Дан победе обележен и у Србији

НИКОЛИЋ НА АВАЛИ, ОБРАДОВИЋ НА ГРОБЉУ ОСЛОБОДИОЦА БЕОГРАДА

• Томислав Николић у спомен књигу на споменику Назнаном јунаку на Авали је уписао: „Ако сте ви могли да савладате бескрупулозну војску Хитлерове Немачке, можемо и ми да обезбедимо бољи живот онима за чију слободу сте дали живот. Требало би да свако ко у Србији одлучује о држави и народу своје послове обавља погледа упртог у Авалу и споменик који је посвећен вама”

         Бројним манифестацијама, полагањем венаца и одавањем почасти борцима против фашизма у Србији је данас обележен 9. мај - Дан победе над фашизмом у Другом светском рату.

         Председник Србије Томислав Николић положио је венац на споменик Незнаном јунаку на Авали, подигнут у част погинулих у ратовима 1912-1918. У спомен књигу је уписао: „Ако сте ви могли да савладате бескрупулозну војску Хитлерове Немачке, можемо и ми да обезбедимо бољи живот онима за чију слободу сте дали живот. Требало би да свако ко у Србији одлучује о држави и народу своје послове обавља погледа упртог у Авалу и споменик који је посвећен вама. Слава вам и хвала.”

         Дан победе над фашизмом грађанима Србије и ветеранима Другог светског рата честитао је и председник Владе Србије Ивица Дачић, поручивши да нас тај датум обавезује да учинимо све да осигурамо мирну и безбедну будућност Србије. Дачић је у честитки навео да се данас обележава један од најсветлијих датума светске историје, када је заустављен фашизам и масовно уништавање широм света.„Данас одајемо почаст свима који су своје животе уградили у темеље слободе Србије и Европе”, истакао је премијер.

         На Гробљу ослободилаца Београда одржана је централна државна церемонија, а предводио ју је министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић. Уз војне и државне почасти, венце су положили и представници Министарства одбране, Војске Србије, Републичког одбора СУБНОР-а, Града Београда, као и амбасада Русије, Украјине, Белорусије, Азербејџана, Француске, САД и Велике Британије у Србији.

         На том гробљу је сахрањено 1.395 бораца Народоослободилачке војске Југославије и 818 бораца Црвене армије, а министар Обрадовић је том приликом навео да је Дан победе прилика да се сетимо да је Србија, тада као део Југославије, учествовала у борби против највећег зла 20. века - фашизма.

         Председник Скупштине града Београда Александар Антић рекао је да Београд и Србија данас обележавају Дан победе који је тачка сусрета наше прошлости и наше будућности. „Један смо од народа који је дао највећу жртву у борби против фашизма”, рекао је Антић и навео да 9. мај представља темељ данашње модерне Европе, Европске уније, наше европске будућности.

         Јуче је са Савске терасе на Калемегдану, поводом Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, извршена почасна артиљеријска паљба, коју су са 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа извршили припадници Војске Србије.

         Полагањем венаца и цвећа на Споменик партизанима у Алеји носилаца „Партизанске споменице” на Градском гробљу и Спомен костурницу 1.170 погинули официра и бораца Црвене Армије, који су учествовали у ослобађању тог дела Србије, у Јагодини је обележен 9. мај Дан победе над фашизмом.

         Испред Руске Федерације венац је положио први секретар руске амбасаде у Београду Александар Гусов, а почаст су одале и делегације бораца из Другог светског рата, Скупштине града и учесника ратова 1990.- 1999. године, Руско-српски одред за хуманитарно разминирање Агенције „Емерицон”, културно уметнички ансамбл Лењинскградские области града Санкт Петербурга...

         Дан победе над фашизмом - 9. мај обележава се у сећање на исти дан 1945. године, када је нацистичка Немачка потписала капитулацију у Другом светском рату. У Берлину је нешто после поноћи 8. маја, односно првих минута 9. маја 1945. године потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке - у име Немачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер. Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа још неколико дана давали отпор, између осталих и у Југославији (до 15. маја).

         У рату који је трајао нешто мање од шест година, учествовала је 61 држава и око 110 милиона војника, а погинуло је између 55 и 60 милиона људи, а њих око 35 милиона је рањено. Тачни подаци о жртвама, посебно на подручју некадашње Југославије, никада нису утврђени. Државна комисија бивше СФРЈ објавила је својевремено податак да је погинуло укупно 1.706.000 људи, међу којима нешто више од 300.000 бораца.