Буџету Србије мораће да уплати 75 милиона динара

СТАНКО СУБОТИЋ ЗА ШВЕРЦ ЦИГАРЕТА

ОСУЂЕН НА ШЕСТ ГОДИНА ЗАТВОРА

• Суд оценио да је Суботићева група шверцом цигарета стекла 28 милиона евра и осам милиона долара

• Суботићев сестрић Никола Милошевић, који је у бекству, осуђен је на четири и по године затвора, бивши директор Савезне управе царина Михаљ Кертес на четири, а Јовица Ранђеловић, такође у бекству, и Стеван Бановић на по три и по године затвора

• Суботић, коме је суђено у одсуству, је на основу пресуде дужан је да у року од 15 дана од њене правоснажности у буџет Србије уплати износ од око 75,2 милиона динара, са каматама које се рачунају од 1. новембра 1996. године

        БЕОГРАД, (ФоНет) - БИЗНИСМЕН Станко Суботић Цане осуђен је у Специјалном суду у Београду на шест година затвора као организатор криминалне групе која је шверцовала цигарете.

        Група је шверцом цигарета стекла корист од 28 милиона евра и осам милиона америчких долара, наводи се у пресуди.

        Суботић, коме је суђено у одсуству, је на основу пресуде дужан да у року од 15 дана од њене правоснажности у буџет Србије уплати износ од око 75,2 милиона динара, са каматама које се рачунају од 1. новембра 1996. године.

        Суботићев сестрић Никола Милошевић, који је у бекству, осуђен је на четири и по године затвора, бивши директор Савезне управе царина Михаљ Кертес на четири, а Јовица Ранђеловић, такође у бекству, и Стеван Бановић на по три и по године затвора.

        Бивши помоћник министра одбране Републике Српске Крајине Милан Милановић осуђен је на три године затвора, Лука Ненадић на две, као и Небојша Николић Тарзан, док је Драго Додевски осуђен на годину и четири месеца затвора.

        На годину дана осуђени су бивши начелник новосадске полиције Миодраг Завишић и певачица Ивана Олујић, која је бекству, а радник Суботићевог предузећа Миа Уб Мирослав Пешић на десет месеци.

        Бивши шеф Државне безбедности центра Нови Сад Милован Попивода и Ивана Крчмаричић ослобођени су оптужби.

        Тужилаштво за организовани криминал, оптужени и њихови браниоци имају право да на пресуду уложе жалбу Апелационом суду у Београду у року од 30 дана, пошто приме писани отправак пресуде.

        Тужилаштво за организовани криминал је саопштило да је задовољно чињеницом да је четири године после подизања оптужнице окончан првостепени поступак и да је у току поступка утврђена кривица готово свих оптужених.

        Поступак је, како је саопштено, трајао дуго пре свега због изузетне сложености предмета и великог броја доказа који су изведени.

        Судско веће је уложило велики напор изводећи бројне доказе како би утврдило праву истину око увоза цигарета, пре свега, на који начин је то рађено, да ли је држава у тим пословима оштећена, за који износ, да ли је и за кога прибављена имовинска корист и каква је била улога сваког од оптужених.

        Посебно значајним сматрамо што је у току кривичног поступка доказано и порекло богатства једног од "контроверзних бизнисмена", каже се у саопштењу.

        У саопштењу се наводи да је изузетно важно да је суд одлучио да се од окривљених одузме имовинска корист коју су они стекли извршењем кривичног дела.

        "Наплатом овог износа, надокнадиће се штета која је причињена буџету Србије. Уколико окривљени то не учине добровољно, наплата ће се извршити продајом њихове имовине која је привремено замрзнута", каже се у саопштењу.

ИЗ ЗАВРШНЕ РЕЧИ

СУБОТИЋЕВОГ АДВОКАТА ПРЕДРАГА МАРИЋА

• Суботића прогоне веома моћне политичке и финансијске групе

• На самом почетку изреке оптужнице окр. Суботићу се ставља на терет да је, наводно, у току 1995. и 1996. године „организовао криминалну групу са циљем да ради стицања добити на дуже време, по унапред одређеним улогама и задацима, применом правила интерне контроле и дисциплине чланова, применом насиља и застрашивања

• А ко су били чланови те „криминалне групе“  оптужница директно не наводи, али се посредно може закључити да тужилац мисли на остале окривљене у овом предмету. Међутим, проблем је што тужилац за то не пружа било какве доказе, а из доказа који су изведени произилази да окр. Суботић већину окривљених уопште не познаје, нити их је било када видео

