Досовска власт је одговорна за губитак целог једног `Ниша`

Србија после 5. октобра изгубила 300.000 људи – ко је крив, зашто ћутимо?

1. Србија је, према прелиминарним резултатима пописа, од 5. октобра – под различито комбинованим петооктобарским владама – изгубила око 300.000 становника. Да ли је то резултанта рушилачких `реформи` или и још понечег?

2. То је губитак целог једног Ниша са околином, а и власт и Србија ћуте. Јесмо ли ми то, и као народ, и као друштво, и као држава, већ дигли руке од себе?

3. Да смо под Милошевићем изгубили цео `Ниш` - какву дреку би надали петооктобраши и њихова интелектуална и медијска опслуга?

 

Власт за деценију спискала 1000 милијарди долара, а народа мање!

• Да се овако нешто догодило пре 2000, урлала би досовска опозиција да је чује цео свет. Сигурно би користила речи `геноцид над сопственим народом`

Зоран АВРАМОВИЋ, социолог, професор на београдском Универзитету Мегатренд:

КАТАСТРОФАЛНА ПОЛИТИКА

       1. Такав демографски пад у Србији је резултат катастрофалне популационе политике свих влада у протеклих десет година. Очигледно да се није водило рачуна о обнављању становништва, већ о обрачуну са политичким противницима и форсирању „европских интеграција“.

 

ОДГОВОРНА ДОСОВСКА ВЛАСТ

       2. Досовска власт од 2000. је одговорна за депопулацију Србије. Она није регистровала оваква кретања, нити је реаговала на алармантне повремене статистичке извештаје. Када се не опажа проблем, он се и не решава. А томе треба додати и чињеницу да је власт у последњих десет година спискала 1000 милијарди долара, а да се број грађана Србије се смањио. На шта су потрошене паре?

       Опозиција је разједињена, али је необично да пропатриотске снаге не критикују десетогодишњу власт за овакве негативне тенденције.

 

И СТРАНКЕ МИСЛЕ САМО О ВЛАСТИ

       3. Да се овако нешто догодило пре 2000, урлала би досовска опозиција да је чује цео свет. Сигурно би користила речи `геноцид над сопственим народом`. Али, све то говори о делу националног карактера нашег народа.

       Један део интелигенције и политичких странака само мисли о себи, само о свом месту у власти, а не о националним интересима у које спада и демографско питање.

 

Тадићева политика је антинационална

• Ако овај режим настави да влада Србијом биће нас два пута мање него сада
• Ако ти је 800 000 гладно, а ти ништа не предузимаш, него још кажеш да ће до краја године још 160 000 људи прећи испод границе сиромаштва - онда је то директно геноцидна политика

Милован ДРЕЦУН, војни аналитичар и публициста:

ПОЛИТИЧАРИ БИ САМО ДА УЗМУ ШТО ВИШЕ

       1. Евидентан је пад наталитета, али сигурно је да у том поражавајућем резултату много више учествују они који су се иселили из Србије, јер не виде никакву будућност.

       Држава би морала да усвоји програм за подизање наталитета, а то значи да се одлучи на већа социјална давања, већу бригу за мајку и дете. С обзиром да је политичарима само битно да узму што више пара, очигледно не постоји ни помисао да се направи једна таква стратегија која би зауставила негативан прираштај.

       Тај демографски показатељ – тих 300.000 душа мање – то је кључни елемент да се политика Бориса Тадића окарактерише као антинационална. Попис показује катастрофалне последице његове политике. Плус, ако се на демографију дода географија, односно ситуација са Косовом и Метохијом - значи да немамо никакву перспективу.

       Заправо, и није чудо што нас је толико мање. Ако овај режим настави да влада Србијом биће нас два пута мање него сада.

 

ЋУТЕ ЈЕР СУ КРИВИ

       2. Нико се није огласио управо зато што би морали да признају да не воде никакву демографску и социјалну политику. Ако имаш 200 000 младих незапослених, ако имаш 20 000 факултетски образованих на бироу - према званичној статистици, што значи да је реално цифра много већа - онда ће природно уследити пад броја становника. Што због исељавања, што због смртности.

 

КОСЕ И ГЛАД И СТРЕС

       3. Изузетно лоша политика доводи до тога да се краће живи. Никада се није умирало толико од инфаркта, шлога, рака. Умире се због стреса и глади - 800 000 људи је испод границе сиромаштва. То је директан резултат Тадићеве антинационалне политике. Он не би пропустио да тако оквалификује такав резултат Милошевићеве владавине.

       Да геноцидном назове социјалну и економску политику којом се убија становништво. Ако ти је 800 000 гладно, а ти ништа не предузимаш, него још кажеш да ће до краја године још 160 000 људи прећи испод границе сиромаштва - онда је то директно геноцидна политика.

 

Цела нација као да је уштројена   

• Народ је толико препариран да га не изненађују никакве ствари. Зато остајемо индиферентни
• У доба Милошевића о `Нишу` би грмиле тужибабе које су ишле тамо, а и они који су на крају дошли да  споља интервенишу

Вук БОЈОВИЋ, директор Београдског зоолошког врта:

СВУДА У СВЕТУ ЈЕ ДРУКЧИЈЕ

       1. Изгледа да цела нација апстинира, као да је уштројена. Није ми јасно откуда је то дошло. Свуда у свету је друкчије.

