава Србија, дакле, не улаже ништа више у КиМ него у југ Србије!

        Жалосно је што Србија на овај начин практично финансира сецесију новог дела сопствене територије, а о томе се готово ништа не говори! Зато су невладини и остали медији пуни негативних тонова и оцена када је реч о финансирању Срба на КиМ. Све сам убеђенији да нас понајвише атакују зато што на КиМ бранимо своју државу Србију.

        Заправо, све је утолико жалосније што је у три помињане општине труктура становништва следећа: трећина су Албанци, трећина Роми и трећина Срби. Али, Албанци држе власт!

        Право је чудо како Срби не могу да приволе Роме да заједно организују локалну власт. Поставља се питање: какав смо ми то народ са којим ни Роми неће у коалицију, чак ни на локалном нивоу?!

        Суштина је у погрешном приступу државе и Министарства за локалну самоуправу које нема ни план ни стратегију да интегрише овај део државе Србије у уставно-правни систем земље. Иако се улаже велики новац у ове три општине, стање није ништа боље у поређењу са последњих десет година, што само сведочи да Албанцима није жеља да развијају овај део Србије, него сецесија и сепаратизам.

        Решење је промена власти у Београду и апсолутно другачије вођење националне и државне политике. И у земљи у целини и у тим општинама на југу Србије.

        Индикативна је да на том простору Војска Србија држи базу „Цепотин“, а да се официре и подофицире који у њој служе станови граде у Врању! Дакле: 50 и више километара удаљено од саме базе, уместо да се граде у Бујановцу и Прешеву где би та иста војна лица била ближа радном месту и у случају било каквих тензија - могла да одговоре на постављене задатке.

        А то може, чак брзо, постати крајње важно. Можда и пресудно.

        Београд је - преко бившег председника Координационог центра за југ Србије Небојше Човића - буквално легализовао и амнестирао оружану побуну Албанаца на том делу државе Србије! Резултат: они који су некада са пушком у руци водили оружану побуну против државе Србије, сада - као легитимни представници Алабанаца - седе у локалној самоуправи и мењају називе улаца и структуру сатановништва!