Мерон и Брамерц у СБ УН: Коначна пресуда Караџићу до краја 2018, а Младићу – 2020.
ПОНОВЉЕНО СУЂЕЊЕ СТАНИШИЋУ И СИМАТОВИЋУ БИЋЕ ЗАВРШЕНО ДО КРАЈА 2020.
ПРАВОСНАЖНА пресуда бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу биће изречена до краја ове године, а бившем команданту Војске РС Ратку Младићу до краја 2020. године.
То су данас у Њујорку, у говорима пред Саветом безбедности УН, најавили Теодор Мерон, председник судског Механизма у Хагу, правног наследника Хашког трибунала, и главни тужилац Серж Брамерц.
Мерон је рекао да ће правоснажна пресуда Караџићу бити изречена "у децембру 2018".
Караџића (72) је Хашки трибунал 24. марта 2016. неправоснажно осудио на 40 година затвора.
Током жалбене расправе у априлу Караџић је тражио да буде ослобођен или да му се суди поново, а тужиоци да му буде изречена казна доживотног затвора и да буде проглашен кривим за геноцид у још шест босанских општина, за шта је ослобођен првостепеном пресудом.
Генерала Младића (76), Трибунал је у новембру прошле године за исте „злочине“ осудио на доживотни затвор.
Жалбу су најавили и Младићеви браниоци и хашки тужиоци.
Главни тужилац Брамерц данас је пред Саветом безбедности УН најавио и да ће поновљено суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу-Френкију бити окончано "до краја 2020".
"После тога ће пред Механизмом остати само жалбени поступак у том предмету, уколико га буде", назначио је Брамерц.
Бивши шеф Службе државне безбедности Србије Станишић (67) и оперативац те службе Симатовић (68) оптужени су за прогон, убиства, присилно премештање и депортације Муслимана и Хрвата у Хрватској и БиХ, 1991-95.
Првостепеном пресудом Трибунала, они су 2013. били ослобођени кривице, али је апелационо веће, усвојивши жалбу тужилаца, ту пресуду поништило крајем 2015. и наложило ново суђење.
Поновљени процес је почео у јуну прошле године, а у току је доказни поступак оптужбе.
Тужилац Брамерц данас је указао и на проблем несталих лица у ратовима у бившој Југославији, рекавши да "10.000 породица још не зна судбину својих најмилијих".
Брамерц је казао да су то питање, у сусрету с њим покренули председник Србије Александар Вучић и председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић, као и надлежни органи БиХ.
Бета