ДАЧИЋ: Ишао сам у Русију, сад идем у Русију и опет ћу ићи у Русију

ЛИДЕР КОАЛИЦИЈЕ ОКО СПС: ИЗ МОСКВЕ БАР НИКО НЕЋЕ ТРАЖИТИ

ДА ОТВОРИМО КАНЦЕЛАРИЈУ ВЛАДЕ СРБИЈЕ У ПРИШТИНИ (2)

• Jел’ ја сад треба да идем само у Вашингтон и у Брисел?! Па, лепше ми је да идем у Русију! А да вам кажем баш, немој сад ми више овде да се фолирамо. Већина народа овде подржава најближе односе са Русијом. О чему ви причате? О чему ви причате овде?! Па шта сад треба да идем сваки дан у Брисел по мишљење?
• Не разумем шта сад ви хоћете да кажете: да неко из Русије утиче како ће влада да се формира? А кад су ми прошли пут западни амбасадори рекли да формирам владу са Тадићем, то је било у реду, јел тако? Немој да сте тако лицемерни
• А шта сад? Сад треба да ми дође неко из Европе и да ми каже мора да се напарави Влада са Тадићем, а кад неко из Русије каже можда би могла и другачија влада, то, као, не ваља. Не кажем да су то тражили, већ из питања које постављате испада као да ја идем у Русију по своје мишљење. Ја немам газду. Мој газда је у Србији. То је народ

           СВИ политичари - не само у Србији - увек имају пожељна, мање пожељна и не баш пожељна новинарска питања.

           Ово „правило“ се потврдило - на прилично индикативан начин - и током данашње конференције за медије лидера СПС  Ивице Дачића.

           Чекан од тридесетак новинара и фоторепортера дуже од сата, а потом им се обративши у трајању од тридесетак минута, Дачић је, чим је изговорио оно за шта је сам био заинтересован, показао намеру да избегне било каква дотатна питања. Али, кад се нашао пред „новинарским зидом“ - радо је одговарао на једна, а крајње штуро на друга.

           А све је - што је такође симптоматично - постало јасније након новинарског питања у стилу „да ли следеће недеље поново путујете у Русију“? Јер, у првим тренуцима се чинило да премишља - одговарати или не, ако да - како, а онда је постепено изговорио све што следи:

           Као министар унутрашњих послова и заменик председника Владе, имам одраније уговорене обавезе.

           А, да вас питам, што не бих ишао у Русију? Да вам кажем, јел ја сад треба да идем само у Вашингтон и у Брисел?! Па, лепше ми је да идем у Русију! А да вам кажем баш, немој сад ми више овде да се фолирамо. Већина народа овде подржава најближе односе са Русијом. О чему ви причате? О чему ви причате овде?! Па шта сад треба да идем сваки дан у Брисел по мишљење? У Русији бар нико неће да тражи да отворимо канцеларију Владе Србије у Приштини!

           Али, ја нисам проруски тип. Ја само учествујем на састанцима који се тамо дешавају. Не разумем шта сад ви хоћете да кажете: да неко из Русије утиче како ће влада да се формира? А кад су ми прошли пут западни амбасадори рекли да формирам владу са Тадићем, то је било у реду, јел тако? Немој да сте тако лицемерни.

           А шта сад? Сад треба да ми дође неко из Европе и да ми каже мора да се напарави Влада са Тадићем, а кад неко из Русије каже можда би могла и другачија влада, то, као, не ваља.

           Не кажем да су то тражили, већ из питања које постављате испада као да ја идем у Русију по своје мишљење.

           Ја немам газду! Мој газда је у Србији. То је народ.

           А ја ћу да идем у Вашингтон, као што идем на Молитвени доручак. Идем и у Брисел у ЕУ. Али, идем и у Москву, као што сам ишао на конференцију о безбедности, где је био државни помоћник Хилари Клинтон, у Петрограду. Па не мислите да сам са њим баш разговарао о томе.

           Такође, треба да буде одржан Економски форум у Петрограду, који је традиционалан и где сам увек ишао. Јел сад треба да се плашим да ли ће неко да каже јел сам ишао по мишљење. То је смешно!

           Боље да сад идем. Да вам кажем једну ствар: ја сам и копредседник Комитета за сарадњу са Русијом и зато су ме звали свих ових година. Ако је у интересу државе, ићи ћу свуда. Што да не идем?  

           Диана Милошевић