ЦЕАС покушава да оптужи Факти да би могао да оптужи Русију
ПРИЗНАЈЕМО: НА ФАКТИ НЕМА БАНЕРА КОЈИ БИ ВОДИЛИ
НА САЈТОВЕ АМБАСАДА ЗЕМАЉА КОЈЕ СУ БОМБАРДОВАЛЕ СРБИЈУ
Центар за евроатланске студије
- „Историјски пројекат Сребреница” се огласио поводом захтева неколико невладиних организација државном врху Србије да 11. јул прогласи за Дан сећања на геноцид у Сребреници. Уз два упозорења: да се те НВО лажно представљају и да Србија нема такву обавезу ни по пресуди МСП
- Факти су саопштење „Историјског пројекта Сребреница” пренели, не додајући му ништа и не одузимајући му ништа, али су „велике очи” и усмерена машта ЦЕАС од свега направиле цело једно саопштење са насловом који сам себи стаје на реп: „Да ли Руска Федерација подстиче негирање геноцида у Сребреници?”
- Манипулативна оптужница против Факти изведена је преко указивања да у ниховом „заглављу константно стоји банер амбасаде РФ у Србији”. Покушај подметања је у речи „заглављу”. Њоме се неупућенима сугерише да су Факти некакво (полу)службено гласило амбасаде Русије. Бар у мери и на начин на који је то сајт самог ЦЕАС-а
- Међутим, са сајта ЦЕАС-а се на исти начин и директно улази на Факти као што се са Факти улази на сајт амбасаде Русије у Београду!
ПРВО су нас избомбардовали - и медијски, и геополитички, и буквално - за оно за шта своје вазале, партнере и савезнике тапшу по рамену.
Отад нас убеђују да је њихов „Милосрдни анђео” заправо био прави и да они боље знају шта је за Србе добро од самих Срба.
Још су нам - поред оног стандардног „покајте се”, најгори сте, мењајте и националну свест - набијали на нос да их не волимо колико би тобоже требало само зато што смо заробљеници сопствених „теорија завере”.
Таман помислимо да су се од свега уморили, или да су се бар заситили, да ће нас можда ипак оставити на миру, кад оно - не надајте се. Чак се испоставља да су се уплели у „завере” које нама приписују.
Ево једног малог, не превише битног, али свежег примера.
„Историјски пројекат Сребреница” се огласио поводом захтева неколико невладиних организација државном врху Србије да 11. јул прогласи за Дан сећања на геноцид у Сребреници. Уз два упозорења: да се те НВО лажно представљају и да Србија нема такву обавезу ни по пресуди МСП.
Факти су саопштење „Историјског пројекта Сребреница” пренели, не додајући му ништа и не одузимајући му ништа.
Зато су „велике очи” и усмерена машта ЦЕАС од свега направиле цело једно саопштење са насловом који сам себи стаје на реп: „Да ли Руска Федерација подстиче негирање геноцида у Сребреници?”.
Ево, тог саопштења, читајте:
„Центар за евроатлантске студије из Београда (ЦЕАС) од 2009. године активно заговара иницијативу да се, по препоруци из Резолуције Европског парламента у којој се позивају државе чланице Уније и државе Западног Балкана да убудуће обележавају 11. јул као Дан сећања на геноцид у Сребреници, и у Србији 11. јул убудуће обележава као Дан сећања на геноцид у Сребреници. ЦЕАС сматра и да јавност у Србији треба да зна да ли Руска Федерација преко амбасаде у Србији подстиче негирање геноцида у Сребреници, али и дискредитацију организација цивилног друштва које су иницирале и/или подржале споменути захтев упућен надлежним.
Наиме, на сајту интернет портала ФАКТИ (www.fakti.org) у чијем заглављу константно стоји банер амбасаде РФ у Србији објављен је текст под насловом „Неколико упозорења Историјског пројекта Сребреница Влади Србије”, са поднасловом у коме се Влада РС саветује: „Не слушајте Фонд за хуманитарно право и остале поводом Сребренице”.
У споменутом упозорењу Влади РС се, између осталог, каже: „Одбаците непримерени захтев лажних „невладиних организација” да 11. јул прогласите Даном сећања на „геноцид” у Сребреници. Тврдња подносилаца да је и одлуком Међународног суда правде Србија обавезана да удоволји њиховом захтеву - такође је лишена сваког основа. … Подносиоци захтева не представлјају „цивилно друштво” у Србији. Све те организације су дугогодишње експозитуре страних политичких интереса у Србији и делују захвалјујући материјалним средствима која примају из страних извора… Влада Србије треба одлучно да одбаци непримерени захтев лажних „невладиних организација” - Центра за културну деконтаминацију, Фонда за хуманитарно право, Хелсиншког одбора за људска права у Србији, Иницијативе младих за људска права, Комитета правника за људска права и Жена у црном - да 11. јул прогласи Даном сећања на „геноцид” у Сребреници”.
