ЧЕПУРИН: Србија треба да сарађује и са ОДКБ и са Евроазијском унијом

САСТАНАК У АМБАСАДИ РФ ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ

ПРИЈАТЕЉСТВА СА РУСКИМ ПАРЛАМЕНТОМ

Александaр Васиљевич Чепурин

• Амбасадор РФ Александар Чепурин најавио да ће следећи састанак бити посвећен привреди и да ће представници Амбасаде на њега позвати водеће људе руских компанија и банака које раде у Србији - док би други састанак требало да буде у септембру и буде посвећен култури, духовности и руском у Србији и српском језику у Русији
• Председник Народне скупштине Небојша Стефановић: Није тачно да руске инвестиције у Србији нису добродошле. Ствари стоје сасвим обрнуто јер грађани Србије доживљавају Русију као искреног пријатеља
• Министар-саветник Иван Горбунов: Партнерски стратешки односи две земље добиће нове циљеве и подстицаје у Декларацији о стратешком партнерству која се спрема
• Заменик шефа Трговинског представништва Руске Федерације у Србији Дмитриј Трубајчук: Упркос светској економској кризи, имамо добре резултате у робној размени која је у прошлој години била три милијарде долара са сталним је трендом повећања српског извоза на руско тржиште
• Драган Карић: Постоји проблем информисања, односно дезинформисања грађана Србије јер овде делују медији који извештавају да Русија само што нас није окупирала“. То мора бити промењено
• Марко Јакшић предложио да амбасадор Чепурин и Стефановић помогну да се одреди једна област у Русији која би се побратимила са АП Косовом и Метохијом

        ПРВИ састанак Групе пријатељства Скупштине Србије са парламентом Руске Федерације одржан је уАмбасади РФ.

       Утврђена су основна начела даље међупарламентарне сарадње у циљу постизања конкретних резултата - од обезбеђивања нових радних места за српске грађевинске фирме, па све до пробијања медијске блокаде и информисања грађана Србије о реалним перспективама и користима од источних интегративних процеса и безбедносних савеза.

       О озбиљности и стратешкој важности састанка и постигнутих договора најбоље говори чињеница да је за столом седело комплетно руководство Амбасаде РФ, на челу са амбасадором Александром Васиљевичем Чепурином, а са српске стране су били представници свих парламентарних странака сем ЛДП, предвођени председником Народне скупштине Небојшом Стефановићем и председником Групе пријатељства Ненадом Поповићем, коме је амбасадор нарочито захвалио „јер се пажљиво односи према свему што има везе са односима Русије и Србије“.

       Поповић је објаснио да се сарадња ослања на личну способност парламентараца, који немају извршну власт, али имају моћ да својим сталним радом у регионима, градовима, Скупштини Србије, односно у Државној Думи РФ утичу на побољшање односа две државе и на извршну власт да се пројекти прошире и убрзају, и да се (на шта је указао и Стефановић), омогуће квалитетнији закони и уклоне баријере привредној сарадњи.

       Зато ће, како је предложио домаћин амбасадор Чепурин, свака два до три месеца бити организовани тематски састанци на којима ће се договарати даљи кораци да би се постигли конкретни резултати на добробит два братска народа.

       Амбасадор Чепурин је најавио да ће следећи састанак бити посвећен привреди и да ће представници Амбасаде на њега позвати водеће људе руских компанија и банака које раде у Србији - док би други састанак требало да буде у септембру и буде посвећен култури, духовности и руском у Србији и српском језику у Русији. „Можемо да седнемо, овде или у Народној скупштини и да два-три сата размотримо могућности међупарламентарне сарадње“, рекао је Чепурин, додајући списку тема и војно-техничку сарадњу, сарадњу у области туризма, пољопривреде, енергетике - и то не само гаса и нафте, већ и изградњи хидроелектрана...  

       Стефановић је изразио наду да ћемо „имати конкретне резултате већ у првим месецима ове године“ и истакао да није тачно да руске инвестиције у Србији нису добродошле, већ да су инвестиције поготово добродошле од Руске Федерације, коју грађани Србије доживљавају као искреног пријатеља. То је важна порука за све. Желимо да развијамо економску сарадњу у корист обе наше земље - што је и могуће и извесно“, рекао је Стефановић и додао да треба радити на унапређењу пољопривредне сарадње, инфраструктурних инвестиција и у области енергетике и то „тако да Јужни ток буде само замајац за нове пројекте“.