       Код нас стимулишу људе на рађање, али нема резултата.

 

НЕМА КОД НАС ВИШЕ КУКЕ И МОТИКЕ

       2. Народ је толико препариран да га не изненађују никакве ствари. Зато остајемо индиферентни.

       Сваки дан поскупи не знам колико артикала, а нико не каже ни „а“. У том свету за којим толико жудимо, и хоћемо да га стигнемо, да нам буду узори, ствари се дешавају сасвим друкчије. Када нешто поскупи - устане и кука и мотика.

 

ГРМИЛИ БИ О `НИШУ` И МИЛОШЕВИЋУ

       3. Можда смо ми достигли врх. Можда је овај период благостање, па ми само не умемо да се снађемо.

       Ми немамо опозицију. Све смо учинили да тако буде.

       Немамо ни опозициону штампу. У доба Милошевића о `Нишу` би грмиле тужибабе које су ишле тамо, а и они који су на крају дошли да  споља интервенишу.

       А данас ти исти ћуте, дакле - лепо им је. Ушушкали су се и ћуте. 

 

Опстанку Србије потребна радикална промена свега урађеног после 5. октобра

• Пошто су сви наши политичари и аналитичари, на овај или онај начин, своје привилегије везали за евроатлантски потрошачки модел, они нису суштински заинтересовани за његову прпомену. А тај систем је појео 300 000 људи у Србији у задњих десет година.
• Смешно је причати о економском просперитету, правној сигурности и сличном када имате народ који умире
• Данас су медији толико контролисани да се чује само унисона подршка накарадном систему који је појео 300 000 људи за деценију

Владан ГЛИШИЋ, један од лидера Двери

ПОГРЕШНО, А БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ

       1. Губитак `Ниша` значи да је  погрешан цео систем друштва које себи дозвољава да за једну деценију изгуби толико људи. Све се то, наравно, дешава док је друштво на путу евро-атлантских интеграција без алтернативе.

 

ПОРОДИЧНИ МОДЕЛ ПРОТИВ ИЗУМИРАЊА

       2. Потребно је да се алармирају сви друштвени потенцијали да се заустави овај процес, јер друштво са оваквим демографским подацима нема будућност. Смешно је причати о економском просперитету, правној сигурности и сличном када имате народ који умире. Нема економског, ни било ког другог напретка без друштва.

       Занимљиво је да ниједна политичка опција није спремна да да прави одговор на ову ситуацију, сем неких краткорочних мера. Једини начин је да се изврши комплетна промена система јесте да се промени политички, економски, културни, идентитетски, па чак и безбедносни систем.

       Све то наша политичка елита неће да уради, јер она чува своје привилегије (под елитом подразумевам и власт и опозицију) на систему који једе 300 000 људи у деценији. Зато Двери сматрају да је породични модел друштва једини начин да се заустави демографска катастрофа.

       А то значи све супротно од потрошачког модела, који су пропагирале све политчке опције у последњих десет година. Породични модел значи и враћање народа у политику, мимо странака. То подразумева да се нормалан, обичан човек пита о томе како жели да живи у свом завичају, граду, држави.

       То обавезује и на развлашћивање колонијалних гувернера у форми страних амбасадора, нарадикално опорезивање тајкуна - да би се нашла средства за подршку породицама (пре свега породицмаа са више деце, јер само оне могу да преокрену процес у правом правцу). А вишедетне породице могу да се обликују само на традиционалним вредмностима.

       То обавезује и на укидање страначке паразитске структуре која шири негативну селекцију кроз све поре друштва. То значи и прављење производне привреде, а не потрошачке и задужене.

       Једном речју, радикалну измену свега онога што је од 5. октобра рађено у Србији.

       Пошто су сви наши политичари и аналитичари, на овај или онај начин, своје привилегије везали за евроатлантски потрошачки модел, они нису суштински заинтересовани за његову прпомену. А тај систем је појео 300 000 људи у Србији у задњих десет година.

 

У ПОПИСУ ЈЕ ДЕЦЕНИЈА СТРАНПУТИЦЕ

       3. Ствар је у томе да ми данас имамо толико контролисане медије да се не чује вапај народа за новом политиком за будућу деценију. У Милошевићево време је био читав спектар опозиционих медија који су давали људима могућност да чују неку другу визију друштва. Данас су медији толико контролисани да се чује само унисона подршка накарадном систему који је појео 300 000 људи за деценију.

       Тако да, у суштини, политичке снаге које говоре о потребама овог народа јесу само оне снаге које говоре о радикалној промени система. А не само о замени једног режима другим (који ће радити исто оно што и овај који је појео 300 000 за десет година).

       У том смислу, овај резултат пописа најбоље говори о томе на колику смо странпутицу кренули у последњих десет година. Тишина поводом тога још боље осликава беду наших медија.

Разговарала: Диана МИЛОШЕВИЋ