Имајући у виду одлуке Међународног суда правде и Међународног кривичног суда за бившу Југославију (Хашки трибунал) којима је утврђено да је у Сребреници почињен геноцид, као и извињење председника Републике Србије Томислава Николића из априла 2013. године, у вези са одговорношћу државе Србије за геноцид у Сребреници, ЦЕАС од Владе Републике Србије, председника Томислава Николића и амбасаде Руске Федерације у Србији траже да се јасно одреде према споменутом тексту под насловом „Неколико упозорења Историјског пројекта Сребреница Влади Србије”.
ЦЕАС подсећа да су све споменуте организације цивилног друштва пријављене код надлежних државних органа, а њихови финансијски извештаји стоје на сајту Агенције за привредне регистре РС. Ово, иначе, није случај са већином организација које у Србији не реализују програме и пројекте о којима се детаљно може информисати на сајтовима организација које своје донације добијају из ЕУ, земаља чланица, западних приватних и државних фондација, са организацијама које на нетранспарентан начин промовишу само Путинову агенду.
Имајући у виду такође, да је Историјски пројекат Сребреница, организација на чијем је челу Стефан Карагановић, једна од најгласнијих особа која пориче геноцид у Сребреници, финансиран делимично и од званичних државних структура Републике Српске, ЦЕАС сматра да је време да се политичко руководство Србије, ако заиста жели да Србију води путем ЕУ интеграција, јасније одреди према ставовима Милорада Додика, председника Републике Српске, о Сребреници и о њеним главним архитектима, Радовану Караџићу и Ратку Младићу. Садашња политика која се укратко може описати - и Додик и Караџић и Младић и Меркел и Путин - не би смела да „пије воду” ни у српској, ни у међународној јавности. Додик је или легитиман партнер или неко ко је због својих ставова неприхватљив за заједничке контроверзне акције попут Андрићграда.
* * *
Вероватно онима који у Караџићу и Младићу виде само српско зло, а у Андрићграду „контроверзну акцију”, не би требало ништа отписивати јер су се и тиме - сасвим довољно - сами легитимисали. Ипак, ево указивања намењених примарно читаоцима Факти.
ЦЕАС би - као што и наслов његовог саопштења открива - да некако учини одговорном амбасаду Русије у Београду и саму Руску Федерацију за ставове и оцене „Историјског пројекта Сребреница” и Стефана Каргановића. А за то му је већ била потребна „теорија завере”.
Зато је - у првом делу свог саопштења - текст „Историјског пројекта Сребреница” и господина Каргановића фактички приписао Фактима. Тако је јавности Србије покушао да сугерише да је позиција ИПС позиција Факти, а да иза Факти, дакле - и иза саопштења ИПС, стоји амбасада Русије.
За своје и NАТО-маштовитије: лично Владимир Путин.
Оптужница против Факти изведена је преко указивања да у ниховом „заглављу константно стоји банер амбасаде РФ у Србији”.
Покушај манипулације је у речи „заглављу”. Њоме се неупућенима сугерише да су Факти некакво (полу)службено гласило амбасаде Русије. Бар у мери и на начин на који је то сајт самог ЦЕАС-а.
Не ради се ни о каквом „заглављу”, већ о банеру који читаоцима Факти - међу којима има доста и Руса који живе у Србији - омогућује директан улазак на сајт руске амбасаде! Признајемо: нимало случајно. Читаоцима Факти много су ближи и дражи Русија и Владимир Путин, него NATO, Сједињене Државе и Барак Обама!
Признајемо такође: на Факти нема и не може да буде банера који би водили на сајтове амбасада САД, Велике Британије или било које од земаља које су бомбардовале Србију.
Уосталом, директан улазак на Факти - само што је то дизајнерски сасвим друкчије урађено - својим посетиоцима омогућује и сајт ЦЕАС-а!
Ако неко није из прве схватио: са сајта ЦЕАС-а се на исти начин улази на Факти као што се са Факти улази на сајт амбасаде Русије у Београду!
Али, нимало узгред, Фактима је драго што „Историјски пројекат Сребреница” и Стефан Каргановић у бици за истину о злочинима у Сребреници и око Сребренице - бар кад су аргументи у питању - против Хашког трибунала, NATO, Вашингтона и НВО које се лажно представљају воде бар са 5:1.