• Разлог за овакво поступање окр. Суботић основано налази у намери да му одређене веома моћне политичке и финансијске структуре у Србији онемогуће истинито објашњење њиховог пословања и бројних незаконитих активности које су у вези са кривичним поступком против окр. Суботића

        ЗА ВИШЕ од четири године вођења поступка у овом предмету, у којем су извођени докази предлагани само од једне стране, тј. заменика јавног тужиоца, окривљеном Станку Суботићу није омогућено да да било какву изјаву, ни у преткривичном, нити у истражном поступку, као ни на главном претресу. Шта више, готово сви предлози његових бранилаца одбијени су од стране судећег већа, без било каквог разумљивог образложења, чиме је улога бранилаца окр. Суботића у поступку, сведена на пуку форму (што је и био разлог да његови ранији браниоци откажу пуномоћје). Из свега тога лако се може закључити да је суд грубо повредио сва права окривљеног на одбрану у овом поступку, о чему ће у даљем току мог излагања бити више речи.

        Изрека оптужнице је састављена од пуког парафразирања законских одредби везаних за надлежност суда за борбу против организованог криминала и одредби Кривичног законика које се односе на кривично дело злоупотребе службеног положаја, а да за конкретне радње које се окр Суботићу стављају на терет, фактички нису предложени, нити изведени, било какви ваљани докази. 

ВЕЋИНУ ОКРИВЉЕНИХ И НЕ ПОЗНАЈЕ

        Тако се на самом почетку изреке оптужнице окр. Суботићу ставља на терет да је, наводно, у току 1995. и 1996. године „организовао криминалну групу са циљем да ради стицања добити на дуже време, по унапред одређеним улогама и задацима, применом правила интерне контроле и дисциплине чланова, применом насиља и застрашивања, коришћењем пословне структуре и утицајем дела организације на извршну власт, врше кривична дела злоупотребе службеног положаја“!?

        Ко су били чланови те „криминалне групе“  оптужница директно не наводи, али се посредно може закључити да тужилац мисли на остале окривљене у овом предмету. Међутим, проблем је што тужилац за то не пружа било какве доказе, а из доказа који су изведени произилази да окр. Суботић већину окривљених уопште не познаје, нити их је било када видео! Стога се поставља питање како је окр. Суботић могао да непознатим лицима даје одређене „улоге и задатке“ и како је према њима могао, и по ком основу, да примењује некакве имагинарна „правила интерне контроле и дисциплине“?

        Које је то „пословне структуре“ свог предузећа окр. Суботић искористио да би извршио кривично дело које му је оптужницом стављено на терет, из оптужнице се ни не наслућује?

        О каквом се то тобожњем „утицају дела организације на извршну власт“  говори у оптужници? О којој је то извршној власти реч, а посебно у чему се тај утицај на ту власт огледа? О томе нема никаквог конкретног описа нити у оптужници а још мање у чињеницама које су утврђене у току овог поступка.

САМО ПАР ГОДИНА ЖИВЕО У СРБИЈИ

        Окр. Станко Суботић је већи део свог живота (32 године) провео у иностранству, а у том периоду је само пар година боравио у Југославији, односно Србији. Ради се о лицу које никада није осуђивано, нити се против њега води било који други кривични поступак, ни у Србији, нити било где у свету. Одувек се бавио приватним бизнисом и никада није био у било којој државној служби, нити је иамо било какву  функцију у било којој политичкој партији.

        Код тих неспорних чињеница и лаику се намеће питање како је уопште могуће окр. Суботићу ставити на терет да је наређивао шефовима царине, полиције, државне безбедности и другим државним функционерима да крше закон у његову корист, како се то произвољно наводи у оптужници? На то питање тужилац ни не покушава да да било какав одговор!

        Посебан апсурд представља оптужница у делу у којем се тврди да је окр. Суботић са иностраним добављачима уговарао купопродају цигарета у име „непостојећег предузећа Сукцес“ из Новог Сада!? Како је уопште могуће да неко буде заступник неког правног лица које уопште не постоји? Да и не говоримо о томе да тужилац у току целог поступка није понудио било какав доказ да окр. Суботић има било какве везе са наводним предузећем „Сукцес“ или са цигаретама које су име тог „предузећа“ увезене! Шта више, ни чињеница да ли је то предузеће уопште постојало 1996. године, када су наводно за његов рачун куповане цигарете наведене у оптужници, није на несумњив начин утврђена, јер је суд одбио да Агенцији за привредне регистре, на њен захтев, достави све потребне податке како би Агенција суду могла доставити тражени одговор. 

