Праве вође побуне могу убити Сакашвилија да његову „војску“ нахушкају на Порошенка

ПОРОШЕНКО СЕ НЕЋЕ ДОБРОВОЉНО ПОВУЋИ, А ТО ЗНАЧИ ДА СЕ „ЧАС ИКС“ НЕУМОЉИВО ПРИБЛИЖАВА

• Технологију мајдана, са имитацијом „народа“ који нешто решава, у Украјину су донели Американци. Нападнута страна има само две могућности - или да угуши „мајдан“ или да капитулира
• Када организатори побуне буду донели одлуку о примени силе, Саакашвили се, на своје изненађење, може наћи на челу целе „армије“ коју не предводи већ она њега носи „куда треба“
• Опозицију пожурује неспособност Петра Порошенка да обезбеди финансирање потреба украјинске државе и олигархије макар на нивоу преживљавања. Зато опозиција мора убрзати процес његовог свргавања. У нади да ће Порошенков наследник успети да од Запада добије новац који ће бити довољан да се Украјина као држава одржава бар у стању коме

        ОТКАКО је у Украјини изговорена реч „импичмент“ (са стране опозиције) а „покушај државног преврата“ (са стране власти) - простор за маневрисање се на обе стране практично свео на тачку.

        Сукобљеним странама је преосталу једино да покушају да победе у започетом сукобу.

        Тренутно главни опонент Петра Порошенка - Михаил Сакашвили - има све што је потребно за такав покушај. Он је - у време „револуције ружа“ у својој Грузији, а и док је био њен председника - све унутрашње и спољне конфликте решавао силом.

        Он је, на челу руље, упао у грузијски парламент и присилио тадашњег лидера земље Едуарда Шеварнадзеа да бежи под заштитом телохранитеља.

        Он је створио репресивни режим у Тбилисију и потрпао у затворе своје политичке противнике.

        Он је започео 08.08.08 рат против Јужне Осетије.

        Сакашвили, у суштини, и не може постојати при нормалном режиму. Њему је увек потребан непријатељ. Ако га нема - Сакашвили га направи.

        Технологију мајдана, са имитацијом „народа“ који нешто решава, у Украјину су донели Американци. Она није природна за украјинску политичку традицију.

        Технологија мајдана мирна је само споља, а у суштини је - класични војни конфликт. Нападнута страна има само две могућности - или да угуши „мајдан“ или да капитулира.

        За победу над мајданом, суштински је довољна и само демонстрација силе.

        Сакашвили је део „технологије мајдана“.

        Зато је лако успео да окупи имитацију мајдана. Иза њега стоји озбиљан новац који му омогућава да окупља митинге са пожељним бројем учесника и да се са тим „игра“ дуго.

        Засад је све у функцији „убеђивања“ Порошенка да сам сиђе са власти. Зато Сакашвили засад обезбеђује само демонстрацију силе.

        Њему је и то засад довољно. Уосталом, посезање за силом планирано је за касније.

        Када организатори побуне буду донели одлуку о примени силе, Саакашвили се, на своје изненађење, може наћи на челу целе „армије“ коју не предводи већ она њега носи „куда треба“.

        Њему се чак може догодити да буде једна од малобројних жртава преврата, можда чак и једина. Јер, од упуцавања Сакашвилија на челу демонстраната нема бољег начина да се маса испровоцира на јуриш на украјинску владу, парламент и Порошенкову резиденцију .

        Њему, уосталом, неће препустити власт у Украјини након свргавања Порошенка. Зато Сакашвили, који очито предосећа приближавање „пресудног момента“, покушава да се извуче из припремљене замке.

        Сакашивили сe може повући са кијевских улица, али не може са њих уклонити гомилу која га прати.

        Прави организатори побуне њему могу наћи замену. Преврат улази у пресудну фазу, а он је своју улогу (распаљивање јавности и огољавање Порошенкове беспомоћности) већ одиграо.

        Руљу на јуриш сада могу водити и други. Ако Сакашвили и остане на челу побуне - од њега лично практично ништа не зависи.

        Опозицију пожурује Порошенкова неспособност да обезбеди финансирање потреба украјинске државе и олигархије макар на нивоу преживљавања.

        Зато опозиција мора убрзати процес свргавања Порошенка. У нади да ће његов наследник успети да од Запада добије новац који ће бити довољан да Украјина као држава одржава бар у стању коме.

        Јер, ни њене вође ни њихова богатства не вреде ни пребијене паре без макар и формалне државности.

        Порошенко се очито неће добровољно повући, а то значи да се „час икс“ незаустављиво приближава.

        Са њим се приближава Сакашвилијев „моменат истине“ када ће морати да решава два проблема: како да преживи и како да се убаци у украјинску политику.