Вашингтон може поћи на блокирање кинеске спољне трговине и кидање производних ланаца

ТАЈ АДУТ МУ ИЗБИЈА ИЗ РУКУ СЕВЕРНИ МОРСКИ ПУТ – КИНА ВЕЋ УЛАЗИ У ГРАДЊУ ЛЕДОЛОМАЦА СА РУСИМА

* Кинеска мрежа лука и планетарна логистика ојачали су полуге кинеског финансијског утицаја на западне земље и обезбеђују Пекингу 24-сатно присуство у у светским океанима, а то прети и ограничавањем приступа ратне морнарице САД трговинским објектима и лукама под кинеском контролом

* Могуће је да ће Вашингтон – као на некакав колективни Huawei – ударити на све кинеске инфраструктурне, логистичке и лучке компаније. Трампова администрација веровтно ће европске, азијске и нарочито афричке партнере Кине ставити пред избор: или ћете кинеске компаније одмах истерати из својих лука или ће уследити дипломатске и економске мере сличне онима које САД користе против свих који би да Huawei оставе на свом тржишту телекомуникационе инфраструктуре

* Ускоро ће се – готово гарантовано – на удару америчких санкција наћи прво европске телекомуникационе компаније и банке које раде са Huawei, а потом европске логистичке и индустријске компаније које сарађују са кинеским партнерима, са кинеским лучким операторима и, посебно, са кинеским Фондом Пута свиле

______________________________________________________________________

         Пише: Иван ДАНИЛОВ, РИА Новости

         АМЕРИЧКИ експерти постепено постају свесни такозваног кинеског економског оружја, под којим подразумевају кинеску контгролу, у најмању руку – утицај на глобалне производне ланце.

          Ако су америчке поборнике економског и трговинског рата са Кином бринули углавном кинеска улагања у адржавне `папире` САДи дужничко ропство, у које Кина наводно увлачи своје афричке и азијске партнере, сада се код њих појављује разумевање главног – да утицај Кине на светску (посредно и америчку) економију излази далеко изван финансијског сектора.

         Врло је вероватно да ће управо свест о овоме утицати на мере које ће Вашингтон предузимати да би торпедовао кинеску економију и политички утицај Пекинга у другим земљама међу којима су неке земље ЕУ, а и Русија.

         Кристофер О'ди — истакнути члан НВО Business Executives for National Security и Naval War College Foundation - на страницама  National Review овако објашњава суштину проблема:

         „Доминација Кине у светској производњи ослања се на тријаду њених комерцијалних могућности: градњу и експлоатацију лука, контејнерски транспорт робе, логистику и електронске мреже.

         Захваљујући томе, Кина је партнерима понудила јефтину производњу и глобални шопинг. Кинеска мрежа лука и планетарна логистика ојачали су полуге кинеског финансијског утицаја на западне земље и обезбеђују Пекингу 24-сатно присуство у у светским океанима, а то прети и ограничавањем приступа ратне морнарице САД трговинским објектима и лукама под кинеском контролом.

Кинези у Пиреју

         Могуће је да ће Вашингтон – као на некакав колективни Huawei – ударити на све кинеске инфраструктурне, логистичке и лучке компаније. Трампова администрација веровтно ће европске, азијске и нарочито афричке партнере Кине ставити пред избор: или ћете кинеске компаније одмах истерати из својих лука или ће уследити дипломатске и економске мере сличне онима које САД користе против свих који би да Huawei оставе на свом тржишту телекомуникационе инфраструктуре.

         САД засад немају неки нарочити успехи у блокирању доступа Huawei кључним међународним тржиштима јер се чак и неке земље НАТО, међу којима је и Немачка, против америчком притиску и инсистирају на свом праву да сарађују са Huawei. Међутим, ашингтон је тек почео своју притисак-кампању и наивно је веровати да неће посезати за санкцијама

         Ускоро ће се – готово гарантовано – на удару америчких санкција наћи прво европске телекомуникационе компаније и банке које раде са Huawei, а потом европске логистичке и индустријске компаније које сарађују са кинеским партнерима, са кинеским лучким операторима и, посебно, са кинеским Фондом Пута свиле.        

         Може изгледати да се све ово тек индиректно тиче Русије и њених интереса, али би такав закључак био погрешан.        Амерички економски рат са Кином готово неизбежно ће добити и своју „арктичку димензију“ која ће се Русије тицати директно.

         До руско-кинеске сарадње поводом Арктика, Вашингтон је могао сматрати да америчка ратна флота увек може блокирати спољну трговину Кине. Затварањем пролаза кроз Суец, Малајски мореуз и Панамски канал.        

         Москва Северним морским путем (под својом контролом и заштитом оружаних снага Русије) - и без посебне такве намере -лишава Вашингтон најважнијег адута су конфронтацији са Кином...

         Американци већ отворено пишу да је доступ Северном морском путу важан елемент кинеске економске безбедности и експанзије...

         Зато се Кина укључила у градњу руских ледоломаца...        

         Ако Сједињене Државе крену на кидање кинеских производних и логистичких ланаца (а то ће им донети и бонусе у виду озбиљне штете нанете евроским компанијама) – под ударом се неће наћи само Грчка, Италија и Шри Ланка (које су само неке од земаља које активно сарађују са Кином у лучком и логистичком сегменту Пута свиле) него и Русија.

         Од Русије САД  више неће тражити само да Украјини врати Крим, а Грузији Абхазију и Јужну Осетију, а и да одустане од гасовода Северни ток-2.        

         Тражиће и да за Кину затвори Северни морски пут, а још идеалније – да се тај пут стави под „међународну управу“.

         Русија поводом Арктика не сме правити уступке, а претње санкцијама може смело игнорисати.

         Од арктичке нафте и арктичке трговине (поготово ако то постане једини отворени пут Кини за европска тржишта) – Русија ће зарађивати више него што може изгубити због било каквих америчких „мера економског утицаја“.