        Окр. Станко Суботић, до почетка главног претреса, никада није обавештен нити позван од стране суда да дође ради давања исказа, изношења одбране и учествовања у поступку. Окр. Суботић већ 12 година живи у Швајцарској са уредно пријављеним пребивалиштем, што је било познато и полицији и тужилаштву и суду у Србији. Без обзира на познато место боравка,  окр. Суботић никада није позван ни од једног државног органа у Србији да пружи било каква обавештења о наводном кривичном делу за које се сада спроводи поступак. 

ОДБИЈЕНО ЈЕМСТВО ОД 500.000 ЕВРА

        Одмах по доношењу решења о спровођењу истраге Ки.П.30/07, окр. Суботићу је, у његовом одсуству, одређен притвор и расписана је међународна потерница. Решење о одређивању притвора није уручено ни браниоцима, ни окр. Суботићу. Усмено образложење оваквог поступања које је истражни судија саопштио браниоцима је да ће “решење о одређивању притвора бити уручено само окривљеном када буде лишен слободе” те да нема потребе да решење уручи браницима који учествују у поступку. На овај начин ускраћено је право на жалбу против решења о одређивању притвора окр. Суботићу.

        Ситуација у којој се налази окр. Суботић је јединствена у српском правосуђу. Никада није постојала особа којој се судило у одсуству и против које је био одређен притвор и расписана међународна потерница, а да се та особа истовремено налази на суду познатој адреси (у Швајцарској са уредно пријављеним пребивалиштем), да никада није био уредно позван са могућношћу да дође на суђење, да држава у којој борави не поступа по међународној потерници, да друга држава (Русија) у којој је по тој потерници лишен слободе  одбија екстрадицију, а да окр. Суботић нуди јемство од 5.000.000 еура (што је највиши износ икада понуђен као јемство у Србији) које суд одбија и наставља поступак без њега. Овакво поступање суда сматрамо неправичним суђењем. Суд који спроводи овакав поступак није непристрасан суд. Из ових разлога прекршена је гаранција из чл. 6 ст. 1 Конвенције о људским правима. 

        Јединствена ситуација у којој се налази  окр. Суботић је, по мишљењу одбране, незаконито протеривање сопственог држављана. Станко Суботић је држављанин Републике Србије. Сматрамо да поступање суда у овом предмету представља смишљен поступак да би се окр. Суботићу онемогућио долазак у Србију, да би му се онемогућило изношење одбране у кривичном поступку и било какво јавно иступање. Не постоји друго логично образложење за одређивање неделотворног притвора и потернице по којој се не поступа, уз одбијање да се прихвати јемство и укине притвор. На овај начин дошло је до повреде из чл. 3 IV Протокола уз Конвенцију o људским правима.

СУБОТИЋ ДА СЕ ОСЛОБОДИ

        Разлог за овакво поступање окр. Суботић основано налази у намери да му одређене веома моћне политичке и финансијске структуре у Србији онемогуће истинито објашњење њиховог пословања и бројних незаконитих активности које су у вези са кривичним поступком против окр. Суботића. Одлуке суда произашле из такве моћи појединаца недвосмислено указују на суд који није независан и непристрасан и на потпуни изостанак правичне расправе у оквиру суђења. Против лица за које је овде наведено да имају политичку и финансијску моћ и да врше утицај на суд, окр. Суботић је поднео кривичну пријаву надлежном тужилаштву у Швајцарсој и о свему известио Специјално тужилаштво у Београду. Чињеница да је против тих истих лица накнадно за иста кривична дела и Савет за борбу против корипције поднео кривичну пријаву, само потврђују предњи закључак

        Браниоци су предложили да се у својству сведока саслушају и Душан Михајловић (министар унутрашњих послова), Владан Батић (министар правде), Владимир Поповић (шеф Бироа за комуникације владе Републике Србије) и друга лица која знају да је током оперативног рада полиције на случају окр. Суботића он био уцењиван и да је заправо такав рад полиције био усмерен на прикупљање лажних података како би се Станко Суботић што лакше приморао на изнуду.  

         Суд је све те предлоге одбране одбио са несхватљивим образложењем да се предлози односе на „други период“ а не на период извршења кривичног дела!? Након тога, браниоци окр. Суботића, адвокати Владимир Бељански и Радослав Тадић, су отказали пуномоћје за даљу одбрану окр. Станка Суботића, јер нису желели да само формално  учествују у поступку у којем су њиховом клијенту и њима ускраћена било каква права на одбрану.

        Са тих разлога предлажем да суд окр. Суботића ослободи оптужбе за кривично дело које му је стављено на терет, да му укине притвор и опозове наредбу за издавање потернице.