Бивши пољски министар: Наоружавамо Украјину јер је боље да она крвари у рату са Русијом него ми

* „Украјина се данас ослања на Немачку, која је у фебруару 2022. била препустила Кијев његовој судбини. Штавише, тада нико од важних људи у Немачкој није желео ни да се састане са украјинским амбасадором. Немачка је полазила од тога да нема смисла састајати се са представником државе која ће се у тренутку срушити и више неће постојати“

* „Више волим да се Украјинци пољским пушкама боре против Русије, него да пољски војници те пушке морају да користе за борбу против Русије да би директно бранили нашу земљу од руске агресија. У тренутној ситуацији Украјинци у рату са Русијом проливају крв за безбедност Пољске“

_______________________________________________________

          ПОЉАЦИ су за Вашингтон према Русији оно што су Американцима Хрвати, Монтенегрини и Шиптри према Србима.

          Зато није лоше што су утицајни Пољаци понекад искрени. Или бар отворени. Отворенији од других утицајних сународника, у просеку.

          Један такав је бивши министар Јан Џeџичак који је јавно рекао:

          „Украјина се данас ослања на Немачку, која је у фебруару 2022. била препустила Кијев његовој судбини. Штавише, тада нико од важних људи у Немачкој није желео ни да се састане са украјинским амбасадором. Немачка је полазила од тога да нема смисла састајати се са представником државе која ће се у тренутку срушити и више неће постојати“.

          Пољски екс-министар је подсетио и да је у Украјини – током протеклих 15 година, посебно за време владавине Петра Порошенка - култ нацистичке Украјинске устаничке армије и квислинга Степана постајао све популарнији:

          „Заправо, била је свесно донета је одлука да се украјински национални идентитет гради на злочиначкој политици Хитлерових помагача током Другог светског рата. По Бандери и његовим сарадницима назване су улице и спортски објекти. Подигнути су им споменици.

          Председник Зеленски можда није продубио те процесе, али их није ни зауставио, упркос свом јеврејском пореклу. Сходно томе, он није искористио огромну прилику коју је његова земља имала да себи створи нови и здрав национални идентитет“.

          Џeџичак процењује: „Бандера и Шухевич нису потиснути у други план. Ово што гледамо лоше ће се завршити, како за Украјину, тако и за пољско-украјинске односе. Али, то је избор украјинских власти“.

          Можда је овај Пољак био најискренији/најотворенији поводом помоћи коју је Украјина добијала од Варшаве:

           „Ако смо послали оружје у Украјину, нисмо то учинили сасвим несебично. То је био део безбедносне политике наше земље. Више волим да се Украјинци пољским пушкама боре против Русије, него да пољски војници те пушке морају да користе за борбу против Русије да би директно бранили нашу земљу од руске агресије. У тренутној ситуацији Украјинци у рату са Русијом проливају крв за безбедност Пољске“.