Нимало случајно: Цео политички врх Канаде приредио овације украјинском нацисти

ПРЕДСТАВИЛИ ГА КАО „ГЕРИЛЦА КОЈИ СЕ БОРИО ПРОТИВ РУСИЈЕ“ – УЗБУНУ ПРВО ДИГЛИ ЈЕВРЕЈИ

* Са Јарославом Гуњком (98), ветераном 14. Вафен СС дивизије, познатије као „Галиција” или „Галичина”, одвојено се срео и премијер Џастин Трудо који је учествовао и у „колективном усхићењу“ у канадском парламенту којем је присуствовао и Владимир Зеленски

* Канадске државне службе су морале знати да је „Галиција“ („Галичина“), формирана у априлу 1943. године, коришћена у казненим операцијама против цивилног становништва Украјине, Пољске, Француске и Југославије. Примера ради, 28. фебруара 1944. године њени припадници потпуно су спалили пољско село Гута Пењатскаја. Од више од хиљаду становника, само 50 је успело да побегне

* Чланови нацистичких организација и њихови симпатизери из редова етничких Украјинаца активно су сарађивали са америчким, канадским и британским обавештајним агенцијама у Хладном рату са СССР-ом. Ова околност је омогућила да се формира посебан украјински део канадске политичке класе. Тако су Трудоова заменица Кристина Фриланд, донедавни командант канадске војске Пол Виник, пет садашњих чланова Доњег дома и један сенатор – потомци усељеника из Украјине

____________________________________________________________

         У ДОЊЕМ дому парламента Канаде, у присуству премијера Џастина Трудоа и председника Украјине Владимира Зеленског,  приређене су праве овације 98-годишњем Јарославу Гуњку, ветерану 14. Вафен СС дивизије, познатије као „Галиција” или „Галичина”.

         Канадској политичкој елити био је представљен као „украјински партизан који се борио против Русије“.

         Након што је постала позната права биографија "хероја" СС-овца, канадски званичници су пожурили да изјављују да жале због „неспоразум“. Међутим, то је више него неуверљиво вађење.

         Председавајући Доњег дома Ентони Рота преузео је сву кривицу на себе за оно што се догодило. Позивање Гуњка назвао је „својом иницијативом“.

         „Најдубље извинио“ само јеврејским удружењима која су протестовала.

         Трудо, који је, као и сви присутни, дугим аплаузом поздравио нацисту, пожурио је да саопшти да није имао појма ко је Гуњко. А с њим се срео и лично полса сата пре овација.

         А његове државне службе су морале знати да је СС дивизија „Галиција“ („Галичина“), формирана у априлу 1943. године, коришћена је у казненим операцијама против цивилног становништва Украјине, Пољске, Француске и Југославије. Примера ради, 28. фебруара 1944. године њени припадници потпуно су спалили пољско село Гута Пењатскаја. Од више од хиљаду становника, само 50 је успело да побегне.

         Сарадња Отаве са одбеглим нацистима почела је 1950. године. Тада је британска влада апеловала на земље Британског Комонвелта да прихвате 9 хиљада војника дивизије „Галиција“ који су били разоружани у Великој Британији.

         Британско министарство иностраних послова одговорило је на протест Јеврејског конгреса Канаде, да су сви тестирани на политичку поузданост и да „нису заражени нацистичком идеологијом“. На основу тог документа, влада Луја Сен Лорана укинула је раније постојећу забрану уласка у земљу свима који су сарађивали са нацистичким режимом.

         Чланови нацистичких организација и њихови симпатизери из редова етничких Украјинаца активно су сарађивали са америчким, канадским и британским обавештајним агенцијама у Хладном рату са СССР-ом. Ова околност је омогућила да се формира посебан украјински део канадске политичке класе. Тако су Трудоова заменица Кристина Фриланд, донедавни командант канадске војске Пол Виник, пет садашњих чланова Доњег дома и један сенатор – потомци усељеника из Украјине.

         Николај Межевич, професор Факултета за међународне односе Државног универзитета Санкт Петербурга, објашњава:

          „У Канади средином двадесетог века, за разлику од Сједињених Држава, није постојала озбиљна политичка класа. Зато су Украјинци успевали да у њој брзо стекну упориште. А Канада данас има највећу украјинску дијаспору после Русије. Према попису из 2016. године, око 1,36 милиона људи, или безмало 4% становника те земље, указује на своје украјинско порекло. Још око 148.000 људи ушло је у Канаду у последњих годину и по дана. Зато украјински национални фактор игра веома специфичну улогу у понашању канадских политичара. Иначе, развој украјинског национализма одвијао се под директном контролом западних влада. Томе је погодовала и околност да Канада има богату традицију нацистичких и протонацистичких идеја“.