       Стефановић је обећао и да ће „наши парламентарци радити на томе да велика Русија и велики руски народ, односно нове генерације окренуте интернету, упознају Србију изнова, нашу културу, традицију и обичаје“. Стефановић је у том правцу најавио и званичан позив председнику Думе да већ у првој половини ове године посети нашу земљу.

       Амбасадор Чепурин је посебну пажњу посветио питању културне сарадње, изражавајући на почетку састанка задовољство што међу нашим парламентарцима има посланика „који говоре руски боље од Руса“. Он је чак предложио да се за српске парлемантарце организују часови руског језика у Скупштини или у Руском дому.

       Чепурин је истакао да цела европска цивилизација почива на католицизму, правосављу и протестантизму као културним стубовима, да је ЕУ важна за Русију јер 60 одсто спољнотрговинске размене Русија има управо са земљама ЕУ. Такође је истакао да је „Европа била јако успешна и богата током много година“, али да је сада у јако тешком стању. С друге стране, Русија има добар тренд - просечна плата у протеклих десетак година буквално је удесетостручена, у Москви је незапосленост 0,2 одсто, а на нивоу Русије свега 5 одсто, просечна плата у Русији је 1000 долара, а у Москви где живи око 11 милиона људи је око 1500 евра. Према Чепуриновим речима, постоји и „друга ЕУ“, као Бугарска која се налази у таквом паду какав чека и плаши Србију, Грчка, Португал или јужна Италија.

       „Хоћу да кажем да Србији као и Русији треба тренд, треба јој развој да би се за 10 година ниво плата повећао десетотруко и да не би било незапослености. Србија треба да гледа на све стране и сарађује са свима да би имала такав тренд. Зашто не и са Евроазијском унијом? Зашто не са ОДКБ? Погледајте: војно-техничка сарадња, испорука наоружања, припрема високотехнолошких оружја... Ако Србија сутра буде на леђима, нико неће рећи хвала и неће помоћи“, рекао је амбасадор и подсетио да је СССР, кад је ушао у Авганистан, изградио 1200 предузећа, неколико хиљада школа, да је довео стотине стручњака, уложио неколико десетина милијарди долара, али је после тога западни утицај натерао исламисте да ратују против прогресивних слојева друштва „а сад је то земља која производи дрогу и буквално је у њој настао средњи век“.

       Је ли добро у Египту, или у Либији и ко је одговоран за то? - упитао је Чепурин и указао да је важно да Србија буде ковач своје среће и да не затвара врата према Русији или Кини које имају успешне привреде.   

       О билатералним односима две земље је говорио министар-саветник Иван Горбунов, који је истакао да српски и руски парламентарци одлично сарађују у Савету Европе и ОЕБС-у и изразио наду да ће то тако убудуће бити и у Парламентарној скупштини ОДКБ-а где Србија сада има групу посматрача.  Горбунов је поновио да је Руска Федерација апсолутно принципијелно и да доследно пружа подршку Србији - како је више пута обећано од стране руских званичника - односно да подржава оне одлуке које Србија сматра најсврсисходнијим.

       Горбунов је истакао да ће партнерски стратешки односи две земље добити нове циљеве и подстицаје у Декларацији о стратешком партнерству која се спрема.

       Осврћући се на економију, Горбунов је казао: „У Русији, нарочито у Сочију (који је данас највеће градилиште у свету) ради велики број грађевинских фирми. Важно је да гледају унапред, јер ће у Русији 2018. бити одржано светско првенство у фудбалу и у низу градова ће се градити објекти везани за ту манифестацију, а сигурно је да би многе српске фирме биле заинтересоване за то. Захваљујући међупарламентарној сарадњи би се у начелу могле успоставити неке везе које би донеле нове послове за Србију и српске компаније“.

       Горбунов је подсетио и да ће РПЦ узети учешће у украшавању Храма Светог Саве на Врачару које ускоро треба да почне.

       Заменик шефа Трговинског представништва Руске Федерације у Србији Дмитриј Трубајчук рекао је да без обзира на светску економску кризу имамо добре резултате у робној размени која је у прошлој години била три милијарде долара са сталним трендом повећања српског извоза на руско тржиште.

