Добрица Ћосић сахрањен на Новом гробљу, без државних почасти - по својој жељи
САХРАЊЕН ПОРЕД СУПРУГЕ БОЖИЦЕ, ОПЕЛО СЛУЖИО ЕПИСКОП ИРИНЕЈ БАЧКИ, УЗ УЧЕШЋЕ СВЕШТЕНСТВА И ХОРА БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА
Фото: Фонет
- Од великог српског писца се опростили председник САНУ Никола Хајдин, Милован Витезовић, Радомир Андрић, Матија Бећковић, Душко Ковачевић
- Био је један од аутора Меморандума САНУ, у којем је анализиран положај српског народа у Југославији и суоснивач српских странака у Хрватској и БиХ
- После 2000. објавио је дела Пишчеви записи, Српско питање, Писци мога века, Косово, Пријатељи, Време власти и Време змија
ВЕЛИКИ српски књижевник, академик и први председник Савезне Републике Југославије Добрица Ћосић сахрањен је данас на Новом гробљу у Београду у присуству бројних политичара, култруних и јавних радника.
Сахрани су присуствовали председник Србије Томислав Николић са супругом Драгицом, министри Ивица Дачић, Никола Селаковић, Иван Тасовац, председница Скупштине Србије Маја Гојковић, премијер Републике Српске Милорад Додик, бивши председници Србије Борис Тадић и Војислав Коштуница, бројни књижевници, глумци, композитори, чланови српских политичких странака и некадашњи активни политичари.
У вишесатној колони последњи поздрав српском писцу, романсијеру и есејисти, политичком и националном теоретичару, редовном члану САНУ -одали су Никола Хајдин, Милован Витезовић, Радомир Андрић, Матија Бећковић, Душко Ковачевић.
Уз велики број пријатеља и поштовалаца Ћосићевог дела, сахрани су присуствовали и режисер Емир Кустурица и митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
У дугој колони испред капеле у којој је епископ Иринеј бачки служио опело уз учешће свештенства и хора Богословског факултета међу две хиљаде људи који су дошли да одају почаст српском великану били су Емир Кустурица, акадмик Иван Јевтић, фрулаш Бора Дугић, глумице Јелена и Ивана Жигон, Мирослав Мишковић, Милорад Вучелић, Драган Ђилас.
У складу са Ћосићевом писаном жељом, његова сахрана је одржана без државних почасти.
Фото: Тањуг
Добрица Ћосић је сахрањен поред супруге Божице на Новом гробљу у Београду.
Ћосић је рођен 29. децембра 1921. у Великој Дренови, код Трстеника.
Био је први председник Савезне Републике Југославије од 1992. до 1993. године.
Називан „оцем нације“, остаће упамћен по романима „Далеко је сунце“, „Корени“, „Деобе“, „Време смрти“, „Време зла“ и „Време власти“.
У току Народноослободилачке борбе био је политички комесар у Ресавском партизанском одреду, а после ослобођења је био члан АГИТРОП-а Централног комитета КП Србије, а републички и савезни посланик био је 12 година.
Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији Александра Ранковића. Од 1951. године постаје слободан уметник, књижевник који је написао култне романе, а од 1966. Се отворено супротстављао Титовом курсу.
Био је један од аутора Меморандума САНУ, у којем је анализиран положај српског народа у Југославији.
Током 1989. и 1990. године основао је српске националне странке у Хрватској и Босни и Херцеговини. Био је први председник СРЈ 1992. године.
После 2000. објавио је дела Пишчеви записи, Српско питање, Писци мога века, Косово, Пријатељи, Време власти и Време змија.
Последњи Ћосићев роман Време змија изашао је 2009. Године, а реч је о дневничким белешкама које су настале у време NАТО бомбардовања од 21. марта 1999. до 1. јануара 2000. године.