       Обим руских инвестиција у српску привреду је од 2003. до 2012. изнео око 2,5 милијарде долара, што је око 13 одсто укупних страних инвестиција. „За нас је посебно важо што је Јужни ток у Народној скупштини Србије недавно добио статус пројекта од националног значаја и то је веома добар сигнал за почетак изградње гасовода на вашој територији“, казао је Трубајчук и додао да се руски партнер нада да ће Србија ускоро ратификовати међувладивнин споразум о испоруци гаса у Србију, што ће омогућити испоруку веће количине гаса, а што „заједно са Јужним током ствара добре усвлове за нове инвестиције, као што је изградња хидроелектрана“.

       Трубајчук је подсетио да је одобрен руски кредит од око 800 милиона долара за модернизацију железнице.

       Саветник Амбасаде Олег Кокорин указао је на горући проблем две земље, а то је да у Србији дефинитивно недостају информације о интеграционим процесима на простору ЗНД.

       „Ствара се погрешан утисак да је само Запад способан да произведе модел привредног уједињења који би био привлачан за окружење. Међутим, ствари тако не стоје. Данас на простору ЗНД постоје четири формата интеграција: евроазијска економска заједница, ОДКБ, Царинска унија и заједнички економски простор. Интеграциони процеси напредују великом брзином.

       Царинска унија већ функционише у пуном формату. Формиран је заједнички систем трговинског тарифног и нетарифног регулисања, примењују се санитарне и друге мере, од 1. јула 2011. царинска контрола је пребачена на спољну границу Царинске уније, створен је заједнички царински простор који подразумева слободно кретање робе. Од 1. јануара 2012. примењује се 17 споразума који регулишу слободан проток робе. Царинска унија и заједнички економски простор Русије, Белорусије и Казахстана ће се ширити. До краја године се планира прикључивање Киргизије, а касније Таџикистана.

       Све више ће се приближавати и економије Украјине, Јерменије и Молдавије. Првог фебруара 2012. ступио је на снагу уговор о Евроазијској економској комисији која има 180 значајних овлашћења, али механизам доношење одлука искључује доминацију било које државе чланице. Чланство у Царинској унији и заједничком економском пространству доноси сасвим конкретну економску корист чланицама.

       Евро-азијски пројект је од почетка био структура отворена за друге државе и искрено смо заинтересовани да наше комшије не стоје пред избором Исток или Запад већ да равноправно учествују у интеграционим процесима на читавом евроазијском простору. Нема потребе да се много прича о ОДКБ који остаје кључни инструмент стабилности и безбедности на простору ЗНД, а нова концепција спољне политике Русије подразумева претварање ОДКБ у стожер обезбеђивања сигурности у целој зони његове одговорности.

       Зато је значајно што су 2012. ратификована два важна документа: о статусу формирању колективних снага и о стационирању објеката војне инфраструктуре на простору чланица ОДКБ који имају посебан значај уочи повлачења НАТО из Авганистана 2014. године.

       Крајем године је почела да ради српска делегација у Парламентарној скупштини ОДКБ у својству посматрача и тако постала једина европска земља ван ЗНД која може да се изнутра информише о раду ове међународне структуре.

       С обзиром да ОДКБ осигурава безбедност готово 300 милиона људи, паметно коришћење те могућности и информисање о раду ОДКБ ће итекако допринети међународном ауторитету ваше земље“, нагласио је Кокорин.

       Са српске стране су још говорили Драган Карић и Марко Јакшић.

       Карић је, уз остало, истакао проблем информисања, односно дезинформисања грађана Србије јер „овде делују медији који извештавају да Русија само што нас није окупирала“. Зато су потребне конкретне медијске, спортске, хуманитарне акције које би промениле тај утисак, констатовао је Карић.

       Марко Јакшић је на крају скупа изашао са предлогом да амбасадор Чепурин и Небојша Стефановић помогну да се одреди једна област у Русији која би се побратимила са АП Косовом и Метохијом и то не зато што је Србима потребна материјална помоћ, него зато што би у психолошком смислу била велика ствар да једни код других иду и да се очитује велика братска љубав.